Разговор о порталу:Црна Гора/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Ијекавица

Овај портал би требао да буде на ијекавици, а не екавици. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Полковник (разговор • доприноси)

Slažem se. Jedini razlog zašto je ovo na ekavici je to što ja ne govorim dobro ijekavicu. Što se mene tiče svi članci o Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini bi trebalo da su na ijekavici. -- Bojan  Razgovor  08:01, 8. фебруар 2009. (CET)

Ја се не слажем, треба да буде онај изгвор на којему је чланак или портал започет. --Награисаловићкажи/лажи 09:02, 8. фебруар 2009. (CET)

Pa dobro, ja sam ga napravio, i ne bih se bunio da se prebaci. -- Bojan  Razgovor  09:22, 8. фебруар 2009. (CET)

Мислим да то није добра идеја јер шта онда спречава друге чланове да мењају чланке и портале из екавицу у ијекавицу и обрнуто. Треба се држати политке која је до сада важила. Молио бих и друге чланове да кажу пар речи о овоме. --Награисаловићкажи/лажи 09:27, 8. фебруар 2009. (CET)

Ја сам рекао да се то односи само на чланке о Босни и Црној Гори. Све остало остаје исто. -- Bojan  Razgovor  09:32, 8. фебруар 2009. (CET)

Језичке рестрикције (па и рестрикције дијалекта) се не могу односити ни на какву групу чланака која није већ предвиђена постојећим и врло једноставним правилом: Ко први дјевојци, њему дјевојка. ,) Једноставно се не може ауторима наметати дијалект на коме ће писати. Ево, направите такву групу чланака и оградите је бодљикавом жицом ијекавице, и ја ћу је први бојкотовати на све могуће начине. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 09:40, 8. фебруар 2009. (CET)

I na egleskoj postoji ovo. -- Bojan  Razgovor  09:38, 8. фебруар 2009. (CET)

To pravilo o ijekavici i ekavici možemo promeniti. Ovako potiskujemo ijekavicu. -- Bojan  Razgovor  09:47, 8. фебруар 2009. (CET)

Не потискујемо је, већ није присутна. Немам ја ништа против да свако пише ијекавицом ако му је тако згодније. Али покушај њеног вештачког ширења њеним једноставним наметањем свим корисницима је недопустив. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 09:52, 8. фебруар 2009. (CET)

Да, наметање некоме нешто није најбоље решење. --Награисаловићкажи/лажи 09:55, 8. фебруар 2009. (CET)

Узгред, шта је било са оним језичцима за екавицу и ијекавицу? За разлику од разних варијанти енглеског језика, разлике између српске екавице и ијекавице су минорне. Малтене математички прецизне. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 10:00, 8. фебруар 2009. (CET)

Ja vidim da je sasvim normalno da se članci o nekim krajevima budu pisani onako kako se govori u tom kraju. To što su članci uglavnom pisani na ekavici možemo jedino da zahvalimo masovnim unosima, što botovskim, što klasičnim štancovanjem od strane onih kojima je ekavica maternja. -- Bojan  Razgovor  10:05, 8. фебруар 2009. (CET)

Не знам шта сад значи да корисници штанцују чланке, па да је још то штанцовање узрок већој присутности екавице. Још ће аутори испасти криви што пишу на екавици. Мани сад ботове. Овим си рекао да је већина чланака (од оне екавичне већине, па и корисничке) наштанцована. Елем, могу само да поновим да је одсуство једног дијалекта узроковано одсуством људи који на њему пишу. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 10:24, 8. фебруар 2009. (CET)

I zato što je neko napisao neku siću o Kurtalićima Gornjim sad onaj ko bi poželeo da proširi članak onako kako zna da govori i piše može da naiđe na revert? -- Bojan  Razgovor  11:03, 8. фебруар 2009. (CET)

Ја мислим да је сића коју спомињеш, а која се зове прекратак чланак — ни клица, сасвим лепо дефинисана као изузетак. Како код приче ћирилица-латиница, тако и код приче екавица-ијекавица. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 11:11, 8. фебруар 2009. (CET)

Правило ко први-њему девојка је исто наметање. Исто би било када би неко почео ијекавицом чланак о Нишу. Дефинисано је овако: Већина наших чланака је писана екавицом, али имате потпуну слободу у избору наречја приликом писања нових чланака. Свакако има сваког смисла да чланци географски везани за подручја где се користи ијекавско наречје (Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, западна Србија) буду писани тим наречјем. Као и за писмо, важи да чланци писани једним наречјем остају на том наречју.' Овако како је написано правило иде мом ставу у прилогу, као и твом. -- Bojan  Razgovor  11:54, 8. фебруар 2009. (CET)

