Сиријан

Сиријан (стгрч. ΣυριανόςΣυριανός; умро око 437) био је грчки филозоф новоплатоничар.

Биографија

Био је родом из Александрије у Египту и син Филоксена. Мало знамо о његовој личној историји, али да је дошао у Атину и са великим жаром учио код Плутарха Атинског, поглавара неоплатонистичке школе, који га је посматрао са великим дивљењем и наклоношћу и поставио за свог наследника. Значајан је као учитељ Прокла и Ермије . Прокло га је посматрао са највећим поштовањем и дао упутства да по његовој смрти буде сахрањен у истој гробници са Темистијем.

Он је био челник Платонове Академије у Атини, наследивши свог учитеља Плутарха Атинског 431/432. године нове ере. Важан је као Проклов учитељ и, попут Плутарха и Прокла, као коментатор дела Платона и Аристотела.

Његово најпознатије постојеће дело је коментар Аристотелове Метафизике. Наводи се да је писао о делима De Caelo и De Interpretatione Аристотела и о Платоновом Тимају

Енциклопедија Суда приписује Сиријану неколико дела, али која су у ствари дела Прокла.

Сиријанов филозофски значај лежи у области метафизике и Платонове егзегезе.

Дела

Приређена издања сачуваних дела:

• J. Dillon, D. O'Meara, (2006), Syrianus: On Aristotle Metaphysics 13-14. Duckworth.
• D. O'Meara, J. Dillon, (2008), Syrianus: On Aristotle Metaphysics 3-4. Duckworth.

Литература

• Angela Longo (ed.), Syrianus et la métaphysique de l'antiquité tardive: actes du colloque international, Université de Gèneve, 29 septembre-1er octobre 2006. (Napoli, Bibliopolis, 2009) (Elenchos, 51).
• Sarah Klitenic Wear. The Teachings of Syrianus on Plato's Timaeus and Parmenides. Ancient Mediterranean and Medieval Texts and Contexts.  (Leiden; Boston: Brill, 2011) (Studies in Platonism, Neoplatonism and the Platonic tradition, 10).
• Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology.