Пређи на садржај

Nolan Bušnel

С Википедије, слободне енциклопедије
Nolan Bušnel
Nolan Bušnel
Lični podaci
Datum rođenja1943.
Mesto rođenjaKlirfild,
ObrazovanjeUniverzitet Jute, Stanfordska poslovna škola[1][2][3]
Званични веб-сајт
nolanbushnell.com

Nolan K. Bušnel (енгл. Nolan K. Bushnell), rođen 5. februara 1943[4], američki je inženjer, nekadašnji pionir u izradi video-igara. i tvorac prve komercijalno prodavane arkadne video-igre Computer Space.[5] Osnivač je kompanije Atari Inc. i lanca restorana Chuck E. Cheese's.[6][7]

On je zaslužan za Bušnelov zakon, aforizam o igrama koje se „lako naučiti a koje je teško savladati“ koje su nagrađivane.[8]

Lični život

[уреди | уреди извор]

Bušnel je rođen 1943. u Klirfildu, Juta, u porodici srednje klase koja je bila član Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana.[9][10] Upisao se na Državni univerzitet Jute 1961. godine da bi studirao inženjerstvo, a zatim i biznis. Godine 1964. prelazi na Koledž inženjeringa Univerziteta Juta (U of U), gde je diplomirao elektrotehniku.[11] Bio je član bratstva Pi Kapa Alfa.[12] Bio je jedan od mnogih studenata informatike 1960-ih koji su igrali Svemirski rat!, igru od istorijskog značaja na DEC mejnfrejm računarima.[12]

Oženio se svojom prvom ženom, Polom Rošel Nilson, 1966. godine i imao dve ćerke. Godine 1969, preselili su se u Kaliforniju.[13] Razveli su se 1975. godine, neposredno pre nego što je Varner Komunikešon kupio Atari.[14][15] Krajem 1977. oženio se Nensi Nino, sa kojom je imao šestoro dece.[16] Takođe je iskoristio svoj profit od prodaje Atarija Vorneru da kupi bivšu vilu magnata kafe Džejmsa Folgera u Vudsajdu u Kaliforniji.[17]

Iako je u mladosti bio pripadnik svetaca poslednjih dana (ili mormon),[13] u vreme svog prvog razvoda odrekao se učenja, te je često nazivan „otpadničkim mormonom“.[10][9][18] Rekao je da je prestao da praktikuje veru nakon što je ušao u debatu o tumačenju Biblije sa profesorom na Institutu za religiju na koledžu u Juti.[19]

Poslovna karijera

[уреди | уреди извор]

Rana karijera i sizigija

[уреди | уреди извор]

Bušnel je radio u zabavnom parku Lagun dugi niz godina dok je pohađao koledž. Postavljen je za menadžera odeljenja za igre dve sezone nakon početka.[11] Dok je tamo radio, upoznao se sa arkadnim elektro-mehaničkim igrama kao što je trkačka igra Čikago koin Spidvej (1969), gledajući kako se kupci igraju i pomažući u održavanju mašinerije dok je učio kako ona funkcioniše, razvijajući svoje razumevanje o tome kako se posluje igrama. Takođe su ga zanimale arkadne igre Midvaj, gde bi kupci tematskih parkova morali da iskoriste veštinu i sreću da bi na kraju postigli cilj i osvojili nagradu. Dopao mu se koncept da se ljudi zainteresuju za igru i odatle nateraju da plate naknadu da bi igrali.[12]

Dok je bio na koledžu, radio je za nekoliko poslodavaca, uključujući Liton sisteme za navođenje i kontrolu, Hadlej Ltd, i odeljenje industrijskog inženjeringa na U of U. Tokom nekoliko leta je izgradio sopstvenu reklamnu kompaniju, Kampus kompaniju, koja je proizvodila blotere za četiri univerziteta i prodavali reklamni prostor u kontekstu kalendara događaja. Takođe je prodavao primerke Enciklopedije Amerikana.[11]

Nakon što je diplomirao, Bušnel se preselio u Kaliforniju iz Jute u nadi da će ga Dizni zaposliti, ali kompanija nije imala rutinsku praksu zapošljavanja novih diplomaca. Umesto toga, Bušnel je dobio posao kao elektroinženjer u Ampeksu.[13] U Ampeksu je upoznao kolegu Teda Dabnija i otkrio da imaju zajedničke interese. Bušnel je sa Dabnijem podelio svoje ideje o stvaranju picerija ispunjenih elektronskim igricama, i odveo Dabnija u računarske laboratorije u Laboratoriji za veštačku inteligenciju Stenforda da mu pokaže svemirski rat.[20]

