ФК Олимпик Марсељ
Олимпик Марсељ | ||||
---|---|---|---|---|
![]() | ||||
Пуно име | Olympique de Marseille | |||
Надимак | l'OM, l'Ohème, Marseillais | |||
Основан | 1899. | |||
Стадион | Стадион Велодром, Марсељ, Француска | |||
Капацитет | 67.186[1] | |||
Власник | ![]() | |||
Директор | ![]() | |||
Тренер | ![]() | |||
Лига | Прва лига Француске | |||
2023/24. | 8. | |||
|
Олимпик Марсељ (фр. Olympique de Marseille) је професионални француски фудбалски клуб из града Марсеља. Основан је 1899. и игра у Првој лиги Француске и већину своје историје је провео у највишем рангу Француског фудбала. Марсељ је првак државе био 9 пута (титула из сезоне 1992/93. је одузета), a 10 пута је освојио Куп Француске и постао је први француски клуб који је освојио Лигу шампиона у сезони 1992/93.
Дом Олимпик Марсеља је стадион Велодром у јужном делу града, капацитета 60.031 места, где они играју од 1937.[2]
Марсељева традиционална боја опреме су беле мајице и шорцеви са белим чарапама. Тренутни грб клуба је усвојен 2004. године. Клупски мото Droit Au But (Француски за „Право на гол“) појављује се испод грба а звезда на врху представља победу у Лиги шампиона. Клуб ужива велику базу навијача, са највећим просеком посећености у историји Француског фудбала. Њихов просек посећености за сезону 2007/08. је био 52.600, највећи у Лиги 1.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Олимпик Марсељ је основао 1892. Рене Дуфор де Монмирај, француски спортски званичник, као омниспорт клуб. Био је познат као клуб Спортинг, УС Фосен (US Phocéenne) и фудбалски клуб Марсељ у првих пет година након оснивања, клуб је прихватио име Олимпик Марсеј 1899. године.
У сезони 1936/37., Марсељ је први пут освојио првенство Француске захваљујући гол разлици (+39 за Марсеј, +17 за Сошо). 1952. Марсељ је био близу да испадне из прве лиге, али Гунар Андерсон је спасио његов тим, завршивши сезону као најбољи стрелац са 31 голом. Тим је добио 5:3 у укупном резултату Валенсијен.
Стадион
[уреди | уреди извор]
Од 1904. до 1937. Марсељ је играо на стадиону Де л'Хувенуе. Клуб је био власник стадиона, за разлику од тренутног стадиона (власник је град Марсељ). Данас тим регуларно пуни трибине њиховог импресивног дома, стадиона Велодром, који тренутно има капацитет од 60.031 места. Навијачи се надају да ће град да покрије стадион и да прошири капацитет.
Пре старта сваке утакмице пушта се песма Jump групе Ван Хејлен, а када Марсељ постигне гол на њиховим домаћим мечевима пушта се песма Come with Me од Паф Дедија.
Успеси
[уреди | уреди извор]Марсељ са 9 освојених титула првака је трећи клуб по броју освојених титула у Француској, иза Пари Сен Жермена (12) и Сент Етјена (10),[4] док је са десет освојених титула купа на другом месту иза Пари Сен Жермена (15).[5] Марсељ је два пута освојио дуплу круну (1979. и 1989).[6] Они су такође и први француски клуб који је освојио Лигу шампиона 1993. године.[7]
Међународни
[уреди | уреди извор]- Куп победника купова
- Полуфиналиста (1) : 1987/88.
- Лига конференције
- Полуфиналиста (1) : 2021/22.
- Интертото куп
- Освајач (1) : 2005.
Национални
[уреди | уреди извор]- Прва лига Француске:
- Првак (10 – званично 9) : 1936/37, 1947/48, 1970/71, 1971/72, 1988/89, 1989/90, 1990/91, 1991/92, (1992/93.– одузета титула)[8], 2009/10.
