Сергеј II Цариградски
| Сергеј II Цариградски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1019 |
| Место смрти | Цариград, Византијско царство |
| Цариградски патријарх | |
| Године | 998 или 1001 — 1019 |
| Претходник | Сисиније II |
| Наследник | Евстафије |
Сергеј II Цариградски, Сергије II Студит (грч. Πατριαρχης Σεργιος Β΄ Στουδιτης; преминуо у јулу 1019) — цариградски патријарх у периоду од 998 или 1001. до 1019 године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Постоји неколико верзија датума именовања Сергија II за патријарха Цариградског. Према Е. Г. Муралти, он је то постао до јула 998. године[1], по другима – од 999. године[2], Мишел ле Квин поставља и датум почетка. Сергијеве патријаршије 999. године[3]. Према доказима које је навео Јахја Антиохијски, Сергије II је постављен за поглавара Цариградске патријаршије 26е године владавине Василија II, односно после 11. јануара 1001. године[4].
У неким изворима Сергије II се назива унуком цариградског патријарха Фотија[5]. У другима, се наводи као нећак патријарха Фотија[6], иако на основу његових година, прва верзија везе изгледа веродостојније. Сергије II је био брат мајстора Козме, првог цариградског судије. Пре избора за патријарха био је игуман манастира Светог Мануела и духовник цара Романа I Лекапина.
Сергије II је био високо образован. Патријаршијски престо је преузео у дубокој старости после смрти Сисинија II. Он је, настављајући линију патријарха Фотија, подржавао принцип солидарности интереса Византијске цркве и Византијског царства у борби против папског Рима. Противио се пореској политици цара Василија II, посебно протестујући против другог облика алеленгије, када су велики земљопоседници морали да плаћају порез за отете земљишне парцеле сиромашних и напуштене суседне земљишне парцеле.
Патријарх Сергије II је 1004. године благословио брак ћерке племенитог патриција Романа Аргира Марије и Јована, сина млетачког дужда Пјетра II Орсеола[7].
Под Сергијем II, име папе је уклоњено из диптиха због чињенице да је папа Сергије IV користио формулацију вере са филиокве у својој обласној поруци.
Сергије II је умро у јулу 1019. За новог цариградског патријарха изабран је Јевстатије Цариградски.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Muralt, Eduard, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2024-10-12
- ^ EL PATRIARCADO ECUMENICO DE CONSTANTINOPLA Y ESPAÑA, Dykinson, 2020-09-25, стр. 43—74, Приступљено 2024-10-12
- ^ Instituut voor Byzantijnse en Oecum, Editors (1959-10-01). „Michaelis Quien, Oriens Christianus, in quatuor patriarchatus digestus; quo exhibitur ecclesiae, patriarchae, caeterique praesules totius orientis. Parisiis, ex typographia regia, 1 740. Photomcchanischer Nachdruck. Graz, Akademische Druck- u. Verlagsanstalt, 1958. 28 × 19, 3 Bände, Kol. VIII- 1450; IV- 1606; 1416; Indices, oostenr. S. 1430.”. Het Christelijk Oosten en Hereniging. 12 (1): 69—70. ISSN 2949-7671. doi:10.1163/29497671-01201016.
- ^ Мосолкин, А. В. (2018). „MARS GENITOR? КОММЕНТАРИЙ К ENNIUS. FR. 29 SKUTSCH*, "Вестник древней истории"”. Вестник древней истории (1): 5—12. ISSN 0321-0391. doi:10.7868/s0321039118010016.
- ^ „Волкофф А. Византийская аристократия как объект научного исследования (историографические заметки)”. Исторический журнал: научные исследования. 6 (6): 493—500. 2013. ISSN 2222-1972. doi:10.7256/2222-1972.2013.6.11480.
- ^ „Кеня И.А. Благотворительность русских царей в российской провинции”. NB: Исторические исследования. 5 (5): 104—119. 2013. ISSN 2306-420X. doi:10.7256/2306-420x.2013.5.9136.
- ^ Кечкин, Иоанн (2020-06-15). „Report on the Scientific Workshop «The History and Tradition of Coptic Church»”. Церковный историк (2(4)): 254—255. ISSN 2658-4476. doi:10.31802/ch.2020.4.2.016.