Пређи на садржај

Twitter, Inc.

С Википедије, слободне енциклопедије
Twitter, Inc.
приватна
Делатностдруштвене мреже
Основано21. март 2006.; пре 18 година (2006-03-21) у Сан Франциску
УгашеноАприл 2023.
Оснивачи
Руководиоци
Илон Маск (извршни директор)[1]
Услуге
  • Twitter
  • Vine (затворено)
  • Periscope (затворено)
ПриходРаст 5,1 милијарди долар
Оперативни приход
Раст −273 милион долара
ПрофитРаст −221 милион долар
Укупна активаРаст 14,1 милијарди долар
ВласникИлон Маск[2][3]
Број запослених
око 1,500[4]
Веб-сајтabout.x.com

 

Twitter, Inc., је била америчка компанија за друштвене мреже са седиштем у Сан Франциску у Калифорнији. Компанија је управљала друштвеном мрежом Твитер и претходно апликацијом за кратке видео снимке Вајн (Vine) и сервисом за стриминг уживо, Перископ, пре него што се припојио Икс Корпорацији у априлу 2023. године.[5] [6]

Твитер су креирали Џек Дорси, Ноа Глас, Биз Стоун и Еван Вилијамс у марту 2006. и покренут је јула исте године. До 2012 године, више од 100 милиона корисника је објавило 340 милиона твитова дневно, [7] а претраживач је обрађивао у просеку 1,6 милијарди упита за претрагу дневно. [8] [7] Компанија је изашла на берзу у новембру 2013. До 2019. године, Твитер је стекао више од 330 милиона активних корисника месечно. [9]

Дана 25. априла 2022, Твитер је пристао на откуп од 44 милијарде долара од стране Илона Маска, генералног директора СпејсЕкс -а и Тесле, што је један од највећих уговора за приватизовање једне компаније. [10] [11] Маск је 8. јула раскинуо уговор. [12] Акције Твитера су пале, [13] што је довело до тога да су званичници компаније 12. јула тужили Маска пред судом у Делаверу, [14] да би Маск 4. октобра објавио да има намеру да купи компанију како су се и договорили, за 44 милијарде долара, или 54,20 долара по акцији. [15] Споразум је коначно закључен 27. октобра.

Након Масковог преузимања, Твитер је пиримио критике због пораста говора мржње, [16] као и због перципираног системског давања приоритета десно оријентисаном садржају. [17] [18] [19] [20] Његово преузимање ове компаније окарактерисале су велике промене политике, масовна oтпуштања, масовне оставке и драстична промена у култури рада компаније. Након што је [21] Маск преузео власт, Твитер је спојен са Икс Холдингс-ом, [22] и Твитер тиме је престао да буде независна компанија, уместо тога постао је део Икс Корпорације.

Историја

[уреди | уреди извор]

2006–2007: Стварање и прве реакције

[уреди | уреди извор]
Скица, око 2006, Џек Дорси, замишљајући друштвену мрежу засновану на СМС-у

Порекло Твитера лежи у „једнодневном састанку пуном мозгања“ у ком су учествовали чланови одбора компаније за подкастовање Одео. Џек Дорси, тада студент на Универзитету у Њујорку, представио је идеју да појединац користи СМС услугу за комуникацију са малом групом. [23] Рад на пројекту отпочео је 21. марта 2006. године, када је Дорси објавио прву Твитер поруку у 12:50 после подне ПСТ ( УТЦ−08:00 ): „just setting up my twttr“. [24] Први Твитер прототип, који су развили Дорси и извођач радова Флоријан Вебер, коришћен је као интерни сервис за запослене у Одеу. [25] Пуна верзија је јавно представљена 15. јула 2006. [26] У октобру 2006. Биз Стоун, Еван Вилијамс, Дорси и други чланови Одеа су основали Овиус Корпорацију и купили Одео, заједно са његовом имовином—укључујући odeo.com и twitter.com— од инвеститора и акционара. [27] Вилијамс је отпустио Гласа, који је до 2011. крио да има удела у покретању Твитера. [28] Твитер се издвојио у сопствену компанију у априлу 2007. [29]

