Пређи на садржај

Рудолф Нурејев

С Википедије, слободне енциклопедије
Рудолф Нурејев
Рудолф Нурејев
Датум рођења(1938-03-17)17. март 1938.
Место рођењаблизу Иркутска, СССР
Датум смрти6. јануар 1993.(1993-01-06) (54 год.)
Место смртиЛевалоа Пере, Француска

Рудолф Хаметович Нурејев (рус. Рудольф Хаметович Нуреев, тат. Rudolf Xämät ulı Nuriev; близу Иркутска, 17. март 1938 — Левалоа Пере, 6. јануар 1993) је био татарски балетски играч, звезда светске балетске сцене.[1] Један од највећих играча 20. века,[2][3][4][5] затражио је политички азил у Паризу јуна 1961. године, после чега је почела његова светска каријера.[6] Упамћен је по главним улогама у многим балетима, међу којима су и Лабудово језеро, Жизела и Петрушка.[7]

Нурејев је рођен у транссибирском возу у близини Иркутска, у Сибиру, у Совјетском Савезу, у татарској породици. Своју рану каријеру започео је са компанијом која се у совјетско доба звала Киров балет (а сада носи оригинални назив Маријински балет) у Лењинграду. Он је пребегао је из Совјетског Савеза на Запад 1961, упркос напорима КГБ-а да га заустави.[8] Ово је био први пребег совјетског уметника током Хладног рата и створио је међународну сензацију. Наставио је да игра са Краљевским балетом у Лондону, а од 1983. до 1989. био је директор Балета Париске опере. Нурејев је такође био кореограф и био је главни кореограф Балета Париске опере. Произвео је сопствене интерпретације бројних класичних дела,[9] укључујући Лабудово језеро, Жизел и Бајадеру.[10]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Нурејев деда, Нурахмет Фазлијевич Фазлијев, и његов отац, Хамит Фазлијевич Нурејев (1903–1985), били су из Асанова у Шариповској парохији у Уфском округу губерније Уфа (данас Уфски округ Републике Башкортостан). Његова мајка, Фарида Аглиуловна Нурејева (Аглиулова) (1907–1987), рођена је у селу Татарско Тјугулбаево, Кузнечихинска парохија, губернија Казањ (данас Алкејевски округ Републике Татарстан).

Нурејев је рођен у транссибирском возу у близини Иркутска, у Сибиру, док је његова мајка Фарида путовала у Владивосток, где је био стациониран његов отац Хамет, политички комесар Црвене армије.[11] Он је одгајан као једини син са три старије сестре у татарској муслиманској породици.[12][13][14] У својој аутобиографији, Нурејев је забележио о свом татарском наслеђу: „Моја мајка је рођена у прелепом древном граду Казању. Ми смо муслимани. Отац је рођен у малом селу близу Уфе, главног града Републике Башкирије. Стога са обе стране наши рођаци су Татари и Башкири. Не могу тачно да дефинишем шта ми значи бити Татар, а не Рус, али ту разлику осећам у себи. Наша татарска крв тече некако брже и увек је спремна да прокључа".[15]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Образовање на Ваганова академији

[уреди | уреди извор]

Када је његова мајка повела Нурејева и његове сестре на представу балета Песма ждралова, он се заљубио у игру.[11] Као дете, охрабривали су га да игра на башкирским народним представама, а учитељи су убрзо приметили његову презрелост и подстакли га да тренира у Лењинграду (данас Санкт Петербург). На турнеји у Москви са локалном балетском компанијом, Нурејев је био на аудицији за Бољшој балет и био је примљен. Међутим, сматрао је да је балетска школа Маријинског најбоља, те је напустио локалну турнеју и купио карту за Лењинград.[16]

