Пређи на садржај

Прича о стварима

С Википедије, слободне енциклопедије
Прича о стварима
Филмски постер
Изворни насловThe Story of Stuff
Жанрдокументарни филм
РежијаЛуис Фокс
СценариоЕни Леонард
ПродуцентЕрика Приген
Главне улогеЕни Леонард
МонтажаБрејлан Мари
Продуцентска
кућа
Фри рејнџ студиос
Година2007.
Трајање21 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Веб-сајтstoryofstuff.com
IMDb веза

Прича о стварима“ (енгл. The Story of Stuff) је амерички документарни филм који описује како изгледа и чему води масовна производња и експлоатација природних добара. Указује на еколошка ограничења одлагања отпада и уништавање природне средине и упућује на могуће начине рјешавања проблема.

Водитељка овог филма, први пут објављеног 4. децембра 2007, је Ени Леонард, дипломац колеџа Бернард и универзитета Корнел на градском и регионалном планирању.[1] Спонзори филма су били задужбина „Тајдс“ и Радна група за одрживу производњу и потрошњу (енгл. The Funders Workgroup for Sustainable Production and Consumption), а произведен је у студију „Фри рејнџ студиос“ (енгл. Free Range Studios).[2]

На званичном сајту се тврди да је филм гледало преко 4 милиона гледалаца.[3] Ралф Нејдер је овај филм назвао „моделом јасноће и мотивације“.[4]

Овај 20-минутни документарац представља критички осврт на потрошачко друштво. Излаже „повезаност великог броја социјалних и друштвених проблема, и позива нас да заједно створимо одрживији и праведнији свијет“.[3] Подијељен је на седам дијелова: увод, екстракција, производња, дистрибуција, потрошња, бацање отпада и начини рјешавања.

Филм описује „економију материјала“, систем који се састоји од кориштења природних сировина, производње, дистрибуције, потрошње и бацања отпада. Систем подржавају људи, владе држава и корпорације.

Неки од статистичких података који се наводе у филму су сљедећи:

  • „Преко 50% новца од пореза у САД одлази на војску“
  • „Од 100 највећих привреда на свијету у овом тренутку, 51 су корпорације“.
  • „Људи у САД представљају 5% свјетског становништва, али троше 30% свјетских ресурса и стварају 30% свјетског отпада“.
  • „80% првобитних шума на Земљи више не постоји“.
  • „Само у Амазонији, нестаје 2000 стабала по минути“.
  • „Према свакој особи у САД се сваког дана усмјерава преко 3000 реклама“.
  • „Свако домаћинство у САД дневно произведе око 2 килограма отпада.“
  • Диоксин је најјачи познати отров који је човјек икад произвео, а инцинератори су главни извор диоксина“.

Такође се цитира Виктор Лебоу из 1955. године:[5]

Наша изузетно продуктивна економија захтијева да учинимо потрошњу начином живота, да куповину и употребу добара претворимо у ритуале, да тражимо духовно задовољство, задовољење ега, у потрошњи. Треба нам да се ствари троше, пале, замјењују и бацају никад већим темпом“

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Биографија Ани Ленардс Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јануар 2008) (Приступљено: 29. март 2009)
  2. ^ TidesFoundation.org: Прича о стварима Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2008) (Приступљено: 29. март 2009)
  3. ^ а б StoryOfStuff.com: Прича о стварима (Приступљено: 29. март 2009)
  4. ^ Лари Менкез: „The Story of Stuff Premiers to Rave Reviews: Proves Value as Relocalization Tool“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. мај 2009) (Приступљено: 29. март 2009)
  5. ^ Виктор Лебоу: „Price Competition in 1955“ (Приступљено: 29. март 2009)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]