Пређи на садржај

Раша Плаовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радомир Раша Плаовић
Лични подаци
Пуно имеРадомир Плаовић
Датум рођења(1899-02-20)20. фебруар 1899.
Место рођењаУб, Краљевина Србија
Датум смрти29. октобар 1977.(1977-10-29) (78 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ
Веза до IMDb-а
Табла са натписом за сцену „Раша Плаовић“

Радомир Раша Плаовић (Уб, 20. фебруар 1899Београд, 29. октобар 1977) био је српски глумац, позоришни редитељ, писац позоришних текстова, теоретичар и позоришни педагог.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен у Убу 7. фебруара 1899. године, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Филозофском и Грађевинском факултету у Београду. Рано је почео да се бави глумом (још као студент био је ангажован у Народном позоришту) и то је определило његов живот без обзира на његово образовање.

Радомир Раша Плаовић је био позоришни глумац. На сцени Народног позоришта се први пут појавио у улози Првог момка у Драгашевићевом комаду Хајдук Вељко 1. фебруара 1921. године, а стални члан Националног театра постао је 1922. године. Раша Плаовић је важио за изванредно надареног глумца, једног од најистакнутијих домаћих позоришних уметника који је снажно утицао на развој позоришта у Србији. Првак Драме, редитељ, а једно време и директор Драме, представама је приступао с дубоким емоционалним, психолошким и интелектуалним понирањем у ликове које је играо. У његове најважније улоге убрајају се Хамлет, Антонио у Јулију Цезару, Јаго у Отелу, Хенрик IV, Леоне у Господи Глембајевима, Митке у Коштани и др.

Једно време био је професор на Факултету драмских уметности у Београду. Његови најпознатији ученици били су Љуба Тадић и Петар Банићевић. Поред педагошког рада на Факултету драмских уметности у Београду, педагогијом се бавио и на Музичкој академији у Београду. Објавио је више драма као и неколико књига посвећених глуми режији и рецитовању. Драме су му извођене у позориштима у Београду, Нишу, Новом Саду, Панчеву, Призрену, Вршцу, Крагујевцу, Сремској Митровици, Зрењанину, Прокупљу, Сомбору, Крушевцу, Приштини, Врању, Зајечару и Суботици у периоду од 1938. до 1961. године.

Преминуо је у Београду 29. октобра 1977. године.

Признања

[уреди | уреди извор]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
Поштанска марка издата 2003. године.

Драме:

  • 1935. "Вода са планине" (написао заједно са Миланом Ђоковићем),
  • 1939. "Растанак на мосту" (написао заједно са Миланом Ђоковићем),
  • 1940. "Када је среда петак је",
  • 1961. "Цар Давид",

Есеји:

  • 1948. "О пажњи",
  • 1948. "О радњи-збивању",
  • 1948. "О машти",
  • 1948. "О специфичним елементима глуме",
  • 1950. "Елементи глуме",
  • 1950. "Обрада драмске улоге",
  • 1951. "О рецитацији",
  • 1953. "Режија и глума",

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Биста Раши Плаовићу у фоајеу Народног позоришта у Београду

Био је позоришни глумац, а у своју уметничку биографију уписао је и неколико филмова.

Год. Назив Улога
1950.-те
1951. Његош (кратки филм)
1953. Циганка Митке
1953. Општинско дете Владика
1955. Лажни цар Кнез
1957. Крвава кошуља
1958. Случај у трамвају (ТВ) Инжењер
1960.-те
1966. Балада о повратку (ТВ)
1967. Седам Хамлета (серија)
1969. Умукли дефови (ТВ)
1970.-те
1972. Стефан Дечански (ТВ)
1975. Сведоци оптужбе (ТВ)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Стојковић, Боривоје С. (1983). „Раша Плаовић”. Великани српског позоришта (на језику: (језик: српски)). YU-Београд - Ваљево. стр. 276—303страна. 
  • Волк, Петар (2005). Раша Плаовић (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Народно позориште. ISBN 978-86-84897-06-2. 
  • Волк, Петар (1995). Писци националног театра (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј позоришне уметности Србије. 
  • Плаовић, Радомир-Раша (2011). Наша кућа гледана изнутра (на језику: (језик: српски)). YU-Београд. 
  • Драгутиновић, Бранко (1968). Један век Народног позоришта у Београду: 1968-1968. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 644страница. 
  • уред Бошков, Живојин (1972). Лексикон писаца Југославије Том 2. (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Матица српска. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]