Разговор:Мира Алечковић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

У прилогу су три агенцијске вести о смрти и сахрани Мире Алечковић. Често се дешава да оне исчиле са Интернета после неколико дана или је тешко наћи њихове копије. Ја сам их привремено овде сместио за случај да неко хоће да информацијама из њих допуни чланак.

О самом датуму смрти нисам могао пронаћи поуздану информацију, 27. фебруара је њена породица саопштила „Танјугу“, негде пише да је умрла ноћас а негде синоћ (у односу на тај дан) па сам написао 26. фебруар као датум смрти али бих волео да то још неко провери и потврди ко је можда пратио још неке вести и изворе информација (рецимо читуље у „Политици“ итд.) --Ђорђе Стакић (р) 08:18, 4. март 2008. (CET)

Пребачено са Администраторске табле

Ја сам Срђа Николић, новинар, син Мире Алечковић, и видим да нема ниједне њене фотографије, па сам хтео да пошаљем 10-ак различитих фотографија које су моје власништво: Мира Алечковић као мала сасвим, као девојчица, као одрасла, са Десанком Максимовић и Душком Радовићем, са норвешким краљем Улафом 1975. године у Ослу, са своје двоје од троје деце колико их је родила, скенирану са фотокопира (од оригиналне моје фотографије, у мом власништву приватном) једну њену фотографију, и две фотографије њеног гроба у Алеји великана (ја иначе имам веома много фотографија). Такође, желео бих да пошаљем и само две листе: једну са свим њеним објављеним књигама (53 књиге), и другу са свим бар значајнијим признањима које је добила, ништа друго. И, да исправим датум њене смрти пошто није тачан, није 26. фебруар 2008. године, него 27. фебруар 2008. године (у 02.00 часова изјутра). Ето, то је све. Ништа друго. Али, ја не умем то да урадим, то да поставим, па Вас молим ако можете у томе да ми помогнете и да ми кажете како бих то могао да урадим. Како бих могао да вам пошаљем фотографије Мире Алечковић које сам ја скенирао? Ако можете да ми помогнете био бих Вам захвалан. Унапред хвала, јер верујем да ћете ми помоћи. Срђа. Ево, овде ћу сада ја прво сам покушати да Вам доставим и фотографије и те две листе, које сам горе поменуо, из њене официјелне биографије. ПОЧЕТАК МОГ ПОКУШАЈА, АКО ТО УОПШТЕ МОЖЕ ТАКО ДА СЕ УРАДИ, У ШТА НИСАМ СИГУРАН, ЈЕР НЕ ЗНАМ(!!!): Прво ћу покушати да овде снимим те фотографије, а ви ми помозите тако што ћете прилагодити текст испод њих (ћирилица, латиница), јер нисам сигуран да то може овако, на овај начин. ФОТОГРАФИЈЕ (неколико, десетак), за главну фотографију и за доле или са стране, где може, још неколико, колико може, нема смисла да нема ниједне једине(!!!): Неће. Како да Вам ошаљем фотографију(е)? Молим Вас ми то прво одговорите некако, па ћу Вам онда послати и обе оне листе.

Ovo je uputstvo za slanje slika: Википедија:Како да пошаљем и поставим фајл на Википедију. -- Loshmi (razgovor) 03:59, 22. јануар 2012. (CET)

