Пређи на садржај

Makdermitova kaldera

С Википедије, слободне енциклопедије
Makdermitova kaldera
McDermitt Caldera
Najviša tačka
Nadmorska visina6816[1] m
Vrh masivaDžordan Medou planina[2]
Koordinate42°00′05″ SGŠ; 117°59′48″ ZGD / 42.001389° SGŠ; 117.996667° ZGD / 42.001389; -117.996667 Koordinate: 42°00′05″ SGŠ; 117°59′48″ ZGD / 42.001389° SGŠ; 117.996667° ZGD / 42.001389; -117.996667
Dimenzije
Dužina28[3] km
Širina22[3] km
Geografija
Makdermitova kaldera na karti Oregon
Makdermitova kaldera
Makdermitova kaldera
Makdermitova kaldera na karti Nevada
Makdermitova kaldera
Makdermitova kaldera
Lokacija kaldere u Oregonu i Nevadi
DržaveSAD
Pokrajineokruzi Harni, Malheur, Humboldt
Geologija
Starost stena19 miliona godina (miocen)
Vrsta planineKaldera
Poslednja erupcijapre 16,39 ± 0,02 miliona godina (miocen)

Makdermitova kaldera je velika, ovalna kaldera zapadno od Makdermita u jugoistočnom Oregonu i severnoj Nevadi u Sjedinjenim Državama. Dugačka je oko 28 mi (45 km) u pravcu sever–jug i široka 22 mi (35 km) u pravcu istok–zapad.[3] Zapadni deo kaldere je u planinama Traut Krik, a severni deo je u planinama Oregonskog kanjona.[3][4] Najviša tačka Makdermitove kaldere je planina Džordan Meadou na 6.816 ft (2.078 m), koja je deo planina Montane u okrugu Hamboldt, Nevada.[1][5]

Makdermitova kaldera je verovatno najstarija u nizu kaldera koje je formiralo Jeloustonsko žarište.[6] Kalderi je prethodila kupola lave koja je izgrađena vulkanskim erupcijama riolita pre oko 19 miliona godina.[3][4] Ova kupola lave se srušila u kalderu u erupciji tokom perioda od 16,37 do 16,41 miliona godina.[6] U kalderi se kasnije formiralo jezero, u kome su taloženi sedimenti, dijatomit, opal, ugljeni materijal i mafička lava.[7]

U kalderi su zakopana značajna ležišta rude, uključujući živu i uranijum, koji su iskopavani na više od osam lokacija u kalderi tokom 20. veka. Živa se u ovim rudnicima vadila u velikim količinama, a dolazila je uglavnom iz cinobara.[3][8] Rudnik Makdermit, koji se nalazi na istočnoj ivici kaldere u Nevadi, bio je poslednji aktivni rudnik žive u Sjedinjenim Državama pre nego što je zatvoren 1992. godine.[9] Uranijum je otkriven u kalderi 1953. godine, a ekstrahovan je uglavnom iz riolita brečirane rasedne zone u rudniku Munlajt na jugozapadnoj ivici kaldere.[3][7][10] Minerali rude uranijuma uključuju uraninit i kofinit. Pretpostavlja se da je starost formacije uranijuma ista kao i tuf kaldere, što je otprilike 16,1 milion godina.[7] Ostala ležišta u kalderi sadrže rude antimona, cezijuma i litijuma[11][12] (što je potencijalno jedan od najvećih rudnika na svetu).[13]

Nalazište litijuma Takerov prelaz, koje se nalazi unutar kaldere, je perspektiva za koju je 2017. rečeno da je najznačajniji resurs litijumske gline u SAD.[14]