Прекретница за популарност Твитера је била једна конференција 2007. године, током које је употреба Твитера порасла са 20.000 твитова дневно на 60.000. [30] „Људи из Твитера су паметно поставили два плазма екрана од 60 инча у конференцијске ходнике, искључиво за приказивање порука са Твитера“, приметио је Њузвиков новинар Стивен Леви. „Стотине посетилаца конференције пратиле су једни друге путем сталних твитова. Панелисти и говорници су помињали услугу, а присутни блогери су је хвалили.“ [31] Реакције на конференцији биле су веома позитивне. Блогер Скот Бил рекао је да Твитер "апсолутно влада" конференцијом. Истраживач друштвеног софтвера Дана Бојд рекла је да Твитер "доминира" конференцијом. [32]

2007–2022: Раст

[уреди | уреди извор]

У априлу 2012, Твитер је објавио да отвара огранак у Детроиту, са циљем да ради са аутомобилским брендовима и рекламним агенцијама. [33] Твитер је такође проширио свој огранак у Даблину. [34] Твитер је достигао 100 милиона активних корисника месечно у септембру 2011. године, а већ 18. децембра 2012. објавено је да је се број активних корисника месечно дуплирао. [35]

Иницијалну јавну понуду на њујоршкој берзи компанија је добила 7. новембра 2013. [36]

У септембру 2016, акције Твитера су порасле 20% након извештаја да је добио . [37] Потенцијални купци су били Алпхабет (матична компанија Гугла ), [37] Мајкрсофт, [38] [39] [40] salesforce.com, [37] [41] Веризон, [41] и компанија Волта Дизнија . [42] [43] Управни одбор Твитера био је отворен за договор, који је очекиван до краја 2016. [37] [44] Међутим, до договора није дошло, а извештаји из октобра наводе да су сви потенцијални купци одустали делимично из страха због злоупотребе и узнемиравања на Твитер сервису. [45] [46] [47] У јуну 2017. Твитер је обновио своју контролну таблу како би дочарао нови кориснички доживљај. [48] [49]

У априлу 2021, Твитер је објавио да своје афричко седиште поставља у Гани. [50] [51]

У јануару 2022. Твитер је извршио продају МоПуб-а компанији AppLovin. Посао је прво објављен у октобру 2021, а речено је и да је продајна цена изашла на 1,05 милијарди долара. [52]

2022. и 2023. година

[уреди | уреди извор]

Куповина од стране Елона Маска

[уреди | уреди извор]

Бизнисмен Илон Маск открио је да је 4. априла 2022. купио 9,1% Твитера за 2,64 милијарде долара. [53] [54] [55] Као последица тога, акције Твитера су порасле за чак 27%, а тада су доживеле највећи раст од изласка компаније на тржиште 2013. године. [56] Маск је примљен у одбор Твитера 9. априла, на основу споразума којим му је забрањено да преузме више од 14,9% компаније. [54] [57] [58]

Маск је 14. априла дао непожељну понуду да откупи Твитер за 43 милијарде долара и претвори компанију у приватно власништво.[59] Он је јавно изјавио да је његова понуда била мотивисана забринутошћу око тога како се управља компанијом, истичући своју забринутост да политика, коју је описао као цензуру, доводи до недостатка слободе говора на платформи. [60] [61] Управни одбор Твитера је 15. априла увео стратегију „отровних пилула“, која би омогућила акционарима да купе додатне акције уколико дође до несагласног преузимања као начина да се блокира преузимање од стране Маска. [62] Да би Маск је 5 дана касније обезбедио 46,5 милијарди долара спонзорства као тендерску понуду, коју је одбор прихватио 25. априла. [63] [64] [65]

Маск је 8. јула објавио да једнострано прекида предложену аквизицију, тврдећи у регулаторном извештају да је Твитер „материјално прекршио“ неколико делова споразума одбијајући да се повинује његовим захтевима за податке о спамбот налогу и отпуштајући високорангиране запослене. [66] [67] Као одговор, председник одбора Твитера Брет Тејлор обећао је да ће покренути правни поступак против Маска на суду у Делаверу са циљем да се куповина заврши. [68] [69] Твитер је 12. јула покренуо тужбу против Маска како би наставио продају силом. [70] Акционари Твитера су 13. септембра 2022. гласали да одобре преузимање компаније од стране Илона Маска. [71]