Мира Алечковић, подаци, биографија, Википедија

'Објављене књиге (књижевно дело) српске књижевнице и песникиње Мире Алечковић (02.02.1924, Нови Сад - 27.02.2008, Београд):'- КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ: 1. Дани разиграни, Просвета, Београд; 2. Љуљашка на грани, Просвета Београд; 3. Пионирско пролеће, Загреб, Завод за издавање уџбеника; 4. Да се упознамо, Чечја књига, Београд; 5. Сребрна коса, Дечја књига, први роман за децу објављен на анонимном конкурсу дечје књиге; 6. Пријатељи, Просвета, Београд; 7. Чаробна врата, неколико издавача; 8. Подземни хероји, Дечја књига; 9. Летећи људи, Цетиње; 10. Звездане баладе, Дечја књига и више издавача, 20 издања; 11. Сањалица, Бигз; 12. Плетисанке, више издавача; 13. Летећи кревет, Интерпрес, Београд; 14. А ја растем, Нови Сад; 15. Скините ми дугу, ИП Латковић; 16. Небо детињства, предговор Мирослав Антић; 17. Светла соба, Просвета; 18. Царева пољана, Призрен и Интерпрес, Београд; 19. Стаза сребром извезена, Багдала, Крушевац, предговор Мирослав Антић; 20. Сунчевићи, Интерпрес, Београд; 21. За мамине очи, Дечје новине, Горњи Милановац; 22. Ластавице, неколико издавача старе Југославије (СФРЈ), Свјетлост Сарајево, Скопље, Београд; 23. После четвртка среда, на неколико језика; 24. Збогом велика тајно, роман за децу на неколико језика, уврштен у школску лектиру, различити издавачи; 25. Сребрни воз, Завод за издавање уџбеника, Београд, и Дечја књига, Београд; 26. Сунчани солитери, Београд, Софија; 27. Избор песама на албанском, издање у Приштини и у - Словачкој; 28. Проза за децу, Село рсцветала грана, УНЕСКО, Рим; 29. Дечја свирала, избор песама, дјец-књиг., Москва; 30. За мамине очи, академија Пистоје, Фиренца; 31. Кестен детињства, Београдски Плато; 32. Пионирско пролеће, Ново поколење, Загреб; 33. Песме за децу, Вук Караџић, Београд; РОМАНИ И ЗБИРКЕ ЗА ОДРАСЛЕ: 34. Крик младости, прва збирка песама за одрасле Мире Алешковић, умножена шапирографом; 35. Три пролећа, Просвета, Београд 36. Пољана, песме, Матица српска, Нови Сад; 37. Трагови без стопа, песме, Просвета, Београд; 38. Љубави је мало, песме, Веселин Маслеша, Сарајево; 39. Да живот буде љубав, Школска књига, Загреб; 40. Подземни хероји, Просвета, Београд; 41. Поема о Дудику, Вуковар; 42. Прободено небо, избор песама М. А. Десанке Максимовић, Ваљево; 43. Ноћ ова последња, Нолит, Београд; 44. Јутро, роман, Утро, Софија, Утро, Москва, Рига (Латвија); 45. Зашто грдиш реку, роман, неколико (више издања); 46. Затечена у љубави, збирка песама; 47. Избор песама, Марк Сергеев, Иркутск, Русија; 48. Песме, Вук Караџић, Београд; 49. У папрати неспокоја, Гутембергова галаксија, Београд; 50. Опомен, Народна књига, Вук Караџић, Београд; 51. Место Свевидо, Крагујевац; 52. Огледало, озбор из поезије, Културно - просветна заједница Војводине, Нови Сад; 53. Антологија српске поезије ХХ века, 72 песме, издавач Славистички Институт Московског државног Универзитета, превод и избор песама сачинио је - шеф катедре Славистике овог најзначајнијег, највећег и најважнијег Универзитета у Русији, Андреј Базилевски. (званични подаци из биографије Мире Алечковић, које сам ја, Срђа Николић, новинар из Београда, у сарадњи са Миром Алечковић, мојом мајком, саставио, и доставио између осталог и Министарству културе Републике Србије 2007. године, као и Кући Поезија - детињство из Брисела (на њихов захтев), итд. Srdjardja (разговор) 05:03, 22. јануар 2012. (CET)

Мира Алечковић, књижевност, дела, награде, активности, подаци за биографију на Википедији

