Шинтаи
У шинтоизму, шинтаи (神体, "тело камиа"), или го-шинтаи (御神体, „свето тело камија“) када се користи почасни префикс го-, физички предмети су обожавани у или у близини шинтоистичких храмова као складишта у којима живе духови или ками.[1] Шинтаи који се користи у храму Шинто (Џинђа шинто) може се такође назвати митамаширо (御霊代, ,,замена духа" или ,замена")[1]
Упркос ономе што им име може сугерисати,шинтаи сами нису део камиа већ су само привремена складишта која их чине доступним људским бићима за обожавање.[2] Шинтаи су такође хеопходни јоришироу, то су предмети који по својој природи могу да привуку камие.
Опис
[уреди | уреди извор]Најчешћи шинтаи су уметнички предмети попут огледала, мачева, драгуља (на пример камење у облику зареза које се зову магатама), гохеи (штапићи који се користе током религијских обреда) и скулптуре камиа назване шинзо (神像)[3] али они могу бити и природни објекти попут стена (шиниши (神石)), планина (шинтаи-зан (神体山)), дрвећа (шинбоку (神木)), и водопада (шинтаки (神滝))[1] Пре прислиног раздвајања камиа и Буде 1868. године, шинтаи ј чак могао и да буде статуа будитичког божанства.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |