Тропска вриштећа сова
Тропска вриштећа сова | |
---|---|
Megascops choliba | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | M. choliba
|
Биномно име | |
Megascops choliba (Vieillot, 1817)
| |
Синоними | |
Otus choliba (Vieillot, 1817) |
Тропска вриштећа сова (лат. Megascops choliba) мала је врста сове из породице правих сова.
Распрострањеност и станиште
[уреди | уреди извор]Живи широм Јужне Америке (укључујући и Тринидад и Тобаго), осим на Андима, сувим пацифичким низијама и на крајњем југу континента. Њен ареал протеже се и кроз Централну Америку у Костарики и Панами. У суштини је веома честа и уобичајена врста - у већем делу свог ареала једна од најчешћих врста сова и вероватно најчешћа вриштећа сова у тропима. Насељава широк спектар шумских станишта, од суве катинге до густих тропских шума, па чак и градске паркове.
Опис
[уреди | уреди извор]Ова полиморфна врста сове је веома разноврсна када је у питању обојеност, с тим да је углавном сивкасто-браон боје или (ређе) браон или риђе боје, али увек са релативно дистинктивном црном ивицом фацијалног диска и са жутим очима. Висине је између 21 и 23 центиметара, а тешка 97-160 грама.
Понашање
[уреди | уреди извор]Исхрана
[уреди | уреди извор]Тропска вриштећа сова хвата плен из заседе, тако што чека на некој грани или другом узвишењу и када спази плен обрушава се на исти, мада се неретко дешава да иде у потрагу и да хвата плен док лети. Ова сова се примарно храни инсектима, који чине 66% њеног плена, али и малим кичмењацима, који чине 33% њене исхране. Када је реч о бескичмењацима, тропска вриштећа сова храни се глистама, скорпијама, пауцима, косцима и разним врстама инсеката, укључујући бубашвабе, термите, скакавце, црвчке, ровце, гусенице и мраве. С друге стране, од кичмењака се на њеном менију могу наћи мале жабе, змије, птице, опосуми, слепи мишеви и разни глодари.
Репродукција
[уреди | уреди извор]Мужјак обично почиње да пева у августу или почетком септембра. Удварање се углавном догађа током септембра. Мужјак обезбеђује место за гнежђење, а то је углавном нека природна шупљина, старо гнездо неке друге птице или шупљине детлића. Женка полаже једно до три (понекад чак и шест) јаја. Ако се осећа угрожено током лежања на јајима, женка ће лећи на јаја леђима и уперити канџе према потенцијалној опасности. Такође се може десити да ова сова у лету нападне и човека својим канџама, ако он представља опасност по њу.
Младунци тропске вриштеће сове прекривени су белим паперјем, проређеним на леђима, док су њихове ноге и стопала бледе розе боје. Кљун им је бисерне сиве боје, док су очи затворене приликом излегања и почињу да се отварају након шест дана, да би се у потпуности отворила након десет дана. Младунци почињу да добијају перје након месец дана од излегања.
Подврсте
[уреди | уреди извор]- M. c. choliba (Vieillot 1817)
- M. c. luctisomus (Bangs and Pernard 1921)
- Насељава пацифичке обале у Костарики јужно до Панаме.
- M. c. margaritae (Cory 1915)
- Ограничена на подручје острва Маргарита на северу Венецуеле. Светлија од номиналне подврсте choliba.
- M. c. crucigerus (Spix 1824)
- M. c. duidae (Chapman 1929)
- Ограничена на подручје шумовитих падина планина Дуида и Неблина у јужној Венецуели. Веома тамна подврста са прилично јединственим шарама на глави и врату. Једина је подврста тропске вриштеће сове са белом траком дуж врата. Можда чак представља и посебну врсту.
- M. c. decussatus (Lichtenstein 1823)
- Јавља се у централном и јужном Бразилу. Мања и блеђа од подврсте crucigerus, са беличастим тачкама на телу.
- M. c. uruguaiensis (Hekstra 1982)
- Насељава југоисточни Бразил (Санта Катарина, Рио Гранде до Сул), североисточну Аргентину и Уругвај. Пруге на доњем делу тела су прилично изражене. Перје је претежно риђе боје.
- M. c. surutus (L. Kelso 1941)
- Живи у Боливији. Светлије риђе боје од подврсте crucigerus, а пруге и шаре се мање јављају него код поменуте подврсте.
- M. c. wetmorei (Brodkorb 1937)
- Насељава Парагвај и Аргентину, јужно до Мендозе и северног дела Буенос Ајреса. Тамнија од подврсте decussatus, а доњи део тела је прљавије наранџастобраон боје.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2012). „Megascops choliba”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.