Српска књижевница и песникиња Мира Алечковић (02.02.1924, Нови Сад - 27.02.2008, Београд), добитница је следећих награда и признања (подаци су прилог за њену веома непотпуну, а у неким детаљима и недовољно тачну биографију, на Википедији): - Ордена за храброст, за антифашистичку борбу, Русија, екс СССР; - Ордена братства и јединства (Југославија, СФРЈ); - Ордена заслуге за народ; - Прве награде „Златна медаља Академије Пистоје”; - „Почасна повеља Фиренце”, добијена од градоначелника Лапире; - Златна медаља Француске алијансе, додељена у Нанисију (Француска); - „Премија” Централног руског часописа за звездану бајку о Вјазми, на великом књижевном конкурсу, слободним и директним гласовима више од два милиона и двестотине хиљада деце(!), из целе Руске Федерације; - „Златно перо Савеза совјетских писаца”, Москва (СССР, тј. данашња Русија, Р.Ф.); - Почасни избор књиге за децу „Село расцветана грана (превод: Ђакомо Скоти), од УНЕСКО-а (Италија); - „Белокамена розета” („Беловодска розета”), село Беле воде, град Крушевац; - „Прва награда за роман за децу” у послератној (II Св. рат) Југославији „Сребрна коса”, на анонимном конкурсу дечје књижевности; - „Невен”, награда за дечју књижевност; - „Награда Змајевих дечјих игара” за унапређење дечје литературе, Нови Сад; - „Велика Повеља Змајевих дечјих игара” за животно дело и дечју литературу, Нови Сад; - „Прва награда за песму из ослободилачке борбе”, Марибор; - „Горанова награда за дечју литературу”, Хрватска; - Прва „Вјесникова награда” избора читалаца; - Награда „Гордана Брајовић”, Алексинац, Србија; - „Младо покољење”, највиша награда за дечју литературу у Србији; - „Златна значка” Културно - просветне заједнице Србије; - „Златан кључић”, награда „Смедеревске песничке јесени” за дечју литературу; - „Златан прстен”, награда за поезију, Црвенка, Војводина; - „Велика Повеља Патритског савеза Југославије”; - „Златан лептир” - награда „Дечјих новина” за литературу за децу, Горњи Милановац; - „Награда „Вечерњих новости” за сарадњу на хуманитарним акцијама (коју је Мира Алечковић добила истовремено када и песник Брана Петровић); - Награда „Раде Драинац”, Прокупље (посвећен јој је цео часопис „Ток”); - „Седмојулска награда” од Удружења књижевника Србије (УКС); - „Седмојулска награда за животно дело” од Републике Србије; - Награда „Курирчек”, Марибор, за најлепшу поезију за децу и вишедеценијско одржавање и неговање културних веза између књижевних стваралаца Србије и Словеније, - Награда „Златан прстен” за пријатељство, тј. за успешно ширење пријатељства међу људима, у Србији и у свету, Липолист; - „„Змајев штап”, прва награда „Змајевих дећјих игара”, Нови Сад; - „Вукова награда”, Република Србија; - Награда „Милица Стојадиновић Српкиња”, Културно - просветна заједница Нови СД; - Велика златна медаља „Цар Душан”, примљена у Грачаници, са образложењем: „за присуство песникиње и њене поезије деценијама у свим местима Косова и Метохије”; СТРАНА ОДЛИКОВАЊА: - ФРАНЦУСКА ОДЛИКОВАЊА: - Витез Легије части (од председника Републике Француске, великог генерала Шарла Де Гола); - Официр Легије части (од председника републике Француске, Франсоа Митерана); СЕНЕГАЛ: - Орден „Велики сенегалски Лав” добијен од председника - Сенегала, Леополда С. Сенгора; РУСИЈА: - Медаља за храброст - испољену у тзв. - Великом отаџбинском рату (тј. у - антифашистичкој борби); АКТИВНОСТИ: - Уредник часописа „Омладина”, „Пионири” и „Полетарца”; - Уредник прве едиције стране литературе, новинско - издавачко предузеће „Младо поколење” („Мали принц”, Сент де Егзипери, Фокнер, Кафка, књига попут нпр. књиге „У сенци девојака у цвету”, итд.); - Генерални секретар, потпредседник и председник Друштва Југославија - Француска 40 (четрдесет) година и доживотни почасни ћлан овог Друштва; - Председник Друштва Југославија - Норвешка (као први председник овог Друштва у коме чланови више нису били само само српски и југословенски заробљеници у Другом светском рату, логораши интернирци, већ и многи други; - Секретар, потпредседник и председник Удружења књижевника Србије (УКС), и Савеза писаца Југославије (СФРЈ), у више наврата; - Члан Управе Председништва Културно - просветне заједнице (КПЗ) Србије 8у више мандата); - Дугогодишњи председник Октобарских сусрета писаца (Београд); - Четрдесет година у Председништву „Змејевих дечјих игара” у Новом Саду; - Више деценија члан Удружења новинара Србије (УНС-а); - Члан Председништва жена Југославије (активни, дуги низ година); - Један од реоснивача ПЕН Југославије после Другог светског рата; - Дугогодишњи веома успешни (по резултатима) директор(ка) новинско - издавачког предузећа „Младо поколење” из Београда (са 95 запослених); - Члан Балканске асоцијације жена са седиштем у Солуну; - Више деценија веома активни члан „Друштва за неговање традиција олободилачких ратова Србије од 1912 - 1918”; - Члан међународне културне организације - Европске културне организације (асоцијације) - SEC (Societe Europeenne de culture); - Стални активни сарадник - Европске куће поезије „Поезија - детињство” („Poesie - enfance”, Brusselles), са седиштем у Бриселу; - Један од оснивача књижевног часописа за децу „ЗМАЈ”, и до 2008. године његов једини и до тада и последњи живи оснивач (заједно са својим кумом Бранком Ћопићем, Арсеном Диклићем, Александром Вучом и Десанком Максимовић (у стану М. А., у Београду) и његов први главни и одговорни уредник (изабрана одгоре, тј. - претходно поменутих); - Учесник(ца), испред Југославије (СФРЈ) на Конгресу писаца Евроазијских земаља 1978. године у Њу Делхију (Индија); - Више година председник(ца) Комисије за улице, тргове и споменике града Београда, и, на њен предлог је враћена и постављена Теразијска чесма на централни градски трг у Београду - Теразије (што је мало познат податак); - У својој младости била је веома активан члан спортског Друштва и Покрета за развој физичке културе СОКОЛ-а, тадашње Југославије и Србије (тј. била је „соколица”, чланица еликог српског, југословенског и европског омладинског и спортског - соколског покрета. После Другог светског рата у трци међу више од 10.000 девојака - омладинки, Мира Алечковић која се никада није бавила ателетиком, стигла је на циљ - друга(!!!) стигла је (Мира Алечковић); - Сарађивала са српском дијаспором у Канади и САД; - Током Другог светског рата била је болничарка (и лечила болеснике и рањенике, пошто је претходно у Прибоју на Лиму завршила у Црвеном крсту - стручни курс за болничарке); ЗАНИМЉИВОСТ(И: Била је прво женско дете у својој породици, и најстаријој херцеговачкој и српској херцеговачкој породици, према казивању српског књижевника из Босне, Скендера Куленовића, који се, као и његови стари, бавио проучавањем етимологије имена и презимена породица, изучавањем старих, древних и црквених књига, итд., и сл., који јој је то једном приликом рекао (тј. - потврдио), (по њеном оцу који је био родом из Херцеговине, из Требиња, а једним мањим делом, по мајчиној линији, и из Стоца) после пуне 482 године рађања искључиво мушке деце (и то по једног, током око 25 генерација!); ПОХВАЛНЕ РЕЧИ (РЕЧИ ХВАЛЕ): Међу онима који су најлепше речи рекли о Мири Алечковић свакако су и српски војвођански књижевник Мирослав Мика Антић, у свом предговору за њену књигу „Стаза сребром извезена”, у издању крушевачке „Багдале”, као и амерички књижевник Артур Милер (иначе и муж чувене филмске диве Мерилин Монро), који је, приликом своје једине посете Југославији (СФРЈ9, дословце рекао следеће: „Када бих ја бирао и одлучивао које су три највредније (најспособније и најрадније) жене - на 8у) свету, дакле, по мом мишљењу, међу њима би свакако морала бити (и то по мом мишљењу - и јесте) и ваша књижевница - Мира Алечковић.”— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 06:53, 22. јануар 2012.‎ Srdjardja (разговор)