Дана 4. октобра 2022. саопштено је да је Маск понудио наставак посла по оригиналној понуђеној цени од 54,20 долара по акцији. [72] [73] Договор је закључен 27. октобра 2022. спајањем између Тwitter, Inc. и X Holdings II, Inc, компаније у потпуном власништву X Holdings I, Inc, која је у потпуном власништву Маска, чиме Маск коначно преузима контролу над Твитером, [74] плаћајући 54,20 долара по акцији, или око 44 милијарде долара. [75]

После куповине

[уреди | уреди извор]

28. октобра, одмах након Мускове куповине, отпустио је извршног директора Парага Агравала и финансијског директора Неда Сегала. [76] Твитерове акције су суспендоване са тржишта пре отварања Њујоршке берзе следећег дана и скинуте су са листе 8. новембра. [77] [78] Маск је 31. октобра у сигурносној документацији објавио да је распустио управни одбор и да ће бити извршни директор компаније. [79] У јануару 2023. отпустио је и службеницу која га је критиковала. [80]

Твитер је 4. новембра отпустио око половину тадашњих 7.500 запослених, [81] остављајући неколико интерних одељења, укључујући комуникационе и основне инжењерске тимове, без довољно особља. [82] Неки од запослених су касније замољени да се врате, а Твитер је као разлог навео да су „отпуштени грешком“. [83] Неколико садашњих и бивших запослених на Твитеру тужило је компанију због кршења Закона о обавештавању о прилагођавању и преквалификацији радника из 1988. због пропуста да се обезбеди 60-дневно обавештење пре масовног отпуштања. [84] [85]

Највиши руководиоци за безбедност, усклађеност, уређивање садржаја и руководиоци продаје дали су оставке јер је Маск изјавио да запослени морају или да раде дуже или да дају отказ у компанији. [86] Маск је 16. новембра издао "ултиматум" свим преосталим запосленима на Твитеру упозоравајући их да могу очекивати "дуге, интензивни сате рада" ако одлуче да остану. Одлуку о томе им је речено да донесу до следећег дана, да би тада извори за вести јавили да је велики број запослених напуштио компанију истог дана. [87] [88] [89] The Verge је известио да је више критичних инжењерских тимова „потпуно или скоро потпуно дало оставке“, повећавајући интерни страх од Твитеровог колапса. [90]

У року од недељу дана од Маскове аквизиције и накнадне унутрашње нестабилности компаније, укључујући отпуштања Твитерових тимова за поверење и безбедност, велики оглашивачи, као што су General Mills, Pfizer, Volkswagen, and General Motors најавили су паузу у оглашавању на Твитеру. [91] Рекламне агенције, нпр. ИПГ и Омником Медиа Груп, саветовале су клијенте да привремено паузирају трошкове оглашавања на Твитеру све док платформа не буде могла у довољној мери да обезбеди бригу за безбедност бренда. [92] Страховање због повећаног говора мржње натерало је оглашиваче да оду у великом броју. Налози имитатора су се повећали након грешака у шеми "плаве квачице" за верификоване кориснике које изазивају забринутост. [93] Маск је рекао да Твитер доживљава „огромни пад прихода“ што узрокује губитке од 4 милиона долара дневно, што је приписао „активистичким групама које врше притисак на оглашиваче“, додајући да „ништа не ради на томе“ да намами оглашиваче назад. [94]

Према извештају Меdia Matters for America из новембра 2022. године, Твитер је изгубио половину својих 100 најбољих оглашивача, који су те године дали 750 милиона долара на своје огласе. [95] Фирма за истраживање оглашавања Standard Media Index саопштила је да је потрошња оглашивача на Твитеру опала за 55% у новембру у односу на прошлу годину, а за 71% у децембру, упркос томе што су ти празнични месеци обично били примамљивији за оглашавање. [96]

До децембра 2022. године, канцеларија Маскове породице покушала је да приватно прода нове акције процењене по њиховој првобитној цени при куповини од 54,20 долара, усред превирања међу корисницима и оглашивачима, и приближаву отплате дуга. Масков финансијски менаџер написао је инвеститорима да је последњих недеља ова породична канцеларија примила „бројне захтеве за улагање у Твитер“. [97] [98] Вол Стрит Журнал је у јануару 2023. известио да су вођени разговори о прикупљању до 3 милијарде долара за отплату неких од 13 милијарди долара банкарског дуга насталог при споразуму, што укључује премосни зајам од 3 милијарде долара са високом каматном стопом. Маск је демантовао извештај, рекавши да „корпоративне медијске марионете очигледно имају своја наређења да пишу хит комаде о њему ових дана“. [99] [100]

Након што је Елон Муск преузео ову платформу за друштвене медије, амерички Национални јавни радио је у априлу 2023. означен као „медији који су верни држави САД“, ознака „која је обично резервисана за стране медије који представљају званичне ставове владе, попут руских РТ и кинеска Синхуа“. Овај потез Твитера изазвао је контроверзу и оптужбе за наклоњеност прорепубликанској партији. [101] [102] [103] У изјави за Верајети, председник и извршни директор НЈР-а Џон Ленсинг осудио је ову одлуку. [104]

Twitter, Inc. је спојен са X Corp. у априлу 2023. године.[5][6]

Услуге

[уреди | уреди извор]

Твитер

[уреди | уреди извор]

Твитер је услуга друштвение мреже на којој корисници шаљу и одговарају јавно или приватно текстове, слике и видео записе познате као „твитови“.

Некадашње услуге

[уреди | уреди извор]

Вајн (Vine)

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Vine (service)

5. октобра 2012. Твитер је купио компанију за видео клипове под називом Вине која је покренута у јануару 2013. [105] [106] Твитер је 24. јануара 2013. објавио Вине као самосталну апликацију која омогућава корисницима да праве и деле видео клипове у трајању од шест секунди. Вине видео снимци који се деле на Твиттер-у видљиви су директно у Твиттер фидовима корисника. [107] Твитер је 27. октобра 2016. објавио да ће онемогућити сва отпремања, али да ће гледање и преузимање наставити да функционишу. [108] [109] Твитер је 20. јануара 2017. покренуо интернет архиву свих видео снимака Винеа који су икада били објављени. Архива је званично укинута у априлу 2019. [110]

Перископ

[уреди | уреди извор]

Твитер је 13. марта 2015. објавио куповину Periscope-а, апликације која је омогућавала пуштање видео записа уживо. [111] Перископ је покренут 26. марта 2015. [112] Због опадања употребе, поновног усклађивања производа и високих трошкова одржавања, услуга је прекинута 31. марта 2021. [113] Међутим, претходни Periscope видео снимци се и даље могу гледати преко Твитера и већина његових основних функција је сада уграђена у апликацију. [114]

Финансије

[уреди | уреди извор]

За фискалну годину 2021, последњу пре него што је приватизован, компанија је пријавила губитак зараде од 221 милиона, са годишњим приходом од 5,1 милијарде долара. Од ИЈП-е, Твитер је остварио профит у две од осам година. [115]

Година Приход



</br> у мил. УС$ 		Нето приход



</br> у мил. УС$ 		Укупна актива



</br> у мил. УС$ 		Запослени
2010 [116] 28 −67 Н/Д
2011 [116] 106 −164 Н/Д
2012 [116] 317 −79 832 2.000
2013 [116] 665 −645 3,366 2,712
2014 [117] 1,403 −578 5,583 3,638
2015 [118] 2,218 −521 6,442 3,898
2016 [119] 2,530 −457 6,870 3,583
2017 [120] 2,443 −108 7,412 3,372
2018 [121] 3,042 1,206 10,163 3,900
2019 [122] 3,459 1,466 12,703 4,900
2020 [123] 3,716 −1,136 13,379 5,500+
2021 [124] 5,077 −221 14,060 7,500+

Финансирање

[уреди | уреди извор]

Твитер је прикупио преко 57 долара милиона од финансирања раста ризичног капитала, иако тачне бројке никада нису јавно објављене. Прва рунда финансирања Твитера била је за неоткривени износ за који се прича да је био између 1 милиона долара и 5 милиона долара. [125] Његова друга рунда финансирања у 2008. била је 22 милиона долара [126], а трећа рунда финансирања у 2009. износила је 35 милиона долара од Институтионал Вентуре Партнерс и Бенцхмарк Цапитал заједно са неоткривеним износом од других инвеститора укључујући Union Square Ventures, Spark Capital и Insight Venture Partners. [125] Твитер подржава и Безос Екпедишнс . [127]

Компанија је прикупила 200 долара милиона новог ризичног капитала у децембру 2010. године, по вредности од приближно 3,7 милијарде долара. [128] У августу 2010. Твитер је најавио „значајну“ инвестицију коју је предводила Digital Sky Technologies која је, по цени од 800 милиона долара, саопштено је да је то највећи такав подухват у историји. [129] У децембру 2011, саудијски принц Алвалид бин Талал уложио је 300 милиона долара на Твитеру. Компанија је процењена на 8,4 милијарди долара у то време. [130]

