Сви председникови људи (филм)
Сви председникови људи | |
---|---|
Изворни наслов | All the President’s Men |
Жанр | драма трилер филм |
Режија | Алан Пакула |
Сценарио | Вилијам Голдман |
Продуцент | Волтер Кобленс |
Темељи се на | књизи Сви председникови људи, аутори Боб Вудворд и Карл Бернстин |
Главне улоге | Дастин Хофман Роберт Редфорд Џек Ворден Мартин Болсам Хал Холбрук Џејсон Робардс |
Музика | Дејвид Шир |
Сниматељ | Гордон Вилис |
Монтажа | Роберт Л. Волф |
Продуцентска кућа | Wildwood Enterprises |
Студио | Warner Bros. |
Година | 1976. |
Трајање | 138 минута |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Буџет | 8,5 милиона долара |
Зарада | 70,6 милиона долара |
IMDb веза |
Сви председникови људи (енгл. All the President’s Men) је амерички биографски историјски драмски трилер филм са елементима мистерије из 1976. године у режији Алана Пакуле, коју је, написао и адаптирао Вилијам Голдман.[1] Заснива се на истоименој публицистичкој књизи из 1974. коју су написали Карл Бернстин и Боб Вудворд, двојица новинара који су истраживали скандал Вотергејт за Вашингтон пост.
У филму глуме Роберт Редфорд и Дастин Хофман као Вудворд и Бернстин; продуцирао га је Валтер Кобленс за Редфордову продукцијску кућу Вајлдвуд Ентерпрајзис.
Радња[уреди | уреди извор]
Материјали који сведоче о томе да су представници Никсонове администрације организовали тајно прислушкивање у штабовима својих политичких противника, доспевају у руке запослених у листу Вашингтон Пост што доводи до великог политичког скандала. Скандал је почео када су ухапшена петорица провалника који су провалили у канцеларију Демократског националног комитета (иначе владајућег тела Демократске странке) у хотелу Вотергејт у Вашингтону 17. јуна 1972. године. Главни део филма заузима прилично рутински рад на проналажењу сведока и упорним покушајима да их наведу на разговор. У тренутку када се чинило да је истрага зашла у ћорсокак, новинаре подржава главни уредник листа Хауард Симонс. Као резултат тога, највреднији исказ дао је тајни сведок, чије право име није откривено, али управо његово сведочење доводи до објављивања скандалозних материјала на страницама листа.
На крају филма приказан је телевизијски екран на коме се преноси заклетва председника Никсона и новинари Вудворд и Бернстин који седе поред њега, не обраћајући пажњу на то, ентузијастично раде на новом материјалу. Последњи снимак одражава признања кривице Никсонових људи, њихова сведочења, Никсонову оставку и инаугурацију новог председника Џералда Форда.
Дана 8. септембра 1974. Никсонов наследник Џералд Форд га је помиловао.
Улоге[уреди | уреди извор]
Глумац | Улога |
---|---|
Дастин Хофман | Карл Бернстин |
Роберт Редфорд | Боб Вудворд |
Џек Ворден | Хари М. Росенфелд |
Мартин Болсам | Хауард Симонс |
Хал Холбрук | „Дубоко грло” |
Џејсон Робардс | Бен Бредли |
Џејн Александер | књиговођа |
Стивен Колинс | Хју В. Слоун Млађи |
Нед Бејти | Мартин Дардис |
Мередит Бакстер | Дебора Мари Слоун |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „AFI|Catalog”. catalog.afi.com. Приступљено 9. 9. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сви председникови људи на сајту IMDb (језик: енглески)
- Сви председникови људи на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
- Филмови 1976.
- Амерички филмови
- Филмови на енглеском језику
- Амерички биографски филмови
- Амерички драмски филмови
- Амерички филмски трилери
- Филмови које је написао Вилијам Голдман
- Филмови чији је сценариста освојио награду Оскар за најбољи адаптирани сценарио
- Филмови у којима је глумац освојио награду Оскар за најбољу споредну улогу
- Филмови за које је музику компоновао Дејвид Шир
- Филмови чији је миксер звука освојио награду Оскар за најбоље миксовање звука
- Филмови Националног филмског регистра Сједињених Америчких Држава
- Филмови чији је сценограф освојио Оскара за најбољу сценографију