Godine 1969. Bušnel i Dabni su osnovali Sizigi sa namerom da proizvedu klon Svemirskih ratova poznat kao Komputerski svemir. Dabni je napravio prototip, a Bušnel je nastojao da ga promoviše, tražeći proizvođača. Sklopili su sporazum sa Nutting Associates, proizvođačem trivijalnosti sa novčićima i igara sa pucanjem, koji su proizveli ormarić od fiberglasa za jedinicu koja je uključivala mehanizam za utor za novčiće.[21][22][23]

Komputerski svemir je bio komercijalni neuspeh, iako je prodaja premašila 3 miliona dolara.[24] Bušnel je smatrao da Nutting Associates nisu dobro reklamirali igru,[12] i odlučio je da će njegova sledeća igra biti licencirana sa većim proizvođačem. Bušnel je takođe znao da će sledeća igra koju su razvili morati da bude jednostavnija i da neće zahtevati od korisnika da čitaju uputstva na ormanu, pošto će njihova ciljna publika verovatno biti pijani gosti barova.[13]

Atari, Inc.

[уреди | уреди извор]
Igra Magnavok Odisej je pružila inspiraciju za Bušnelov uspešan Pong.
Главни чланак: Atari, Inc.

Godine 1972. Bušnel i Dabni su krenuli sami, i saznali da je u upotrebi naziv „Sizigi”; Bušnel je rekao u različitim vremenima da ga je koristila kompanija za sveće u vlasništvu hipi komune Mendokino[25][26][27][28][29] i kompanija za izradu krovova.[22] Umesto toga, inkorporirani su pod imenom Atari, referenca na poziciju nalik na ček u igri Go (koju je Bušnel nazvao svojom „omiljenom igrom svih vremena“[30]).

Iznajmili su svoju prvu kancelariju na Skot bulevaru u Sanivejlu u Kaliforniji, sklopili ugovor sa preduzećem Bali manufakčuring da kreiraju igru za vožnju i angažovali svog drugog zaposlenog, inženjera Alana Alkorna.[12] Bušnel je prvobitno želeo da razvije igru sličnu Čikago koinovom Spidveju, koja je u to vreme bila najprodavanija elektro-mehanička igra u njegovoj arkadi.[31]

Nakon što je Bušnel prisustvovao demonstraciji Magnavok Odiseje u Berlingejmu u Kaliforniji, dao je Alkornu zadatak da pretvori Magnavok tenisku igru u kovaničnu verziju kao probni projekat. Rekao je Alkornu da pravi igru za Dženeral elektrik, kako bi ga motivisao, ali je u stvari planirao da jednostavno odbaci igru.[12] Alkorn je ugradio mnoštvo svojih poboljšanja u dizajn igre, kao što je ubrzanje lopte što je igra duže trajala, i Pong je rođen. Pong se pokazao veoma popularnim; Atari je izdao veliki broj arkadnih video igara zasnovanih na Pongu u narednih nekoliko godina kao oslonac kompanije. Nakon objavljivanja Ponga, Bušnel i Dabni su se posvađali: Dabni je osećao da ga Bušnel gura na stranu,[32] dok je Bušnel smatrao da Dabni koči kompaniju od većeg finansijskog uspeha.[33] Bušnel je kupio Dabnijev udeo u Atariju za 250.000 dolara 1973. godine.[33]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nolan Bushnell”. 
  2. ^ „Our Team”. Anti-Aging Games. Архивирано из оригинала 11. 9. 2018. г. Приступљено 5. 6. 2014. 
  3. ^ „CMU Silicon Valley”. www.cmu.edu. 
  4. ^ (језик: енглески) Nomination of Four Members of the National Science Board Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2008), 8. septembar 1982, Ronald Raegan Presidential Library
  5. ^ (језик: енглески) The History of Arcade Games , Lee Andrew Henderson, 14. februar 2007, strana 1
  6. ^ (језик: енглески) Catering To Kids, Linda Packer, oktobar 1979, časopis Food Service Marketing, strane 46–7
  7. ^ „Brainrush, Inc.: Private Company Information”. Bloomberg. 24. 8. 2018. 
  8. ^ Ian Bogost (2. 4. 2009). „Persuasive Games: Familiarity, Habituation, and Catchiness”. Gamasutra. Приступљено 26. 2. 2014. 
  9. ^ а б Goll, Steve (1. 10. 1984). „When The Magic Goes”. Inc. Приступљено 2. 4. 2021. 
  10. ^ а б Learmouth, Michael (16. 9. 1999). „No Pain, No Game”. Metro. Приступљено 7. 6. 2015. 
  11. ^ а б в Smith, Keith (1. 1. 2015). „The Golden Age Arcade Historian: Annotated Atari Depositions, Part 1”. The Golden Age Arcade Historian. Приступљено 8. 2. 2018. 
  12. ^ а б в г д ђ „The Great Videogame Swindle?”. Next Generation. бр. 23. Imagine Media. новембар 1996. стр. 64—68, 211—229. 
  13. ^ а б в г Cohen, Scott (1984). „Chapter 2”. Zap! The Rise and Fall of Atari. McGraw-Hill. стр. 15–24. ISBN 9780070115439. 
  14. ^ Cohen, Scott (1984). „Chapter 6”. Zap! The Rise and Fall of Atari. McGraw-Hill. стр. 51–61. ISBN 9780070115439. 
  15. ^ Goldberg, Marty; Vendel, Curt (2012). „Chapter 5”. Atari Inc: Business is Fun. Sygyzy Press. ISBN 978-0985597405. 
  16. ^ Kent, Steven (2001). „Chapter 8: Strange Bedfellows”. The Ultimate History of Video Games. Three Rivers Press. ISBN 0-7615-3643-4. 
  17. ^ Cohen, Scott (1984). „Chapter 7”. Zap! The Rise and Fall of Atari. McGraw-Hill. стр. 62–70. ISBN 9780070115439. 
  18. ^ Games people play Архивирано новембар 6, 2015 на сајту Wayback Machine
  19. ^ „Games People Play”. Los Angeles Business Journal. 29. 1. 2007. Приступљено 8. 4. 2021. 
  20. ^ Herman, Leonard (април 2009). „The Untold Atari Story”. Edge. св. 200. стр. 94—99. 
  21. ^ „Big History of the Arcade”. Архивирано из оригинала 9. 6. 2007. г. Приступљено 31. 8. 2007. 
  22. ^ а б „Nolan Bushnell profile”. Приступљено 31. 8. 2007. 
  23. ^ „Computer Space History”. Приступљено 31. 8. 2007. 
  24. ^ „Computer Space and the Dawn of the Arcade Video Game”. Technologizer. 12. 12. 2011. Приступљено 3. 2. 2018. 
  25. ^ „PONG and Atari”. Архивирано из оригинала 05. 04. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2007. 
  26. ^ „Atari's Pong - A Legend Begins”. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. Приступљено 15. 5. 2007. 
  27. ^ „Atari History”. Архивирано из оригинала 5. 5. 2007. г. Приступљено 15. 5. 2007. 
  28. ^ „History”. Приступљено 15. 5. 2007. 
  29. ^ Kent, Steven L. (2001). The Ultimate History Of Video Games. Prima Publishing. стр. 35. ISBN 0-7615-3643-4. 
  30. ^ Archived at Ghostarchive and the Wayback Machine: Video interview with Go as his favorite game. 
  31. ^ Bushnell, Nolan; Weaver, Christopher (17. 11. 2017). „Nolan Bushnell: Transcript of an interview conducted by Christopher Weaver” (PDF). Lemelson Center for the Study of Invention and Innovation. Smithsonian Institution. стр. 33. Приступљено 20. 5. 2021. 
  32. ^ „Oral History of Samuel F. (Ted) Dabney” (PDF). Computer History Museum. 16. 7. 2012. 
  33. ^ а б Goldberg, Marty; Vendel, Curt (2012). „Chapter 3”. Atari Inc: Business is Fun. Sygyzy Press. стр. 93–96. ISBN 978-0985597405. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Atari Inc. - Business is Fun, by Curt Vendel, Marty Goldberg (2012) ISBN 0985597402
  • Zap: The Rise and Fall of Atari, by Scott Cohen (1984) ISBN 0-7388-6883-3
  • Gaming 101: A Contemporary History of PC and Video Games, by George Jones (2005) ISBN 1-55622-080-4
  • The Ultimate History of Video Games: From Pong to Pokémon—The story Behind the Craze That Touched Our Lives and Changed the World, by Steven L. Kent (2001) ISBN 0-7615-3643-4
  • High Score!: The Illustrated History of Electronic Games, by Rusel DeMaria, Johnny L. Wilson (2003) ISBN 0-07-223172-6
  • The First Quarter, by Steven L. Kent

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Nolan Bušnel на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nolan_Bušnel&oldid=28523610”