---

Слободно сами исправите и допуните чланак свим потребним информацијама. mickit 19:33, 22. јануар 2012. (CET)

Фотографије

Поздрав. Лепо је што смо добили дозволу за коришћење фотографија. Међутим, да ли се оне могу пребацити на Комонс? Мислим, ако постоји дозвола на ОТРС систему? Било би лепо када би могло. --Павлица причај 22:33, 27. март 2012. (CEST)

Може, наравно. Мени је лакше било овде да их убацим, јер нисам била сигурна шта треба писати, па ми је било лакше да цимам Мицког да проверава, него тамо на Остави. Слободно пребаци. ОТРС за оставу има други број, тамо треба да се ставља овај шаблон: {{PermissionOTRS-ID|2012012310006757}}--Јагода испеци па реци 22:39, 27. март 2012. (CEST)

Баш супер. Не ради тренутно CommonsHelper, па сам пребацио преко неког чуда, а не знам да ли је добро. Пребацио сам ову фотку, надам се да нисам нешто забрљао. Иначе, ако будем пребацивао (или неко други), да ли да стављам ново име на латиници и ћирилици или само на ћирилици? --Павлица причај 23:33, 27. март 2012. (CEST)

Мислим да је свеједно. Можда не би било лоше да преведеш опис, тамо где има. Ја имам још једно 15 слика за слање, ал то ће морати да сачека сутра... Имамо и текст с подацима који нам је поред слика послао њен син (Корисник:Maduixa/Мира Алечковић), не би било лоше и то да искористимо и убацимо неке податке... --Јагода испеци па реци 00:15, 28. март 2012. (CEST)

Umrla Mira Alečković

Pesnikinja Mira Alečković preminula je noćas u 85. godina života.

Mesto i vreme sahrane biće naknadno saopšteni, rečeno je Beti u Udruženju književnika.

Mira Alečković je objavila dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle.

Njene knjige prevođene su na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italijanski i na sve jezike naroda bivše Jugoslavije.

Uređivala je dečije listove Zmaj, Pionir, Omladina, Mladost, Poletarac.

Dobitnica je Ordena legije časti za unapređenje kulturne saradnje sa Francuskom.

Rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Bila je članica SKOJ-a i članica partizanskog pokreta od početka rata 1941. godine.

Više od dvadeset godina je bila glavni i odgovorni urednik Zmaja, bila je sekretar, potpredsednik i predsednik Udruženja književnika Srbije i predsednik Saveza književnika Jugoslavije.

Prvu zbirku pesama "Zvezdane balade" objavila je 1946. godine. Mira Alečković je autor teksta pesme "Druže Tito, mi ti se kunemo".

27.02.2008 . Izvor: BETA http://www.novinepress.co.yu/vest.jsp?id=30899

Preminula Mira Alečković

Autor: Tanjug | 27.02.2008 - 13:19

Jedna od najplodnijih i najaktivnijih književnica srpske i šire južnoslovenske literature, posebno dečje, Mira Alečković preminula je u 84. godini, saopštila je danas Tanjugu njena porodica.

Mira Alečković Autor preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova i časopisa Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac, rođena je 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Alečkovićeva je završila u Beogradu studije svetske književosti i lingvistike, a zatim Fušeovu školu u Parizu. Sa Desankom Maksimović i Brankom Ćopićem, jedan je od osnivača časopisa za decu "Zmaj". Alečkovićeva je bila dugogodišnja predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije. Autor je više knjiga za decu i odrasle koje su prevedene na mnoge svetske jezike. Njena poezija ušla je u antologiju srpske poezije prevedene u Rusiji. U sećanju će ostati pesma "Jugoslavijo", na muziku Nikole Hercigonje, koja je bila poznata kao "Svečana pesma". Alečkovićeva je, kao bolničarka, bila učesnik Narodno-oslobodilačke borbe. Nosilac je mnogih odlikovanja među kojima dve Legije časti, ruske otadžbinske medalje i ordena "Car Dušan", koje su joj dodedili Srbi s Kosova i Metohije. Izvor: http://www.blic.co.rs/kultura.php?id=32041

Sahranjena Mira Alečković

Ponedeljak, 3. mart 2008. 17:23

Naša istaknuta književnica Mira Alečković sahranjena je u ponedeljak uz vojne počasti u Aleji zaslužnih gradjana na Novom groblju.

U ime Udruženja književnika Srbije od Alečkovićeve se oprostio pesnik Pero Zubac rečima da od nas odlazi "jedan od poslednjih živih spomenika vremena u kome smo rasli i stasali, učili se dobroti i razumevanju, patriotizmu i internacionalizmu, prijateljstvu, blagosti, opraštanju i trpeljivosti".

"Opraštam se od pesnikinje koja je bila blago našeg jezika i blagost srpske duše u svim nevremenima kojima se nismo izmicali, a koja nas nisu mimoilazila", rekao je Zubac.

On je naglasio da je Alečkovićeva bila časna i plemenita, druželjubiva i beskrajno široka duša, pesnik iz naših bukvara i čitanki iz kojih smo se učili slobodoljumlju, ljubavi i toleranciji.

Prema njegovim rečima, ona je bila borac za pravo da svako ima hleb, žena koja je svima činila dobro i kojoj se svaki nevoljnik u svako doba i nedoba za pomoć mogao obratiti, a da nama ostaje da "čuvamo uspomenu na velikog pesnika našeg jezika, borca i humanistu, dok će se njena dela sama sačuvati u vremenu i pamćenju generacija".

O Alečkovićevoj je govorio i njen dragi prijatelj i počasni član Petrogradske akademije nauka i umetnosti Aleksandar Sergejevič Plevako koji je rekao da je ona bila veliki pesnik i pre svega prijatelj koji mu je pomogao da shvati Srbiju i njenu dušu.

Plevako je istakao njenu ljubav prema sopstvenoj zemlji koju je opevala, ali i prema drugim zemljama. Rada Djuričin je procitala njenu pesmu "Poruka jedne senke", a Zubac se posledni put oprostio od naše velike pesnikinje završnim stihovima njene pesme "Dečani".

(Tanjug - foto: Tanjug) Izvor: http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=88911

Мира Алечковић, књижевност, стваралаштво

Књижевна дела Мире Алечковић превођена су и преведена на око двадесет (20) страних језика, а поред осталих и на следеће језике: италијански, француски, пољски, руски, летонски (тј. - латвијски), грчки, грузијски, украјински, словачки, мађарски, румунски, бугарски, словеначки, македонски, албански, монголски језик(!), итд., итд., итд. За своје стваралаштво добитник је бројних награда, како у нашој земљи, тако и у свету (бивша Југославија (СФРЈ), Србија, као и - Француска, Русија, Сенегал, Норвешка, Италија...итд.