То што називаш наметањем је потреба за конзистенцијом дијалекта у целом чланку. У чему је разлика? Тим начином се даје слобода свакоме да започне нови чланак на вољеном му дијалекту. Де факто је тематика отворена ка сваком кориснику. Насупрот томе, пригрљавање групе чланака за само један дијалект и само ограничава круг корисника који ће бити расположени да о тој теми пишу, баш због тога што ограничење постоји. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 12:10, 8. фебруар 2009. (CET)

Što se mene tiče, neka se piše kako se zna, a napravićemo šablonče poput onih engleskih koji bi ohrabrivali da se članak prebacii na odgovarajuće pismo. Eto i vuk sit i ovce na broju. -- Bojan  Razgovor  12:15, 8. фебруар 2009. (CET)

Океј, ако нема ограничавања корисника, онда ми мирна вода. Неутралан. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 22:26, 9. фебруар 2009. (CET)

---

Da bi konvertor ekavica/ijekavica proradio treba napraviti listu svih razlika, mleko-mlijeko, pesma-pjesma... u svim padežima i vremenima. I smisliti tagove kojima bi se označavale reči koje se moraju konvertovati. Jednom rečju, golema rabota. -- Bojan  Razgovor  10:05, 8. фебруар 2009. (CET)

Било је некад актуелно. Где испари? 項 Михајло ^{_[ talk _]} 10:24, 8. фебруар 2009. (CET)

---

Чекајте - значи колико сам схватио, ако ја сада промијеним овај цијели Портал са екавице на ијекавицу, да измјена ће бити враћена?!? Ако је ово истина, искрено питам, колико ће тако нешто бити логично? И на страници ра разговор о чланку Црна Гора су се сви сложили заједно да је недопустиво да је чланак писан екавицом, умјесто ијекавице.

Што се тиче изјаве како су разлике између екавице и ијекавице минорне - јесте, истина је. У питању је само рефлекс јата, и још неке стилске чињенице. Али наметањем управо сматрам ту горе изјаву о томе како просто већина чланова ове википедије пише екавицом, а не ијекавицом. Српски језик има благо које посједује ријетко који језик - два различита писма, два дијалекта, два говора... Можда ја негдје гријешим, али правило ко први дјевојци ми изгледа управо нелогично...врло слично закључавању чланака, тј. противно управо оном чему је википедија намијењена, слободном приступу информација. Ако овакво правило (узгред, нијесам наишао на конкретну страницу - може ли ми неко указати?) постоји на википедији на српском језику, оно изузетно одступа од свих осталих википедија, и по мом личном мишљењу доводи ову википедију у велико питање - гдје је основни принцип да се свака страница може промијенити без оваквих ограничења? Ја знам да је ово ријешење донекле изнуђено (мада се ни са тим баш не слажем), као нпр. доношење ставке да посланички мандати припадају политичким странкама приликом доношења новог Устава Републике Србије 2006. године, али ово просто не може овако да функционише. Мислим да је и недостатак ијекавице на овој википедији разлог малог броја чланова управо - а не обрнуто - још више закомпликовано чињеницом да се једним, по могућности врло контроверзним правилом, таква ситуација постаје зацементирана. Ја сам сигуран да би људима који користе ову википедију, и будућим потенцијалним ауторима, са ијекавског говорног подручја, било знатно привлачнија да овакво правило не постоји - да не помињемо ни могућност да, имајући на уму да српски језик користи оба изговора, многи (можда укључујући и мене), нађу екавицу на чланцима као што је нпр. овај увредљивим. Сходно овоме, залажем се за промјену овог правила, или барем убацивањем неког нагласка да ако се сви сложимо, послије гласања, промјена изговора некадашњега јата може извјести у цијелом чланку.

