Социјално-здравствено веће

Социјално-здравствено веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1974. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.

Састав

Социјално-здравствено веће је имало 120 посланика. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.^[1] Право да буде биран за члана Социјално-здравственог већа имао је сваки радни човек или члан органа управљања радне организације односно радне заједнице у одговарајућој области рада, члан органа управљања удружења радних организација и функционер синдиката у одговарајућој области рада. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.^[2]

Надлежности

Послове из надлежности Савезне скупштине СФРЈ вршило је Савезно веће (као веће делегата грађана у општинама и републикама) заједно са другим надлежним већем (као већем делегата радних људи у радним заједницама). Савезно веће је равноправно са Социјално-здравственим већем: претресало питања од интереса за радне заједнице из области здравства, социјалног осигурања и других области социјалне политике, као и друга питања из тих области; доносило законе и друге акте у тим областима.^[3]

Види још

Извори

^ Чланови 166. и 167. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)
^ Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)
^ Чланови 173. и 176. Устава СФРЈ (1963)

Литература

Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.

[1] Чланови 166. и 167. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)

[2] Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)

[3] Чланови 173. и 176. Устава СФРЈ (1963)

[1]

[2]

[3]