Прва нормална форма

Прва нормална форма је нормална форма која се користи у поступку нормализацији базе података.^[1] Први пут је дефинисана 1971. у раду Едгарга Франка Кода и тиче се свођења неатомских вредности атрибута на атомске.^[2]

Дефиниција

Шема релације је у првој нормалној форми, ако је сваки њен атрибут скаларног домена.^[1] То значи да домен атрибута мора да садржи само атомске (просте, недељиве) вредности и да вредност сваког атрибута у торци (n-торка, односно ред у релацији) мора бити једна вредност домена тог атрибута,^[3] односно, да елементи нису скупови.^[2]

Објашњење и примери

Као што је речено у дефиницији, ниједна вредност атрибута у релацији која је у првој нормалној форми не може бити скуп или торка или њихова комбинација. Процес свођења шеме на прву нормалну форму јесте нормализација, и може се формално описати као трансформација R(X(Y)) -> R1(X,Y), где су R почетна, а R1 крајња релација, док се под Y подразмева скуп атрибута који се заједно понављају, а X сви остали атрибути.^[1]

Демонстрирајмо нормализацију примером.^[3] Нека нам је дата релација:

ODSEK(OIme, OBroj, OLokacije)

Овде је OBroj примарни кључ релације. OLokacije садржи скуп назива свих локација у којима се примерак одсека налази. На пример, у OLokacije стоји {Bellaire, Sugarland, Houston}. Како то није атомска вредност, то значи да релација није у првој нормалној форми. То се може разрешити тако што ће се OBroj и OLokacije заједно прогласити за примарни кључ, а OLokacije ће садржати само једну локацију по пољу.^[3]

Посматрајмо и следећи пример.^[1] Нека нам је дата релација:

JE_AUTOR(SifN, (SifA, Koji))

где је SifN примарни кључ, а скуп зависности F = {SifN → (SifA,Koji); SifN,SifA → Koji}. Као што видимо, за поље релације имамо уређен пар атрибута због чега се закључује да ова релација није у првој нормалној форми. Ово се може разрешити на исти начин као и у претходном примеру - како SifN и SifA заједно одређују атрибут KOJI тог уређеног пара, а SifA је део тог пара, тада се SifN,SifA може прогласити за примарни кључ чиме се почетна релација своји на:

JE_AUTOR(SifN,SifA, Koji)

са споменутим примарним кључем.^[1]

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Благојевић, Владимир (2006). Релационе базе података I. Београд: ICNT. стр. 337—338. ISBN 978-86-86531-07-0.
^ ^а ^б E. F. Codd (октобар 1972), Further normalization of the database relational model, Courant Institute: Prentice-Hall, ISBN 978-0-13-196741-0, „Релација је у "првој нормалној форми", ако има особину да ниједан од њених домена има елементе који су сами скупови.”
^ ^а ^б ^в Elmasri, Ramez; Shamkant B., Navathe. Fundamentals of Database Systems (PDF) (6th изд.). Addison-Wesley. стр. 523. ISBN 978-0-136-08620-8. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 01. 2018. г. Приступљено 11. 1. 2018.

Литература

Elmasri, Ramez; Shamkant B., Navathe. Fundamentals of Database Systems (PDF) (6th изд.). Addison-Wesley. стр. 523. ISBN 978-0-136-08620-8. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 01. 2018. г. Приступљено 11. 1. 2018.
Благојевић, Владимир (2006). Релационе базе података I. Београд: ICNT. стр. 337—338. ISBN 978-86-86531-07-0.
E. F. Codd (октобар 1972), Further normalization of the database relational model, Courant Institute: Prentice-Hall, ISBN 978-0-13-196741-0, „Релација је у "првој нормалној форми", ако има особину да ниједан од њених домена има елементе који су сами скупови.”

[Благојевић-1] а ^б ^в ^г ^д Благојевић, Владимир (2006). Релационе базе података I. Београд: ICNT. стр. 337—338. ISBN 978-86-86531-07-0.

[EFC-2] а ^б E. F. Codd (октобар 1972), Further normalization of the database relational model, Courant Institute: Prentice-Hall, ISBN 978-0-13-196741-0, „Релација је у "првој нормалној форми", ако има особину да ниједан од њених домена има елементе који су сами скупови.”

[FDS-3] а ^б ^в Elmasri, Ramez; Shamkant B., Navathe. Fundamentals of Database Systems (PDF) (6th изд.). Addison-Wesley. стр. 523. ISBN 978-0-136-08620-8. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 01. 2018. г. Приступљено 11. 1. 2018.

[1]

[2]

[3]