Што се тиче могућег рјешења, стоји опција да приликом писања чланака, сви пишемо јат слово (или два карактера за њега), а двије различите подстранице га различито тумаче, по приказу чланака. --Полковник (разговор) 01:44, 11. фебруар 2009. (CET)

Без увреде, али се уопште не слажем са тобом. И ни мало ми се не свиђа та дефанзивна неправда према ијекавици поза. Зашто чланак Црна Гора мора да буде ијекавицом? Не знам да су се сви сложили са тим... ето ја на пример нисам. Јел онда чланак Београд мора да буде екавицом? Свашта. Мени уопште не би сметало да чланак Београд или Нови Сад буде написан ијекавицом, а ако теби смета да чланак Црна Гора буде написан екавицом, онда бих рекао (извињавам се ако сам узео себи за право да коментаришем шта није моје да коментаришем), да ти имаш проблема са екавицом, а то је нешта шта се савршено не тиче Википедије. Имам и ја проблема са вегетаријанизмом, ал то не турам на Википедију :Р.

Правило да чланак остаје у екавици или ијекавици ако је тако започет, је донесено управо због таквих којима писање екавицом може да буде <цитат>увредљиво</цитат>(сиц!) (не могу довољно да подвучем своју шокираност и растуженост овом изјавом :( ). Онда се нађе неки други коме ће да буде увредљива ијекавица (да, има и таквих на жалост), па да врати у екавицу, и онда ћете да играте пинг-понг док вас неко не поблокира обојицу. А онда ћете обојица да одете по форумима и да причате и кукате о неправди злих администратора који пропагирају (иј)екавицу (већ виђено..) Помињање већине Википедије која пише екавицом ми уопште није јасно. Какве то везе има? Затим, не мислим да је правило противно природи Википедије као што ти рече. Можда би било противно ако би између екавице и ијекавице постојала квалитативна разлика (импликације које не да провејава кроз твој коментар него.. уби ме промаја), али у српском језику су екавица и ијекавица потпуно равноправне и стога по дефиницији пребацивање чланка из екавице у ијекавицу или обратно не би ни на који начин поправило квалитет тог чланка - он би остао исти.

То да ово правило доводи ову Википедију у велико питање је ипак помало драмљење, а принцип да се сваки чланак може промијенити без оваквих ограничења не да није један од основних принципа Википедије, већ потпуно напротив. Постоје врло прецизна правила и смернице о томе како чланак треба да изгледа и шта треба да садржи. У странама са документацијом и помоћи можеш да прочиташ доста о томе.

Иначе, пошто си тражио где је то правило, можеш га наћи овде (тачка 7.) Да, видим да тамо пише да има сваког смисла чланци о Црној Гори буду писани ијекавицом, али заиста не видим ког то смисла има, и коме - мени свакако не.

И на крају, да предупредим евентуалне примедбе/примисли на релацији Београђанин-екавац-наметањеКултурнихОбразаца, оба родитеља ми и дан данас (након 30+ година у Београду) користе ијекавицу, слушам је сваки дан и наравно да немам апсолутно ништа против ње. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:42, 11. фебруар 2009. (CET)

ОК - али очито да се нијесмо разумјели око једне ствари. Ако постоје прецизно утврђена правила, како може бити враћања? Нпр. ако је по прописима википедије да се чланци који се тичу Црне Горе или рецимо Босне и Херцеговине пишу ијекавицом, чију логичност и само правило број са Википедија:Напомене о писању српским језиком на Википедији помиње:

Свакако има сваког смисла да чланци географски везани за подручја где се користи ијекавско наречје (Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска, западна Србија) буду писани тим наречјем.

Можете ли ми објаснити откуда онда забуна и кукања по форумима? Гдје се оставља мјеста за тако нешто?

Да ли постоји нека конкретно особа, иједна једина на цијелом форуму, која би се успротивила потенцијалном прејотовању овог чланка (портала)? --Полковник (разговор) 03:20, 11. фебруар 2009. (CET)

Gorane, uopšte te ne razumem. Inače ja sam napravio portal i jedini ga održavao. Ja se ne bih usportivio. -- Bojan  Razgovor  06:02, 11. фебруар 2009. (CET)

Проблем је генералнији, како схватам. Не постоји ниједан разлог да се одређене теме пишу ијекавицом, а остале екавицом. Те се стога слажем са Гораном. --ФилиП ^_^ 11:16, 11. фебруар 2009. (CET)

A da li postoji razlog protiv? -- Bojan  Razgovor  11:24, 11. фебруар 2009. (CET)

Зашто би се фаворизавала једна варијанта над одређеном тематиком? Шта ако ја, који не знам ијекавицу, хоћу да пишем о нпр. Њивицама? Фаворизовање ради фаворизовања ми се не свиђа. --ФилиП ^_^ 12:04, 11. фебруар 2009. (CET)

Да не знаш ијекавицу, не вјерујем, а ако не знаш, научити није тешко у року од неколико минута, ако си матерњи говорник српског књижевног језика (екавице).

