Шамсу-Илуна
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Шамсу-Илуна је био владар Прве вавилонске династије. Према доњој хронологији, владао је од 1686. до 1648. године п. н. е.
Владавина
[уреди | уреди извор]Шамсу-Илуна је био син и наследник великог вавилонског краља Хамурабија. Његов задатак био је очување очеве државе. Многи локални владари покушали су искористити Хамурабијеву смрт и изборити се за независност. До 1742. године п. н. е. није било већих проблема. Тада долази до упада Касита на територију Царства. Од царства се издваја Ханејско царство са центром у граду Хани. Почетком 17. века п. н. е. од Старог вавилонског царства већ је био откинут средишњи ток Еуфрата.
Године 1742. п. н. е. започињу и устанци у Ларси, Уру, Кисури, Уруку, Нипуру, Исину, а могуће и у Лагашу. Устанак Рим-Сина II у Ларси је угушен. Године 1722. п. н. е. јужне области царства се отцепљују и формирају Прву приморску династију под краљем Илиманом. Убрзо се одцепљују и северне, асирске области. Шамсу-Илуна је до пред крај живота владао само областима старог Акада. Наследио га је син Абијешу.
Краљеви Прве вавилонске династије
[уреди | уреди извор]Краљ | Владавина | Коментар |
---|---|---|
Сумуабум | око 1830—1817 п. н. е. (Кратка хронологија) | Оснивач дианстије |
Суму-ла-Ел | око 1817—1781 п. н. е. | |
Сабиум | око 1781—1767 п. н. е. | |
Апил-Син | око 1767—1749 п. н. е. | |
Син-мубалит | око 1748—1729 п. н. е. | |
Хамураби | око 1728—1686 п. н. е. | Царство достиже врхунац, простире се на територији читаве Месопотамије |
Шамсу-Илуна | око 1686—1648 п. н. е. | |
Абиешу | око 1648—1620 п. н. е. | |
Ами-дитана | око 1620—1583 п. н. е. | |
Ами-садука | око 1582—1562 п. н. е. | |
Шамсу-Дитана | око 1562—1531 п. н. е. | Пад Вавилона |
Литература
[уреди | уреди извор]- Историја старог века 1 - др Момир Јовић (111)