Пређи на садржај

Салва Еид Насер

С Википедије, слободне енциклопедије

 

Салва Еид Насер
Лични подаци
Пуно имеEbelechukwu Agbapuonwu (Salwa Eid Naser)
Датум рођења(1998-05-23)23. мај 1998. (26 год.)
Место рођењаОнича, Анамбра, Нигерија
ДржављанствоБахреин
Висина168 см
Спортске информације
Спорт400 м
ТренерХозе Рубио (од 2017)
Џон Обеја (2015-2017)
Достигнућа и титуле
Лични рекорди48,14 на 400 м
Награде и медаље
Представљајући Бахреин Бахреин
Атлетика
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 2024. Париз 400 м
Светско првенство
Златна медаља — прво место 2019. Доха 400 м
Сребрна медаља — друго место 2017. Лондон 400 м
Бронзана медаља — треће место 2019. Доха 4 x 400 микс
Светско првенство за млађе јуниоре
Златна медаља — прво место 2015. Кали 400 м

Салва Еид Насер (енгл. Salwa Eid Naser, рођена као Ебелечукву Агбапуонву енгл. Ebelechukwu Agbapuonwu; Онича, 23. мај 1998.) је бахреинска атлетичарка рођена у Нигерији. Спцијализована је за спринт. Била је светска шампионка 2019. са трећим најбржим временом у историји у трци на 400 метара од 48,14 секунди, поставши најмлађа шампионка икада и прва жена која је представљала азијску нацију која је победила у тој дисциплини на једном Светском првенству. Резултат од 48,14 је ставља на треће место ранг листе најбољих 400-метрашица свих времена иза спорних резултата Марите Кох (47,60; 1985) и Јармиле Кратохвилове (47,99; 1983). Насер је освојила и сребрну медаљу на Светском првенству 2017. Као чланица Бахреинске мешовите штафета 4 x 400 м, освојила је бронзану медаљу на Светском првенству 2019.

Насер је одслужила забрану такмичења од 30. јуна 2021. до фебруара 2023. због кршења антидопинг правила у вези са пропустом око пријављивања места пребивалишта.[1]

Одрастање

[уреди | уреди извор]

Салва Еид Насер је рођена од мајке Нигерије и оца рођеног у Бахреину.[2] [3] [4] Њена мајка се такмичила на 100 и 200 метара у школи.[5] Пре Салвиног 14. рођендана породица се преселила у Бахреин.[6] [7] 2014. прешла је у Бахреин, прихватила ислам и променила име. У 2019. рекла је да је срећна што људи у Нигерији славе њене победе.[6] [8]

Каријера

[уреди | уреди извор]

2016: Олимпијск игре

[уреди | уреди извор]

На Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру, 18-годишњакиња је заузела девето место и није напредовала у финале трке на 400 метара.[9] Само недељу дана раније, Насер је изврнула скочни зглоб. После Игара, морала је да се одмори три месеца да би залечила ногу.[10]

2017–2019: Светска златна, сребрна и бронзана медаља

[уреди | уреди извор]
Са 19 година, Еид Насер (трећа с десна у црвеном) освојила је сребро на 400 м на Светском првенству 2017. у Лондону.

Још као јуниорка, Салва Еид Насер је освојила сребрну медаљу на 400 м на Светском првенству у Лондону 2017. са новим личним рекордом од 50,06 секунди.[11] [12] Са 19 година, Насер је постала најмлађа жена која је доспела на подијум трке на 400 м на једном Светском првенству.[13] [14] Мање од три недеље касније, победила је на митингу у Бриселу са новим личним рекордом (49,88).[15] [16]

Од новембра 2017. тренира је Доминиканац Хозе Лудвиг Рубио.[17] [18]

У 2018. на Париском митингу, победила је са новим личним рекордом од 49,55 с, обарајући азијски рекорд који је 1993. поставила Ма Јукин (49,81 с). 20. јула, на Херкулесовом митингу у Монаку, трчала је 49,08 с.[19] [20] [21]

Насер је 3. октобра 2019. постала шампионка на 400 метара на Светском првенству у Дохи, најмлађа икада и прва Азијска победница на 400 метара. Она је побољшала свој лични рекорд, постављен годину дана раније, за огромних 0,94 с, а њен резултат од 48,14 секунди био је најбржи од 1985. – то јест 34 године (када је Марита Кох поставила светски рекорд од 47,60). Насер је друга најбржа на Светском првенству (само иза Јармиле Кратоцхвилове која је трчала 47,99 1983.), и трећа најбржа свих времена.[22] [23] Додатно је узела бронзану медаљу у мешовитој штафети 4 × 400 м која је поставила азијски рекорд.