А и проблема нема. Само оставиш чланак док га неко не преведе из екавице у ијекавицу, или ти питаш неког другог корисника.

P.S. Зашто националне мањине у изборима у Републици Србији немају цензус? --Полковник (разговор) 23:00, 13. фебруар 2009. (CET)

Схватам ја општа правила, али мислим да не бих могао конзистентно, нити желим, да пишем ијекавицом. --ФилиП ^_^ 00:27, 14. фебруар 2009. (CET)

To sam već sa Mihajlom raspravio. Ti napiši kako znaš i umeš i ostavi šablonče na stranici za razgovor. Onaj ko zna će prepraviti. -- Bojan  Razgovor  12:11, 11. фебруар 2009. (CET)

Тиме аутоматски пада у воду правило "ко први девојци", за које мислим да је најправедније. --ФилиП ^_^ 17:28, 11. фебруар 2009. (CET)

E pa sad. -- Bojan  Razgovor  09:57, 12. фебруар 2009. (CET)

Ставите ово на гласње и готово, нема потребе водити километарске расправе. --Награисаловићкажи/лажи 10:52, 12. фебруар 2009. (CET)

Википедија је језички пројекат, тако да би обе варијанте српског књижевног језика требале да буду подједанако заступљене. Успјели смо да дођемо до рјешења за проблем ћирилица/латиница, али проблем јекавица/екавица, не. Наиме тај проблем је далеко компликованији за дизајн софтверског рјешења које би омогућило да се сваки чланак може читати на било ком од нарјечја. Тренутно немамо софтверско рјешење за њега, што не значи да у некој скоријој будућности нећемо имати. Проблем са завођењем неке политике по којој чланци који се тичу неког географског подручја треба да буду на том нарјечју, је у томе што суштински не побољшава ситуацију, него се ради о неком квазипарцијалном и усудућу се да кажем, политички обојеном рјешењу. Шта са свим осталим темама које се не тичу географије и историје? Рецимо, биологијом, хемијом, физиком, математиком, итд. Да и ту дизајнирамо неке квоте? Сматрам да је за сада далеко боље оставити неписани принцип по којем чланак остаје у нарјечју на ком је започет и значајно проширен. ---Славен Косановић- {разговор} 00:02, 13. фебруар 2009. (CET)

Хм, морам да прокоментаришем :)

1. Када кажемо да се чланак написан једним наречјем даље уређује истим наречјем, ту пре свега покушавамо да избегнемо „салату“, односно чланак по којем је шарано наречјима као пиротским падежима. Ако нешто en masse пребациш из једног у друго наречје, остаје питање поштовања рада онога ко је то пре тебе уредио (вређања а и могућег рата измена). То није проблем у овом случају, али Википедија мора да балансира између чињенице да је она слободан садржај и тога да је она и заједница. По питању ћирилица-латиница већ смо прошли све ове дечије болести и никако другачије не иде. Било је и предлога да се скроз пређе на једно писмо, да имамо дупле чланке, и све друге варијанте — и ово како сада имамо је једино могуће решење за то питање. По питању наречја овде може бити расправе само о географским одредницама. За све остале чланке „ко пре девојци њему девојка“ јесте sine qua non, правило зацртано у камену.
2. Оно што пише у тачки 7. смернице (смернице, не правила) ВП:СРПСКИ сам написао ја, али се нико није бунио када је та смерница постављана. Она се свакако може мењати, пожељно гласањем. Међутим, и ја као и Бојан сматрам да је оно што је тамо написано врло логично. Исто правило вреди и на Википедији на енглеском језику - одреднице географски везане за УК пишу се на БрЕ, а оне везане за САД на АмЕ. Мрзим када срвики измишља топлу воду.
   1. У смерници пише да нешто свакако има смисла, а не да тако мора. Свако је добродошао да напише ијекавски чланак о, рецимо, Бановом брду. Како ја разумем смерницу, она просто не би некоме забрањивала да то онда пребаци на екавицу ако жели, док би пребацивање назад у ијекавицу било проблематичније. И обрнуто, за екавски чланак о Његошевом маузолеју.
3. „Ја не знам ијекавицу“ по мени није валидан одговор, односно валидан је колико и „Ја не знам латиницу“. Ако не знаш, научи или се барем потруди. По том принципу онај ко „не зна екавицу“ онда има исти такав проблем са 99% српске Википедије, и шта онда очекујемо?
   1. Чињеница је да ће о Њивицама вероватније хтети да пише или умети боље да напише неко из Њивица него, рецимо, неко из Београда.
   2. Када буде следећи пут био предлог за оснивање црногорске Википедије, запитајте се зашто се ти људи не осећају добродошлим на овом пројекту.
   3. Када ја по ко зна који пут на Википолитици покренем питање шта је са софтверским решењем ек-иј, надам се да неће опет завршити у електронској црној рупи. Ја на жалост не умем то да испрограмирам, али неко је на томе наводно радио или и даље ради а да нико не зна где је то стигло за сада. Док то решење не буде завршено нећемо имати мира по овом питању, и што касније почнемо, то ће више ручног посла бити за преозначавање постојећег викитекста. --Dzordzm (разговор) 03:53, 13. фебруар 2009. (CET)