Лансирање акција и пореска питања

[уреди | уреди извор]

Твитер је 12. септембра 2013. објавио да је поднео папире америчкој комисији за хартије од вредности пре планираног листирања на берзу. [131] Открили су свој проспекат у документацији на 800 страница. [132] Твитер је планирао да прикупи милијарду долара као основу за свој деби на берзи. [133] У пријави иницијалне јавне понуде (ИПО) стоји да „200.000.000+ месечно активних корисника“ приступа Твитеру и „500.000.000+ твитова дневно“ се објављује. [134] [135] У амандману на њихову SEC С-1 пријаву од 15. октобра 2013, [136] Твитер је објавио да ће бити листиран на Њујоршкој берзи (НИСЕ), поништавајући спекулације да ће се њиховим акцијама трговати на НАСДАК берзи. Ова одлука је широко виђена као реакција на погрешну иницијалну јавну понуду Фејсбука. [137] Дана 6. новембра 2013. 70 милиона акција [138] по цени од по 26 америчких долара и издао их је водећи осигуравач Голдман Сачс. [139]

7. новембра 2013, првог дана трговања на НИСЕ, акције Твитера су отворене на 26,00 долара и затворене на 44,90 долара, што је компанији дало процену од око 31 милијарде долара. [140] Сходно томе, руководиоци и рани инвеститори су незнатно повећали свој капитал, укључујући суосниваче Вилијамса и Дорсија који су добили суму од 2,56 милијарди долара и 1,05 милијарди долара, док је Костолово плаћање износило 345 милиона долара. [141] Твитер је 5. фебруара 2014. објавио своје прве резултате као јавно предузеће, показујући нето губитак од 511 милиона долара у четвртом кварталу 2013. [142]

