Пређи на садржај

Parectopa ononidis

С Википедије, слободне енциклопедије

Parectopa ononidis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
P. ononidis
Биномно име
Parectopa ononidis
(Zeller, 1839)

Parectopa ononidis је врста инсекта из реда лептира (Lepidoptera), која припада породици Gracillariidae[1].

Основна боја овог ноћног лептира је тамно смеђа, са бројним белим мрљама различите величине и облика. Величина му је између 7 и 9 мм. Гусеница је златно до зелено жуте боје и прави мине у листовима[2].

Распрострањење и станиште

[уреди | уреди извор]

Врста је широко распрострањења у Европи, са изузетком Ирске и Балкана[3]. У Србији постоји само један податак о присуству ове врсте из околине Горњег Милановца[1]. Насељава ливадска станишта са биљкама из породице лептирњача (Fabaceae).

Биологија

[уреди | уреди извор]

Овај ноћни лептир има две генерације годишње: мај–јун и август. Пошто је лисни минер, гусеница већину времена проводи у листу биљке хранитељке. Први стадијум гради ситну мину са доље стране листа. Други степен се храни паренхимом у центру листа, постепено се проширујући на друга подручја листа. Понекад, посебно код ситних листова, мина заузима целу површину листа и у таквим случајевима гусеница прелази на други лист [3]. Улуткавање се врши унутар мине, а врста презимљава у стадијуму гусенице [4].

Галерија

[уреди | уреди извор]

Синоними

[уреди | уреди извор]
  • Elachista ononiella Duponchel, 1843
  • Gracilaria ononidis Zeller, 1839
  • Parectopa argentipunctella (Stainton, 1848)
  • Parectopa moniliella (Tengström, 1848)
  • Parectopa ononiella (Duponchel, 1843)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Parectopa ononidis | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2022-01-03. 
  2. ^ „001 Parectopa ononidis”. British Lepidoptera (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-31. 
  3. ^ а б „Parectopa ononidis – Plant Parasites of Europe”. bladmineerders.nl. Приступљено 2021-12-31. 
  4. ^ „Parectopa ononidis - Catalogue of the Lepidoptera of Belgium”. projects.biodiversity.be. Приступљено 2021-12-31. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]