Славене, читај боље, речено је само оно што се односи на Црну Гору, Босну, Херцеговину и ево Хрватску. Никаква физика, хемија, историја уметности није поменута. Писање ијекавицом у о чланку о Бечеју би исто било неприродно колико и екавицом о Улцињу (тотално екавицом, стари део, просечан посредовање, график промене, снабдевање - пошто је масовни унос рађен на екавици, оне табеле и графици убацивани у постојеће ијекавске чланке су на екавици). Искрено, верујем да ако би неко написао чланак ијекавицом о Котежу, следећи који би дошао би би преправио на екавицу и због тога нико не би дизао фрку. Даље, имао сам прилику да видим и да ратујем овде са људима који доживљавају ијекавицу као хрватски језик (имали смо апсурдне ствари да је Ријека постала Река, Осијек постао Осек). И да, људи који су тражили википедију на црногорском језику су наводили да не могу да раде јер екавица доминира. После масовног уноса, од 2000 чланака о местима у Црној Гори, само 2% није само на екавици, а тих 2 % је мешано. -- Bojan  Razgovor  19:40, 13. фебруар 2009. (CET)

---

Само бих овдје извукао неке врло значајне дијелове, од BokiceK и Dzordzm-а:

Када буде следећи пут био предлог за оснивање црногорске Википедије, запитајте се зашто се ти људи не осећају добродошлим на овом пројекту.

(моја алузија на ово горе у личном случају је пропраћена неком чудном љутњом и неразумијевањем)

И да, људи који су тражили википедију на црногорском језику су наводили да не могу да раде јер екавица доминира.

Да ли би, ако већински на овој страници за разговор (а по мом мишљењу и глас BokiceK је најбитнији, ако не и једини битан) изгласамо мој предлог, таква измјена била дозвољена (иако се коси са досадашњом праксом)? --Полковник (разговор) 23:00, 13. фебруар 2009. (CET)

Што се мене тиче нема проблема. Ако се аутори чланка/портала о Црној Гори не буне, ја немам ништа против. Бокице, немој да ми причаш :) о некаквим Осекама и Рекама, јер су то имена градова и ту нема дискусије. Властита имена се не могу мијењати по нарјечјима. Затим, ја сам јекавац и скоро сваки чланак који сам ја почео или писао је на јекавици, па чак и неки које сам поново писао, а који су већ били писани екавицом. Тако да та прича да неки Црногорци не могу да раде овдје, јер доминира екавица је апсурдна. Има на стотине чланака о Црној Гори које могу почети изнова, али и пребацити на јекавицу оне које значајно прошире, као што ја радим. ---Славен Косановић- {разговор} 00:26, 14. фебруар 2009. (CET)

Затим посредовање се књижевно пише исто на оба нарјечја. Ко не вјерује нека узме рјечник Матице. Дакле, не долазе у обзир јекавски облици који нису књижевни и који су производ неког локалног дијалекта. ---Славен Косановић- {разговор} 00:33, 14. фебруар 2009. (CET)

То ћемо лако ботовима. Само их излистајте. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 07:59, 14. фебруар 2009. (CET)

А шта је са Сријемском Митровицом, Сријемским Карловцима? :) --Полковник (разговор) 03:44, 15. фебруар 2009. (CET)