У новембру 2017. Рајски папири, скуп поверљивих електронских докумената који се односе на офшор улагања, открили су да се Твитер налази међу корпорацијама које су избегавале плаћање пореза користећи офшор компаније. [143] Касније је Њујорк тајмс објавио да је руско-амерички милијардер Јуриј Милнер имао снажну подршку Кремља за своја улагања у Фејсбук и Твитер. [144]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mehta, Chavi; Dang, Sheila; Ghosh, Sayantani (31. 10. 2022). „Илон Маск, поред 4 друге компаније, стаје на чело Твитера”. Reuters. Архивирано из оригинала 31. 10. 2022. г. Приступљено 1. 11. 2022. 
  2. ^ „Илон Маск преузима место извршног и формалног директора након што су претходни дали отказ”. CNBC. Архивирано из оригинала 6. 11. 2022. г. Приступљено 28. 10. 2022. 
  3. ^ „SEC, Form 25-NSE”. sec.gov. U.S. Securities and Exchange Commission. Архивирано из оригинала 28. 10. 2022. г. Приступљено 29. 10. 2022. 
  4. ^ Clayton, James (12. 4. 2023). „Elon Musk tells BBC that owning Twitter has been quite painful”. BBC News. Архивирано из оригинала 12. 4. 2023. г. Приступљено 12. 4. 2023. 
  5. ^ а б Richard, Lawrence (2023-04-11). „Twitter 'no longer exists' as company officially merges with X Corp”. FOXBusiness (на језику: енглески). Приступљено 2023-04-12. 
  6. ^ а б „Twitter Company 'No Longer Exists,' Is Now Part of Musk's X”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 2023-04-11. Приступљено 2023-04-12. 
  7. ^ а б „Twitter turns six”. Twitter. 21. 3. 2012. Архивирано из оригинала 13. 5. 2013. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  8. ^ „The Engineering Behind Twitter's New Search Experience”. Twitter Engineering Blog. Twitter. 31. 5. 2011. Архивирано из оригинала 25. 3. 2014. г. Приступљено 7. 6. 2014. 
  9. ^ „Twitter overcounted active users since 2014, shares surge on profit hopes”. USA Today. Архивирано из оригинала 1. 1. 2020. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  10. ^ Isaac, Mike; Hirsch, Lauren (25. 4. 2022). „Musk's deal for Twitter is worth about $44 billion.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 26. 4. 2022. г. Приступљено 26. 4. 2022. 
  11. ^ Feiner, Lauren (25. 4. 2022). „Twitter accepts Elon Musk's buyout deal”. CNBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 4. 2022. г. Приступљено 25. 4. 2022. 
  12. ^ „Elon Musk terminating $44 billion deal to buy Twitter”. MSN (на језику: енглески). 8. 7. 2022. Архивирано из оригинала 8. 7. 2022. г. Приступљено 8. 7. 2022. 
  13. ^ „Twitter shares fall as Elon Musk backs out of deal”. BBC News. 11. 7. 2022. Архивирано из оригинала 12. 7. 2022. г. Приступљено 12. 7. 2022. 
  14. ^ Conger, Kate; Hirsch, Lauren (12. 7. 2022). „Twitter Sues Musk After He Tries Backing Out of $44 Billion Deal”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 20. 7. 2022. г. Приступљено 12. 7. 2022. 
  15. ^ Levy, David Faber,Jonathan Vanian,Ari (4. 10. 2022). „Twitter shares surge 22% after Elon Musk revives deal to buy company at original price”. CNBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 10. 2022. г. Приступљено 4. 10. 2022. 
  16. ^ Sato, Mia (2022-12-02). „Hate speech is soaring on Twitter under Elon Musk, report finds”. The Verge (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 3. 2023. г. Приступљено 2023-03-19. 
  17. ^ Dominick Mastrangelo, Rebecca Klar (2022-12-08). „Musk boosts Twitter's right-wing appeal with moderation changes, 'Twitter Files'”. The Hill (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 3. 2023. г. Приступљено 2023-03-18. 
  18. ^ Ramirez, Nikki McCann (2022-12-02). „Elon Brings One of America's Most Prominent Nazis Back to Twitter”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 3. 2023. г. Приступљено 2023-03-18. 
  19. ^ Press-Reynolds, Kieran. „QAnon conspiracists and far-right influencers are celebrating Elon Musk buying Twitter”. Insider (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 4. 2023. г. Приступљено 2023-03-18. 
  20. ^ Hart, Robert. „Elon Musk Is Restoring Banned Twitter Accounts—Here's Why The Most Controversial Users Were Removed And Who's Already Back”. Forbes (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 3. 2023. г. Приступљено 2023-03-18. 
  21. ^ Wei, De Wei; Katanuma, Marika (11. 4. 2023). „Twitter Company 'No Longer Exists,' Is Now Part of Musk's X”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 11. 4. 2023. г. Приступљено 11. 4. 2023. 
  22. ^ Conger, Kate (28. 10. 2022). „How Twitter Will Change as a Private Company”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 28. 10. 2022. г. Приступљено 28. 10. 2022. 
  23. ^ „Co-founder of Twitter receives key to St. Louis with 140 character proclamation”. ksdk.com. KSDK. 19. 9. 2009. Архивирано из оригинала 28. 12. 2012. г. Приступљено 29. 9. 2009. „After high school in St. Louis and some time at the University of Missouri–Rolla, Jack headed east to New York University.” 
