390 Алма
| 390 Алма | |
|---|---|
|
| |
| Класификација | астероид главног астероидног појаса |
| Орбитални подаци | |
| Епоха | ЈД 2455200,5 (2010-Јан-04,0) |
| Ексцентрицитет | 0,1317080 |
| Велика полуоса | 2,6508562 АЈ |
| Перихел | 2,3017172 АЈ |
| Афел | 2,9999952 АЈ |
| Инклинација | 12,16410 |
| Лонгитуда узлазног чвора | 305,25273 |
| Аргумент перихела | 190,79316 |
| Орбитални период | 1576,4408965 |
| Физички параметри | |
| Апсолутна магнитуда | 10,39 |
| Период ротације | 3,74 сати |
| Геометријски албедо | 0,2190 |
| B-V индекс | 0,789 |
| U-B индекс | 0,293 |
| Толенов спектрални тип | DT |
| Остало | |
| Откриће | Bigourdan, G., Париз, 24. март 1894. |
.png)
390 Алма (енгл. 390 Alma) је астероид главног астероидног појаса. Приближан пречник астероида је 23,74 km, а средња удаљеност астероида од Сунца износи 2,650 астрономских јединица (АЈ).
Инклинација (нагиб) орбите у односу на раван еклиптике је 12,164 степени, а орбитални период износи 1576,440 дана (4,316 године). Ексцентрицитет орбите астероида износи 0,131. Апсолутна магнитуда астероида износи 10,39 а геометријски албедо 0,219.
Астероид је откривен 24. марта 1894. године, a открио га је Гијом Бигурдан