  1. ^ а б Rytuba, James J.; Glanzman, Richard K. (1978). „Relation of Mercury, Uranium, and Lithium Deposits to the McDermitt Caldera Complex, Nevada-Oregon” (PDF). United States Geological Survey. стр. 8. Приступљено 19. 6. 2018. 
  2. ^ „Jordan Meadow Mountain”. Geographic Names Information System. United States Geological Survey. Приступљено 7. 3. 2021. 
  3. ^ а б в г д ђ е Rytuba, James J. (1976). „Geology and Ore Deposits of the McDermitt Caldera, Nevada–Oregon” (PDF). United States Geological Survey. Приступљено 3. 8. 2015. 
  4. ^ а б Rytuba, James J.; Conrad, Walter K. (1981). Goodell, P. C.; Waters, A. C., ур. „Petrochemical Characteristics of Volcanic Rocks Associated with Uranium Deposits in the McDermitt Caldera Complex”. Studies in Geology. 178: 63—72. Приступљено 3. 8. 2015. 
  5. ^ „Jordan Meadow Mountain - 6,816' Nevada”. Listsofjohn.com. Приступљено 17. 6. 2018. 
  6. ^ а б Henry, Christopher D.; Castor, Stephen B.; Starkel, William A.; Ellis, Ben S.; Wolff, John A.; Laravie, Joseph A.; McIntosh, William C.; Heizler, Matthew T. (17. 7. 2017). „Geology and evolution of the McDermitt caldera, northern Nevada and southeastern Oregon, western USA”. Geosphere (на језику: енглески). 13 (4): 1066—1112. Bibcode:2017Geosp..13.1066H. ISSN 1553-040X. doi:10.1130/GES01454.1Слободан приступ. hdl:20.500.11850/225749Слободан приступ. 
  7. ^ а б в Nash, J. Thomas (2010). „Volcanogenic Uranium Deposits: Geology, Geochemical Processes, and Criteria for Resource Assessment” (PDF). USGS Open-File Report 2010-1001. United States Geological Survey. стр. 17—22. Приступљено 20. 5. 2021. 
  8. ^ Orr, Elizabeth L.; Orr, William N. (1999). Geology of Oregon (5th изд.). Dubuque, Iowa: Kendall/Hunt Publishing Company. стр. 93. ISBN 978-0-7872-6608-0. OCLC 42944922. 
  9. ^ „Mercury” (PDF). United States Geological Survey. јануар 2012. Приступљено 6. 8. 2015. 
  10. ^ Dahlkamp, Franz J. (2010). Uranium Deposits of the World: USA and Latin America. 2. Springer. стр. 282, 290. ISBN 978-3-540-78559-0. 
  11. ^ Rytuba, James J.; McKee, Edwin H. (30. 9. 1984). „Peralkaline ash flow tuffs and calderas of the McDermitt Volcanic Field, southeast Oregon and north central Nevada”. Journal of Geophysical Research. 89 (B10): 8616—8628. Bibcode:1984JGR....89.8616R. doi:10.1029/JB089iB10p08616. 
  12. ^ Borden, Buddy; Harris, Tom (новембар 2017). „Economic and Fiscal Impacts From New Lithium Mine and Lithium Processing Operations in Humboldt County, Nevada” (PDF). University of Nevada, Reno. Приступљено 7. 3. 2020. 
  13. ^ Alessio Ricchiardi. „EV batteries, the largest lithium deposit discovered | Now the world balance is changing” (на језику: енглески). 
  14. ^ Bradley, Dwight C.; Stillings, Lisa L.; Jaskula, Brian W.; Munk, LeeAnn; McCauley, Andrew D. (2017). „Lithium” (PDF). Ур.: Schulz, Klaus J.; DeYoung, Jr., John H.; Seal II, Robert R.; Bradley, Dwight C. Critical Mineral Resources of the United States—Economic and Environmental Geology and Prospects for Future Supply (Извештај). Professional Paper. United States Geological Survey. ISSN 2330-7102. doi:10.3133/pp1802KСлободан приступ. 
  15. ^ „Kleinite”. Mindat.org. Hudson Institute of Mineralogy. Приступљено 19. 6. 2018. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]