Ekavicom. -- Bojan  Razgovor  07:18, 15. фебруар 2009. (CET)

Овај случај је ријешен у договору са оним ко је започео портал. Не треба заборавити, наравно, да је чланак - чланак, а портал - портал. Портал ћете наставити да пишете ијекавицом, али сваки чланак ће зависити од оног ко га започне. Шта би могло бити сљедеће? Да чланке који се тичу Хрватске или САД, Шпаније, итд. пишемо латиницом, или пребацујемо латиничне чланке о Русији у ћирилицу? То нема никакве везе. Или још горе - о србијанским политичарима (већ видим неког како мијења) екавицом, о "републикосрпским" и црногорским ијекавицом? То је наметање и ограничавање корисника, самим тиме удар на продуктивност аутора. Тиме се ништа не добија, а много губи. Они којима смета (иј)екавица у чланку о подручју у којем се говори (иј)екавица су просто нетолерантни и не треба обраћати пажњу на њих. А, наравно, сваки екавац има свако право да напише одређени чланак о граду/селу/држави ијекавицом, ако хоће, и обрнуто. --Дарко Максимовић (разг.) 19:40, 1. мај 2009. (CEST)

Шта још негативно може донијети овакво наопако правило: пошто је познато да на ср вики има више екавичара, биће запостављени чланци о ијекавским крајевима јер ће аутор имати на уму „ах, то треба ијекавицом“. Такође, ијекавци ће дати мањи допринос него иначе пишући чланке о србијанским крајевима. Правило какво смо имали досад је идеално по свим од ових питања, и не видим зашто би икоме пало на памет да спроводи овакве, више субјективно естетске него иоле корисне, реформе. --Дарко Максимовић (разг.) 19:44, 1. мај 2009. (CEST)

И још нешто: Бојане, ти кажеш Бојану: „“, а на почетку чланка си рекао „...(zato što) ja ne govorim dobro ijekavicu“. Учење писања другим дијалектом уопште није тако лак подухват (а и беспотребан је). Примјера ради, ја живим већ скоро 8 година у Београду, и и даље се запитам да ли се у екавици каже „желио“ или „желео“, „губио“ или „губео“ („ко зна!“). Екавичари тешко да би погодили да ли се каже „зановјетати“ или „зановијетати“, а сигурно би „хтео“ и „смео“ превели са „хтјео“ и „смјео“ умјесто са „смио“ и „хтио“. Ићи логиком „напиши ти како хоћеш, исправиће неко“, је гомилање непотребних ревизија и оптерећивање пројекта. Најбоље питање, на послијетку, је: чему све то!? --Дарко Максимовић (разг.) 20:10, 1. мај 2009. (CEST)

---

Људи, нико није више за ијекавицу него ја, али немојмо бити непоштени. Ако хоћемо више ијекавичних чланака, треба сами ми ијекавичари да их пишемо. Ево ја сам већ више од 100 чланака прерадио из Војне енциклопедије (с тадашње једине - екавичне терминологије) на ијекавицу, па ми нико није приговарао због тога. Дакле треба задржати садашњи систем почетка писања (наставити исто) и клице (може се промијенити по потреби).

Мене мучи нешто друго: Зашто је на главној страни СРвики све на екавици? Требало би бити Измени/Измјени, Скорашње измене/Скорашње измјене итд. Ово је из разлога равноправности нарјечја и - што је можда и важније - да новајлије не стекну утисак да се може писати само на екавици, што би површан посјетилац закључио из назива. Тако је мени Славен слао поруку на почетку да смијем писати на ије, а ја БокијуМ. Неки људи из ЦГ што су писали електро чланке су били јадници потпуно збуњени с тим, па се више не зна ни којим нарјечјем пишу чланак.

Да предупредим питања о именима самих страница - можемо их оставити на ек као lingua franca. Говорим само о исписаном тексту веза, не о самом имену стране.--Мирослав Ћика (разговор) 20:29, 1. мај 2009. (CEST)

Izabrani sadržaj

Jel bi mogla da se ubaci jedna kutijica (na primer ispod ili iznad kutijice Urednici ili Saveti) gde bi bili popisani svi sjajni i dobri članci koji se odnose na Crnu Goru (kao na portalu Beograd). Mislim da bi to trebalo da je karakteristika svakog portala, da se izdvoji onaj najbolji sadržaj o pojedinim temama.--Војвода разговор 22:41, 20. јул 2010. (CEST)