Klisura reke Trešnjice
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Горња Трешњица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Мачвански |
Општина | Љубовија |
Становништво | |
— 2011. | 252 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 07′ 06″ С; 19° 29′ 13″ И / 44.118333° С; 19.487° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 302 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 015 |
Регистарска ознака | LO |
Klisura reke Trešnjice je deo specijalnog rezervata prirode. Rezervat je smešten nedaleko od Ljubovije, u zapadnoj Srbiji. Reka Trešnjica izvire na jugozapadnoj strani planine Povlen, na visini od 1185 m, dužina toka je oko 23 km, a uliva se u Drinu kod naselja Gornje Trešnjice na visini od 180 m.
Kategorija zaštite
[уреди | уреди извор]Deo područja reke Trešnjice (oko 14 km) je stavljeno pod zaštitu kao prirodno dobro od izuzetnog značaja i svrstava se u I kategoriju zaštite kao specijalni rezervat prirode „Klisura reke Trešnjice”[1]. Stavljeno je pod zaštitu zbog očuvanja staništa i populacije prirodne retkosti lešinara beloglavog supa (Gyps fulvus), geomorfoloških oblika sa rekom i vrednog etno nasleđa. Prirodno dobro klisure reke Trešnjice je proglašeno je specijalnim rezervatom prirode 1992. godine. Klisura osigurava izuzetan potencijal za razvoj ekološkog turizma. U rezervatu su označene planinske staze, dužine oko 6 km. Počinju na Debelom brdu i spuštaju se do same reke i mesta Gornja Trešnjica. Trešnjica može za par časova, posle kiša da nabuja i tada predstavlja opasnost za posetioce koji se ne drže obeleženih staza.
Fizičko - geografske karakteristike
[уреди | уреди извор]Dolinske strane su veoma primaknute i sa stepenasto poređanim krečnjačkim odsecima, koji se u gornjim zonama završavaju nazupčenim grebenima. Posebno je impozantan odsek brda Boškovac. Klisura je delimično kanjonskog izgleda (oko 6 km dužine), koji je usečen u 800 - 1000 m visokoj površi[2]. Dubina klisure je oko 500 m. U kanjonu Trešnjica prima najveće desne pritoke Sušicu i Tribuću, kao i levu pritoku Dubrašnicu. Rezervat je na nadmorskoj visini od 310 - 929 m n. v.
Klima je umereno kontinentalna, sa svežim letima i hladnim zimama, u višim nadmorskim visinama javlja se subplaninska klima. Prosečna godišnja temperatura je oko 10 stepeni celzijusa, a prosečna godišnja količina padavina iznosi 774 mm. Od lokalnih vetrova se javljaju severac, bošnjak, krivac, vihor, smušac...
Biljni i životinjski svet
[уреди | уреди извор]Većina biljnih vrsta u klisuri su endemi i relikti. Najveći deo rezervata obrastaju šume i šikare crnog graba, crnog bora, cera, kleke i dr. Prisutne su i šikare grabića, graba, jasena, bukve... U spratu grmlja se pojavljuje klen, dren, glog, trnjina, bršljan, ruj, divlja ruža i dr.
Reka Trešnjica je brza planinska reka hladne vode, relativno nezagađena. Od riba se mogu naći: mladica, pastrmka, lipljen, klen, šaran ili mrena. Reku Trešnjicu nastanjuje 16 vrsta gmizavaca (od zmija najviše ima poskoka) i vodozemaca, što ukazuje na njenu raznovrsnost. Prisutno je mnogo vrsta sisara - lovne divljači (divlja svinja, veverica, zec, tvor, lisica, šumski puh); zatim jež, vidra, slepi miševi i dr. Do sada je zabeleženo oko 120 vrsta ptica, ali najpoznatija je po bogatstvu ptica grabljivica među kojima su: beloglavi sup, suri orao, jastreb kokošar, kobac ptičar, mišar, orao zmijar, vetruška, sivi soko i dr.
Beloglavi sup (Gyps fulvus)
[уреди | уреди извор]Beloglavi sup (lat. Gyps fulvus) je velika ptica lešinar iz familije Accipitridae koja živi na području južne Evrope, jugozapadne Azije i severne Afrike. Po izgledu je to tipični lešinar Starog sveta sa belom ogoljenom glavom i vratom i žutim kljunom, širokim krilima i kratkim repnim perjem. Ptići su po izleganju goli. Kao i drugi lešinari hrani se strvinama, pretežno uginulim životinjama koje nalazi krstareći nebom širokim područjima, često leteći u jatima. Često grokće i šišti naročito kada se hrani. Gnezdi se na liticama planina ležući po jedno jaje. Ponekad formiraju kolonije.
Klisura je po koloniji beloglavog supa, najveće ptice u ornitofauni Srbije (raspon krila 230 - 280 cm), koja je ovde, zahvaljujući organizovanom hranilištu sve brojnija i atraktivnija. U klisuri Trešnjice živi 49 jedinki beloglavog supa (prema podacima brojanja iz 2016-e godine). Pored klisure reke Trešnjice, na prostoru Srbije, stanište beloglavog supa je u klisuri reke Uvac, kod Nove Varoši. Lov na ove ptice je zakonom zabranjen.
Zanimljivosti
[уреди | уреди извор]Specifično za kanjon Trešnjice je to da svakog proleća izlazi iz Drine na prirodni mrest riba Mladica, "kraljica" Drine[3]. Na reci je izgrađen punosistemski ribnjak kalifornijske pastrmke. Primena savremene tehnologije koja se zasniva na ubacivanju tečnog kiseonika u vodu jedinstvena je na prostorima Srbije, čime se utrostručila godišnja proizvodnja.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ ЉУБОВИЈА, ОПШТИНА. „ТУРИЗАМ”. www.ljubovija.rs (на језику: енглески). Приступљено 17. 1. 2018.
- ^ „Klisura reke Tresnjice”. Serbian Dream (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 01. 2018. г. Приступљено 17. 1. 2018.
- ^ Administrator. „Kanjon Tresnjice”. www.wildserbia.com (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 01. 2018. г. Приступљено 17. 1. 2018.