2020 – 2023: Двогодишња суспензија антидопинг прописа

[уреди | уреди извор]

У јуну 2020. Агенција за атлетски интегритет (АИУ) издала је привремену суспензију Насер због прекршаја правила пријаве пребивалишта у периоду од 12 месеци, укључујући једно неуспешно подношење пријаве и три пропуштена теста.[24] [25] У октобру 2020. Светски атлетски дисциплински суд је одбацио оптужбе и укинуо суспензију.[26] [27] [28] [29] Међутим, Светска Атлетика и Светска антидопинг агенција су уложили жалбу на ову одлуку Суду за спортску арбитражу.[30] 30. јуна 2021. Суд је усвојио жалбу, издавши Насер двогодишњу забрану такмичења која је трајала од јуна 2021. до фебруара 2023.[31] [32] [25] Сви њени резултати од 25. новембра 2019. до 30. јуна 2021. су дисквалификовани.

2024: Сребро на Олимпијским играма у Паризу

[уреди | уреди извор]

Еид Насер је освојила сребрну медаљу у финалу трке на 400 метара на Олимпијским играма у Паризу. Истрчала је 48,53 секунде и стигла иза победнице Мерилејди Паулино која је истрчала нови Олимпијски рекорд у времену 48,17 секунде.[33]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]
Подијум на 400 м за жене на Светском првенству 2019. у Дохи: Шона Милер-Уибо, Салва Еид Насер и Шерика Џексон.
Насер након истрчаних 48,14 секунди у Дохи 2019.

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Време (секунде.стотинке) Ветар (метара у секунди) Место одржавања Датум Напомене
100 метара 11.24 +1.3 Саламанка, Шпанија 8. јун 2019.
200 метара 22.51 +1.9 Пало Алто, САД 30. јун 2019.
400 метара 48.14 Доха, Катар 3. октобар 2019. Азијски рекорд

Међународна такмичења

[уреди | уреди извор]
Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
Представљајући  Бахреин
2014 Олимпијада младих Нанјинг, Кина 2. 400 м 52.74
2015 Светско првенство за млађе јуниоре Кали, Колумбија 1. 400 м 51.50
2016 Олимпијске игре Рио де Жанеиро, Бразил 8. (полуфинале) 400 м 50.88
2017 Светско првенство Лондон, Уједињено Краљевство 2. 400 м 50.06
2018 Азијске игре Џакарта, Индонезија 1. 400 м 50.09
Континентални куп Острава, Чешка Република 1. 400 м 49.32
2019 Азијско првенство Доха, Катар 1. 200 м 22.74
1. 400 м 51.34
Светско првенство Доха, Катар 1. 400 м 48.14 Рекорд Азије
2024 Олимпијске игре Париз, Француска 2. 400 м 48.53

