Пређи на садржај

Слободанида

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободанида
Настанак
АуторБобан Кнежевић
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Садржај
Жанр / врста деланаучна фантастика / алтернативна историја
Темеаватари, киборзи, репликанти, модерна српска историја, замена тела
Место и време
радње
Београд (паралелна димензија); 2006. година (алтернативна)
Издавање
Издавач„Еверест медиа“, Београд
Датум2014.
Број страница226
Класификација
ISBN?978-86-7756-040-9

„Слободанида“ је српски научнофантастични роман чија се радња одвија у Србији 2006. године, али у алтернативној димензији и историји.[1] Аутор је београдски писац Бобан Кнежевић. Роман је објављен као 66. књига у едицији „Знак Сагите“ 2014. године.

УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

Премиса књиге је да једна страна сила у Београду, на Великом ратном острву, отвара забавни центар у коме угледни људи привремено уграђују своју свест у аватаре, вештачка бића надљудских особина.

У роману се описује Србија 2006. године, али у другој димензији, са различитом, алтернативном историјом у односу на нашу. Познате личности српске политике, културе и естраде у паралелном временском току имају другачије друштвене и животне улоге.

Пријем код критике

[уреди | уреди извор]

Критичар и историчар југословенске фантастике Миодраг Миловановић, као рецензент, наводи „У епски густом ткању Последњег Србина Бобан Кнежевић је по паралелним световима трагао за коренима проблема у које смо ми као народ упали. За разлику од тога, питко, водвиљски заводљиво ткиво новог романа, Слободанида, спремно вам се нуди да са њега љуштите диковске слојеве стварности.“[1][2]

По речима доктора књижевних наука Младена Јаковљевића „Уз референце на локалну фолклорну традицију, политичке, историјске и разне друге околности, опет што имплицитне што експлицитне, читање заиста постаје забавно дешифровање распарчане алтернативне стварности у којој места, ликови и њихови поступци уопште не морају да имају везе са стварнима.“[1]

Мултимедијални уметник Лазар Бодрожа оценио да је нова Кнежевићева књига „диван питак роман који доказује да су теорије завере у самом срцу нашег националног бића.“[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „'Слободанида' по први пут међу Србима“, Б92, Београд, 12. децембар 2014.
  2. ^ Слободанида, 2014, навод са задњих корица
  3. ^ „Читам: Лазар Бодрожа“, Данас, Београд, 23. новембар 2014.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]