Пређи на садржај

Aspartam

С Википедије, слободне енциклопедије
Aspartam[1]
Aspartame
Ball-and-stick model of aspartame
Nazivi
IUPAC nazivs
N-(L-α-Aspartyl)-L-fenilalanin,
1-metil estar
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.041.132
E-brojevi E951 (glazing agents, ...)
KEGG[2]
UNII
  • O=C(O)C[C@H](N)C(=O)N[C@H](C(=O)OC)Cc1ccccc1
Svojstva
C14H18N2O5
Molarna masa 294,31 g·mol−1
Gustina 1,347 g/cm3
Tačka topljenja 246–247 °C
Tačka ključanja razlaže se
umereno rastvorljiv
Rastvorljivost neznatno rastvoran u etanoli
Kiselost (pKa) 4,5–6,0[3]
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
1
1
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Aspartam (APM) je veštački, nešećerni zaslađivač[4] koji se koristi kao zamena šećera u nekim vrstama hrane i pića. U Evropskoj zajednici, on je registrovan pod kodom E951. Aspartam je metil estar aspartinske kiseline/fenilalaninskog dipeptida.[4] On je prvobitno bio u prodaji pod imenom NutraSweet; a od 2009. se prodaje i pod imenom AminoSweet. On je prvi put sintetisan 1965. i njegov patent je istekao 1992.

Bezbednost aspartama je bila tema nekoliko političkih i medicinskih kontroverzi, kongresnih saslušavanja i Internet prevara[5][6][7]. On je odobren od strane FDA za upotrebu u prehrambenim proizvodima 1974. Jedan medicinski pregled iz 2007. je izneo zaključak da je aspartam bezbedan za upotebu pri sadašnjim nivoima konzumpcije kao nehranljivi zaslađivač.[8] Međutim, pošto njegovi proizvodi razlaganja sadrže fenilalanin, aspartam moraju da izbegavaju ljudi koji imaju genetičko oboljenje fenilketonuriju (PKU).

  1. ^ Budavari, Susan, ур. (1989). „861. Aspartame”. The Merck Index (11th изд.). Rahway, NJ: Merck & Co. стр. 859. ISBN 9780911910285. 
  2. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. ^ Rowe, Raymond C. (2009). „Aspartame”. Handbook of Pharmaceutical Excipients. стр. 11—12. ISBN 978-1-58212-058-4. 
  4. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 75. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ Aspartame on Snopes.com
  6. ^ ACSH Debunks Internet Health Hoax Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2012)
  7. ^ „A Web of Deceit”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2009. г. Приступљено 06. 08. 2012. 
  8. ^ BA, Magnuson; Burdock GA; Doull J; et al. (2007). „Aspartame: a safety evaluation based on current use levels, regulations, and toxicological and epidemiological studies”. Critical Reviews in Toxicology. 37 (8): 629—727. PMID 17828671. doi:10.1080/10408440701516184. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]