Пређи на садржај

Филолошки факултет Универзитета у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Филолошки факултет Универзитета у Београду
Филолошки факултет, улаз са Студентског трга.
Типдржавни
АфилијацијаУниверзитет у Београду
ДеканИва Драшкић Вићановић
Број одсека31
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтhttp://www.fil.bg.ac.rs/

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.

Управа Факултета

[уреди | уреди извор]

Декан Факултета је проф. др Ива Драшкић Вићановић.

Продекани су доц. др Јован Чудомировић (за наставу), проф. др Ана Коларић (за научни и стручни рад), проф. др Анете Ђуровић (за међународну сарадњу) и доц. др Наташа Јанићијевић (за финансије).

Историја

[уреди | уреди извор]

Развој филолошких дисциплина у Србији

[уреди | уреди извор]

Институционализовано изучавање филолошких дисциплина постоји у нововековној Србији још од времена установљења Велике школе у Београду 1808. године, у којој су се учили српски и немачки језик.

Историја високог школства у Србији почиње са оснивањем Лицеја кнежевине Србије 1838. године у Крагујевцу. Настава страних језика је и законски утемељена 1839. године, када се поред немачког у наставни план уводи и француски језик. Две године касније, 1841. Лицеј је пресељен у Београд.

На темељу Лицеја, кнез Михаило је 1863. године основао Велику школу (Академију) која је усељена у задужбину капетана Мише Анастасијевића на Великој пијаци (данас: Студентски трг). У тој згради се данас налази Ректорат Универзитета у Београду и Катедра за српски језик Филолошког факултета. Велика школа је била подељена на три факултета: Филозоф(иј)ски, Технички и Научни.

Филозофски факултет Велике школе подељен је 1873. године на два одсека: Филолошко-историјски и Природно-математички. Катедра за словенску филологију и историју светске књижевности постојала је од 1873. године, а из ње се 1876. године издвојила Катедра за српску и словенску књижевност. Филолошко-историјски одсек је касније, 1896. године, подељен на Лингвистичко-литерарни и Историјско-географски. На Лингвистичко-литерарном одсеку стручни предмети су били: Српска и словенска филологија, Историја српске и југословенске књижевности, Латински и грчки језик и књижевност, Француски и немачки језик и књижевност и Теорија књижевности.

Утемељење Београдског универзитета 1905. године дало је нов полет филолошким дисциплинама које су се развијале у организационом оквиру Филозофског факултета до 1960. године, када је основан Филолошки факултет.

Филолошки факултет, улаз из Кнез Михаилове улице.

Филолошки факултет (1960)

[уреди | уреди извор]

Филолошки факултет је постао самостална наставна и научна установа издвајањем из Филозофског факултета школске 1960/61. године.

Непосредно по издвајању, Факултет је имао једанаест наставних група: Српскохрватски језик, Југословенска књижевност, Југословенска и светска књижевност, Славистика, Француски језик, Италијански језик, Енглески језик, Немачки језик, Општа књижевност, Оријентална филологија и Албанологија.

Постдипломске односно магистарске студије уведене су школске 1961/62. године.

Од 1996. године у Крагујевцу почиње са радом Наставно одељење Филолошког факултета, са студијским групама за српски, енглески, француски, шпански и немачки језик и њихове књижевности. 2002. године ово одељење, одлуком Владе Републике Србије, добија самосталност и, заједно са одељењем за музичке уметности ФМУ и одељењем примењених уметности ФПУ, спаја се у јединствен факултет, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу (скраћено ФИЛУМ).

Декани факултета су били Душан Пухало (1975–1977), Никша Стипчевић у два мандата (1987–1989 и 1989–1991).

Студентски протест 2011. године

[уреди | уреди извор]

У седам часова ујутро, 17. октобра 2011. године, студенти Филолошког факултета заузели су зграду факултета и наредили прекид наставе.[1] Све просторије су убрзо биле под барикадама од столица и клупа, у холу су исписане пароле и транспаренти, а студенти који су дошли на предавања напустили су зграду. Александра Вранеш, декан Филолошког факултета, потврдила је да је факултет у блокади и да наставе неће бити. Према речима студената који су протестовали, разлог за блокаду су изузетно висока школарина (119.000 динара), тешки услови за упис и прелазак на буџетско финансирање. Један од њихових захтева упућених Влади је био и да студентима који су ван буџетске квоте, а остварили су више од 48 ЕСПБ бодова, држава обезбеди школарину.[2] Блокади су претходили протести 6. и 14. октобра, као и протестна шетња од платоа испред Филозофског факултета до зграде Владе у улици кнеза Милоша.[3] Министар просвете Жарко Обрадовић најпре је рекао да ће захтеви студената бити испуњени,[4] а нешто касније дао потпуно контрадикторну изјаву, да држава нема новца да плати школарину сваком студенту.[5] Штрајкачи су због тога најавили радикализацију протеста.[6] Ипак, студенти прве године италијанског језика су 24. октобра омогућили улаз у слушаоницу и одслушали прво предавање од почетка протеста, упркос константном ометању старијих колега. Од тада се настава на појединим групама одржавала повремено, у библиотекама и зборницама, а недељу дана касније протест је окончан и настава је почела да се врши редовно.

Катедре

[уреди | уреди извор]

Факултет има 15 самосталних катедри:

Посебну јединицу Факултета представља Семинар за друштвене науке, који организује наставу филозофије, естетике, етике, културологије, комуникологије, социјалне екологије и психологије за све студијске групе.

Центри

[уреди | уреди извор]

На Факултету постоје следећи центри:

  • Центар за постдипломске студије (специјалистичке студије и докторске);
  • Центар за научноистраживачки рад;
  • Међународни славистички центар (МСЦ);
  • Центар за српски језик као страни;
  • Центар за стално образовање и евалуацију;
  • Центар за издавачку делатност;
  • Центар за стране језике;
  • Центар за текстолошка истраживања;
  • Центар за примењену лингвистику;
  • Центар за информациону, дигиталну и медијску писменост;
  • Центар за учење на даљину;
  • Центар за студије Азије.

Издавачка делатност

[уреди | уреди извор]

Факултет издаје следеће периодичне публикације:

  • Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор (од 1921. године)
  • Анали Филолошког факултета (од 1961. године)
  • Филолошки преглед (гласило Факултета од 1997. године)

Од 1961. излази и серија монографских публикација Монографије Филолошког факултета, у којој је до сада објављено преко 80 докторских дисертација и осталих монографских радова.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „РТС :: Блокиран Филолошки факултет”. Приступљено 24. 10. 2011. 
  2. ^ „РТС :: Школовање о трошку државе само за најбоље”. Приступљено 24. 10. 2011. 
  3. ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / Studenti blokirali centar Beograda”. Приступљено 24. 10. 2011. 
  4. ^ „РТС :: Влада усвојила захтеве студената”. Приступљено 24. 10. 2011. 
  5. ^ „Vesti online / Vesti / Srbija / Studenti, snađite se! Država para nema!”. Приступљено 24. 10. 2011. 
  6. ^ „РТС :: Студенти најавили радикалније протесте”. Приступљено 24. 10. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филолошки_факултет_Универзитета_у_Београду&oldid=27868490”