- Вицепрвак (13) : 1937/38, 1938/39, 1969/70, 1974/75, 1986/87, 1993/94, 1998/99, 2006/07, 2008/09, 2010/11, 2012/13, 2019/20, 2021/22.
- Аматерско првенство Француске:
- Првак (1) : 1928/29.
- Вицепрвак (3) : 1918/19.
- Друга лига Француске:
- Првак (1) : 1994/95.[9]
- Вицепрвак (3) : 1965/66, 1983/84. (првак групе А), 1995/96. (сва три пута промоција у виши ранг)
- Куп Француске
:
- Освајач (10) : 1923/24, 1925/26, 1926/27, 1934/35, 1937/38, 1942/43, 1968/69, 1971/72, 1975/76, 1988/89.
- Финалиста (9) : 1933/34, 1939/40, 1953/54, 1985/86, 1986/87, 1990/91, 2005/06, 2006/07, 2015/16.
- Лига куп Француске:
- Освајач (3) : 2009/10, 2010/11, 2011/12.
- Суперкуп Француске:
- Освајач (3) : 1971.[10], 2010, 2011.
- Финалиста (3) : 1969, 1972, 2020.
Тренутни састав
[уреди | уреди извор]
|
|
Рекорди
[уреди | уреди извор]- Једини Француски тим који је освојио Лигу шампиона/Куп шампиона : 1993.
- Најмање примљених голова током једне сезоне : 21 гол (1991/92.).
- Највише победа у гостима у једној сезони: 12 (1971/72.). (дели рекорд са Сент Етјеном и Лионом).
- Највише голова током једне сезоне : Јосип Скоблар, 44 лигашких голова и Европска златна копачка у сезони 1970/71.
Некадашњи играчи
[уреди | уреди извор]Ривалитет са Пари Сен Жерменом
[уреди | уреди извор]"Ле Класик" (статистика и трофеји)
[уреди | уреди извор]Од 27. октобра 2024.
|
|
Од 5. јануара 2025.
Олимпик Марсељ | Такмичење | Пари Сен Жермен | |
---|---|---|---|
Домаћа такмичења | |||
1 | Аматерско првенство Француске | — | |
9 | Првенство Француске | 12 | |
1 | Друга лига Француске | 1 | |
10 | Куп Француске | 15 | |
3 | Лига куп Француске | 9 | |
3 | Суперкуп Француске | 13 | |
27 | Укупно | 50 | |
Међународна такмичења | |||
1 | Лига шампиона | — | |
— | Куп победника купова | 1 | |
1 | Интертото куп | 1 | |
2 | Укупно | 2 | |
29 | Укупно свих трофеја | 52 |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Стадион Велодром”. om.net. Архивирано из оригинала 28. 2. 2008. г. Приступљено 6. 8. 2009.
- ^ „Стадион Велодром”. om.net. Архивирано из оригинала 28. 2. 2008. г. Приступљено 6. 8. 2009.
- ^ „Attendances 2007/08”. ligue1.com. Архивирано из оригинала 14. 8. 2009. г. Приступљено 13. 1. 2009.
- ^ François Mazet and Frédéric Pauron. „France - List of Champions”. RSSSF. Приступљено 18. 2. 2009.
- ^ François Mazet and Frédéric Pauron. „France - List of Cup Finals”. RSSSF. Приступљено 18. 2. 2009.
- ^ Stokkermans, Karel. „Doing the Double: Укупан број домаћих дуплих круна”. RSSSF. Приступљено 18. 2. 2009.
- ^ „1992/93: Француска прва за Марсеј”. uefa.com. Приступљено 18. 9. 2009.
- ^ Титула из 1993. године одузета због скандала око наводног покушаја подмићивања тројице играча Валенсијена од стране челника Олимпик Марсеља.
- ^ Због финансијских проблема Олимпик Марсељ се није вратио у виши ранг иако је то остварио на терену.
- ^ Олимпик Марсељ као тадашњи првак и Рен као освајач купа су одиграли нерешено 2:2 али није било проглашења победника па су тимови поделили пехар.
- ^ „Équipes”. OM. Приступљено 19. 5. 2020.