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „01 July 2021 – Athletics Integrity Unit Press Release” (PDF). Athletics Integrity Unit. 1. 7. 2021. стр. 1. Приступљено 1. 7. 2021. 
  2. ^ Olus, Yemi (28. 10. 2017). „Salwa Eid Naser and a Tale of Two Countries”. Vanguard News vanguardngr.com. Приступљено 25. 2. 2021. 
  3. ^ O'Riordan, Ian (10. 8. 2017). „Athlete nationality issue hasn't been lost in London”. The Irish Times. Приступљено 18. 3. 2021. 
  4. ^ Efe, Ben (23. 6. 2020). „Athletics: Igboka backs Eid Naser to beat dope ban”. Vanguard News vanguardngr.com. Приступљено 7. 4. 2021. 
  5. ^ Landells, Steve (21 July 2015). Naser takes a tip from George Michael and gets 400m gold in Cali. IAAF. Retrieved on 11 October 2015.
  6. ^ а б „World champion Salwa Eid Naser ready to 'go for the world record'”. Olympic Channel. 21. 11. 2019. Архивирано из оригинала 14. 12. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2021. 
  7. ^ Pérez, Ismael (22. 6. 2019). „Salwa Eid Naser: "Quiero el récord del mundo de 400m. Si un humano lo hizo, se puede hacer"”. Runner's World (на језику: шпански). Приступљено 19. 3. 2021. 
  8. ^ „Ebele Agbapuonwu becomes Salwa Naser – Nigerian athletes dump Nigeria in droves”. Daily Times Nigeria dailytimes.ng. 11. 8. 2017. Приступљено 25. 2. 2021. 
  9. ^ „Rio 2016 – Women's 400m – Standings”. Rio 2016 website. IOC. Архивирано из оригинала 21. 8. 2016. г. Приступљено 21. 8. 2016. 
  10. ^ Landells, Steve (19. 9. 2018). „High and low – Salwa Eid Naser”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021. 
  11. ^ Smythe, Steve (3. 10. 2019). „Salwa Eid Naser stuns Shaunae Miller-Uibo in world 400m”. AW. Приступљено 18. 3. 2021. 
  12. ^ Johnson, Len (4. 10. 2019). „Naser vs Miller-Uibo race latest in long line of 400m upsets”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021. 
  13. ^ Dennehy, Cathal (10. 8. 2017). „Having beaten her heroes, Naser lives her teenage dreams”. World Athletics worldathletics.org. Приступљено 26. 2. 2021. 
  14. ^ Olus, Yemi (28. 10. 2017). „Salwa Eid Naser and a Tale of Two Countries”. Vanguard News vanguardngr.com. Приступљено 25. 2. 2021. 
  15. ^ „Results − 400 Metres Women − Final” (PDF). IAAF. 9. 8. 2017. Приступљено 12. 4. 2021. 
  16. ^ „All time Top lists – 400 m Women – Senior Outdoor | until 2020-12-31”. World Athletics. Приступљено 1. 1. 2021. „Change filters for other age / territorial / time range” 
  17. ^ huaxia, ур. (2. 9. 2018). „Mixed feelings about naturalized athletes flourishing at Asiad”. Xinhua | English.news.cn. Архивирано из оригинала 4. 9. 2018. г. Приступљено 19. 3. 2021. 
  18. ^ Pérez, Ismael (22. 6. 2019). „Salwa Eid Naser: "Quiero el récord del mundo de 400m. Si un humano lo hizo, se puede hacer"”. Runner's World (на језику: шпански). Приступљено 19. 3. 2021. 
  19. ^ Landells, Steve (19. 9. 2018). „High and low – Salwa Eid Naser”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021. 
  20. ^ „"400m Results"” (PDF). sportresult.com. 20. 7. 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 8. 2018. г. Приступљено 18. 3. 2021. 
  21. ^ Rowbottom, Mike. „Miller-Uibo goes sub-49 to win 400m in Monaco – IAAF Diamond League”. World Athletics. Приступљено 18. 3. 2021. 
  22. ^ „All time Top lists – 400 m Women – Senior Outdoor | until 2020-12-31”. World Athletics. Приступљено 1. 1. 2021. „Change filters for other age / territorial / time range” 
  23. ^ Brown, Oliver (4. 10. 2019). „Salwa Eid Naser's astonishing world 400m performance has blown apart the possibilities over one lap”. The Daily Telegraph. ISSN 0307-1235. Приступљено 3. 5. 2021. 
  24. ^ Ingle, Sean (7. 6. 2020). „AIU says Salwa Eid Naser missed three drug tests before world 400m title win”. The Guardian. Приступљено 7. 6. 2020. 
  25. ^ а б „Salwa Eid Naser, world 400m champion, to miss Olympics with ban”. NBC Sports. 1. 7. 2021. Приступљено 1. 7. 2021. 
  26. ^ „Salwa Eid Naser: World 400m champion cleared of anti-doping violation at tribunal”. Sky News. 20. 10. 2020. Приступљено 26. 8. 2024. 
  27. ^ „SR/137/2020 – Decision of the Disciplinary Tribunal” (PDF). Athletics Integrity Unit. 14. 10. 2020. стр. 14. Приступљено 19. 3. 2021. 
  28. ^ Pérez, Ismael (20. 10. 2020). „World Athletics levanta la sanción a la campeona mundial de 400m Salwa Eid Naser”. Runner's World (на језику: шпански). Приступљено 19. 3. 2021. 
  29. ^ „Salwa Eid Naser escapes ban on technicality”. Athletics Weekly. 20. 10. 2020. Приступљено 19. 3. 2021. 
  30. ^ Levy, Leighton (4. 3. 2021). „April dates set for CAS to hear appeals against Salwa Eid Naser exoneration”. sportsmax.tv. Приступљено 19. 3. 2021. 
  31. ^ „Salwa Eid Naser: World 400m champion to miss Olympics following two-year ban”. BBC News. 30. 6. 2021. Приступљено 26. 8. 2024. 
  32. ^ „Media Release; Athletics – Anti-doping” (PDF). CAS. 30. 6. 2021. стр. 1. Приступљено 30. 6. 2021. 
  33. ^ „Paulino breaks Perec’s Olympic record in historic 400m final in Paris”. 9. 8. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Салва_Еид_Насер&oldid=28395906”