Због поремећаја совјетског културног живота изазваног Другим светским ратом, Нурејев није могао да се упише у велику балетску школу све до 1955. године, са 17 година, када га је примила Ваганова Академија руског балета Лењинграда, придружена школа Маријинског. Балет. За њега се професионално заинтересовао балетски мајстор Александар Иванович Пушкин и дозволио Нурејеву да живи са њим и његовом супругом.[17]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Рудольф Хаметович Нуреев”. www.visit-petersburg.ru (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 04. 2021. г. Приступљено 2021-01-27. 
  2. ^ Lord of the dance – Rudolf Nureyev at the National Film Theatre, London, 1–31 January 2003 Архивирано 1 децембар 2017 на сајту Wayback Machine, by John Percival, The Independent, 26 December 2002.
  3. ^ Rudolf Nureyev, Charismatic Dancer Who Gave Fire to Ballet's Image, Dies at 54 Архивирано 10 јун 2021 на сајту Wayback Machine, by Jack Anderson, The Independent, 7 January 1993.
  4. ^ Rudolf Noureev exercising at the barre Архивирано 7 август 2017 на сајту Wayback Machine, 21 December 1970, site INA (4 min 13).
  5. ^ Philippe Noisette, « Que reste-t-il de Noureev ? » Архивирано 17 август 2016 на сајту Wayback Machine, Les Échos, 1 March 2013.
  6. ^ „Рудольф Нуриев - биография, информация, личная жизнь, фото, видео”. stuki-druki.com (на језику: руски). Приступљено 2021-01-27. 
  7. ^ „Нуреев Рудольф Хаметович”. Библиографический ресурс «Чтобы Помнили». Приступљено 2021-01-27. 
  8. ^ Bridcut, John (17. 9. 2007). „The KGB's long war against Rudolf Nureyev”. London: The Telegraph. Архивирано из оригинала 22. 3. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2010. 
  9. ^ „Rudolf Nureyev's Choreographies – The Rudolf Nureyev Foundation”. Nureyev.org. 10. 12. 2018. Архивирано из оригинала 5. 8. 2020. г. Приступљено 15. 3. 2020. 
  10. ^ Noisette, Philippe (26. 1. 2013). „Benjamin Millepied, le pari de Stéphane Lissner”. Paris Match (на језику: француски). Архивирано из оригинала 18. 2. 2017. г. 
  11. ^ а б „Rudolf Nureyev Foundation official website”. Nureyev.org. Архивирано из оригинала 9. 2. 2019. г. Приступљено 30. 8. 2007. 
  12. ^ „Официальный сайт Фонда Рудольф Нуреев”. Rudolfnureyev.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 17. 1. 2019. г. Приступљено 26. 9. 2015. 
  13. ^ „Rudolf Nureyev's short biography – The Rudolf Nureyev Foundation”. Nureyev.org. 10. 12. 2018. Архивирано из оригинала 17. 1. 2019. г. Приступљено 15. 3. 2020. 
  14. ^ „Rudolf Nureyev IBC – Biography”. Nureyevibc.com. Архивирано из оригинала 20. 7. 2016. г. Приступљено 26. 9. 2015. 
  15. ^ Nureyev, Rudolf (1963). Nureyev: an autobiography/Rudolph Nureyev (на језику: руски). N.Y: E.P. Dutton. стр. 233. ISBN 978-0-525-16986-4. OCLC 869225790. „Original quote: Мать моя родилась в прекрасном древнем городе Казани. Мы мусульмане. Отец родился в небольшой деревушке около Уфы, столицы республики Башкирии. Таким образом, с обеих сторон наша родня — это татары и башкиры. ...Я не могу точно определить, что значит для меня быть татарином, а не русским, но я в себе ощущаю эту разницу. Наша татарская кровь течет как-то быстрее и готова вскипеть всегда.” 
  16. ^ „3 Years in the Kirov Theatre”. Nureyev. Архивирано из оригинала 16. 7. 2007. г. Приступљено 20. 3. 2021. 
  17. ^ John Bridcut (2007). Nureyev: From Russia With Love (Motion picture). BBC. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Рудолф Нурејев на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рудолф_Нурејев&oldid=28752540”