Пређи на садржај

Руфина Амаја

С Википедије, слободне енциклопедије
Руфина Амаја
Руфина Амаја 1990. године
Датум рођења1943.
Датум смрти6. март 2007.(2007-03-06) (63/64 год.)
Место смртиСан Салвадор, Салвадор
ЗанимањеАуторка

Руфина Амаја (шп. Rufina Amaya; 1943 — 6. март 2007) је била салвадорска ауторка.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 1943. године. Током грађанског рата у Салвадору 11. и 12. децембра 1981. је била једина преживела у масакру у Ел Мозотеу. О догађају су извештавала два америчка новинара,[1] али новинарска заједница и влада Сједињених Америчких Држава и Салвадора је сумњала у истинитост њихових тврдњи.[2] Због тога је за евентуалну истрагу Комисије Уједињених нација о истини након завршетка рата било кључно Амајино сведочење о нападима. Истрага је довела до инхумације тела закопаних у новембру 1992. и закључка комисије да је Амајино сведочење тачно.[3][4][5] Била је очевидац злоставља жена, убијања мушкараца, жена и деце из митраљеза и спаљивања њихових тела од стране владиних војника.[6] Скривајући се на дрвету, молила се Богу да ако је пусти да преживи да ће испричати свима шта се тамо догодило што је и урадила.[7] Тада је изгубила супруга Доминга Клароса чије је обезглављивање видела, деветогодишњег сина Кристина који ју је позивао у помоћ и ћерке Марију Долорес, Марију Лилијан и Марију Изабел узраста пет и три године и осам месеци.[8] Једино од њихове деце које није убијено у масакру је била ћерка Фиделија која у то време није била у селу.[8] Након масакра је једно време била избеглица у Хондурасу где се 1985. године удала за Хозеа Нативидада са којим је имала четворо деце.[9] Од њега се развела након две године брака.[10] Вратила се у Салвадор 1990. и постала члан римокатоличке цркве.[10] До марта 2000. је живела у близини села Сегундо Монтес[9][11] који су основали репатрирани изгнаници у знак сећања на језуитског свештеника и научника убијеног током рата у масовном атентату од стране владиних снага. Преминула је од можданог удара у болници у Сан Салвадору 6. марта 2007. након дуге болести.[12][13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Massacre of Hundreds Reported In Salvador Village”. New York Times. 27. 1. 1982. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 25. 06. 2023. 
  2. ^ Mike Hoyt. "The Mozote Massacre: It was the reporters' word against the government's," Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2007) Columbia Journalism Review, January/February 1993.
  3. ^ „Bitcoin Blackjack Guide 2022: Best Crypto Casinos Online”. Icomm (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 06. 2023. г. Приступљено 2023-06-25. 
  4. ^ Golden, Tim (22. 10. 1992). „Salvador Skeletons Confirm Reports of Massacre in 1981”. New York Times. Архивирано из оригинала 04. 12. 2008. г. Приступљено 25. 06. 2023. 
  5. ^ Mark Danner. "The Truth of El Mozote," Архивирано 2012-11-15 на сајту Wayback Machine The New Yorker, 6 December 1993. Retrieved 2008-05-04.
  6. ^ From Madness to Hope: The 12-Year War in El Salvador, Part Four ("Cases and patterns of violence"), Chapter Three ("Massacres of peasants by the armed forces") Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2008), El Salvador Truth Commission Report, from the United States Institute of Peace. Retrieved 2008-05-04.
  7. ^ Amaya, Rufina; Danner, Mark; Consalvi, Carlos Enríquez (1998). Luciérnagas en El Mozote [Fireflies in El Mozote]. San Salvador, El Salvador: Ediciones de Museo de la Palabra y la Imágen. 
  8. ^ а б Martin, Douglas (2007-03-09). „Rufina Amaya, 64, Dies; Salvador Survivor”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-25. 
  9. ^ а б Christian Guevara. "'Aún no puedo dormir por las noches'" ("'Even now I cannot sleep at night'") Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2009), El Faro, December 13, 2004 (in Spanish). Retrieved 2008-05-04.
  10. ^ а б Martin, Douglas (2007-03-09). „Rufina Amaya, 64, Dies; Salvador Survivor”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-25. 
  11. ^ Scott Wright. "At the foot of the cross: Rufina Amaya -- Presente!"[мртва веза], Voices on the Border, March 2007.
  12. ^ Martin, Douglas (2007-03-09). „Rufina Amaya, 64, Dies; Salvador Survivor”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2023-06-25. 
  13. ^ Scott Wright. "At the foot of the cross: Rufina Amaya -- Presente!"[мртва веза], Voices on the Border, March 2007.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Amaya, Rufina; Danner, Mark; Consalvi, Carlos Enríquez (1998). Luciérnagas en El Mozote [Fireflies in El Mozote]. San Salvador, El Salvador: Ediciones de Museo de la Palabra y la Imágen. 
  • Danner, Mark (2005). The Massacre at El Mozote. Granta Books. ISBN 1-86207-785-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Руфина_Амаја&oldid=28752760”