  24. ^ (твит) https://twitter.com/. Приступљено 4. 2. 2011 — преко Twitter-а.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ); Недостаје или је непопуњен параметар |user= (помоћ); Недостаје или је непопуњен параметар |number= (помоћ);
  25. ^ "How Twitter Was Founded" Архивирано јул 14, 2018 на сајту Wayback Machine.
  26. ^ Arrington, Michael (15. 7. 2006). „Odeo Releases Twttr”. TechCrunch. AOL. Архивирано из оригинала 1. 5. 2019. г. Приступљено 18. 9. 2010. 
  27. ^ Malik, Om (25. 10. 2006). „Odeo RIP, Hello Obvious Corp”. GigaOM. Архивирано из оригинала 2. 5. 2019. г. Приступљено 20. 6. 2009. 
  28. ^ Madrigal, Alexis (14. 4. 2011). „Twitter's Fifth Beatle Tells His Side of the Story”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 23. 5. 2019. г. Приступљено 26. 4. 2011. 
  29. ^ Lennon, Andrew. „A Conversation with Twitter Co-Founder Jack Dorsey”. The Daily Anchor. Архивирано из оригинала 27. 7. 2009. г. Приступљено 12. 2. 2009. 
  30. ^ Meyers, Courtney Boyd (15. 7. 2011). „5 years ago today Twitter launched to the public”. The Next Web. Архивирано из оригинала 27. 4. 2019. г. Приступљено 5. 5. 2017. 
  31. ^ Levy, Steven (30. 4. 2007). „Twitter: Is Brevity The Next Big Thing?”. Newsweek. Архивирано из оригинала 12. 4. 2010. г. Приступљено 4. 2. 2011. 
  32. ^ Terdiman, Daniel (10. 3. 2007). „To Twitter or Dodgeball at SXSW?”. CNET. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 4. 2. 2011. 
  33. ^ „Twitter heads to Motown to be closer to automakers”. Reuters. 4. 4. 2012. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2012. 
  34. ^ „Twitter to create 12 jobs as it scales up Irish operations”. Irish Independent. 4. 4. 2012. Архивирано из оригинала 20. 1. 2013. г. Приступљено 5. 4. 2012. 
  35. ^ „Twitter Now Has More Than 200 Million Monthly Active Users”. Mashable. 18. 12. 2012. Архивирано из оригинала 14. 7. 2018. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  36. ^ Tate, Ryan. „Twitter's Big Day: Why Zero Profits Make for a Great IPO”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Архивирано из оригинала 12. 5. 2022. г. Приступљено 12. 5. 2022. 
  37. ^ а б в г Faber, David; Balakrishnan, Anita (23. 9. 2016). „Twitter may soon get formal bid, suitors said to include Salesforce and Google”. CNBC. NBCUniversal News Group. Архивирано из оригинала 2. 12. 2017. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  38. ^ Vielma, Antonio José (26. 9. 2016). „Microsoft seen as possible Twitter suitor: Source”. CNBC. NBCUniversal News Group. Архивирано из оригинала 27. 4. 2019. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  39. ^ Rodionova, Zlata (27. 9. 2016). „Twitter sale: Disney and Microsoft join Google in list of potential bidders”. The Independent. Архивирано из оригинала 2. 6. 2019. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  40. ^ Nusca, Andrew (27. 9. 2016). „Will Microsoft Buy Twitter?”. Fortune. Архивирано из оригинала 27. 4. 2019. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  41. ^ а б Lunden, Ingrid; Roof, Katie; Lynley, Matthew; Miller, Ron (23. 9. 2016). „Salesforce, Google, Microsoft, Verizon are all eyeing up a Twitter bid”. TechCrunch. AOL. Архивирано из оригинала 14. 5. 2019. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  42. ^ Sherman, Alex; Frier, Sarah (26. 9. 2016). „Disney Is Working With an Adviser on Potential Twitter Bid”. Bloomberg Markets. Bloomberg L.P. Архивирано из оригинала 4. 5. 2017. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  43. ^ Roof, Katie; Panzarino, Matthew (26. 9. 2016). „Yep, Disney is in talks with bankers about possible Twitter acquisition”. TechCrunch. AOL. Архивирано из оригинала 6. 5. 2017. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  44. ^ „Twitter shares soar almost 20% on takeover talk”. BBC News. 23. 9. 2016. Архивирано из оригинала 27. 9. 2018. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  45. ^ Sherman, Alex; Palmeri, Christopher; Frier, Sarah (18. 10. 2016). „Disney Dropped Twitter Pursuit Partly Over Image”. Bloomberg Technology. Bloomberg L.P. Архивирано из оригинала 23. 4. 2017. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  46. ^ McCormick, Rich (19. 10. 2016). „Twitter's reputation for abuse is turning off potential suitors”. The Verge. Vox Media. Архивирано из оригинала 24. 4. 2017. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  47. ^ Price, Rob (18. 10. 2016). „Twitter's abuse problem is reportedly part of the reason Disney chose not to buy it”. Business Insider. Axel Springer SE. Архивирано из оригинала 23. 4. 2017. г. Приступљено 23. 4. 2017. 
  48. ^ Howard, Anne (19. 6. 2017). „Twitter Gets a New Look. Does it get it Right?”. RPRN Newsmagazine. RPRN News. Архивирано из оригинала 27. 4. 2019. г. Приступљено 19. 6. 2017. 
  49. ^ Pierce, David (15. 6. 2017). „Twitter Redesigned Itself to Make the Tweet Supreme Again”. Wired. Архивирано из оригинала 27. 11. 2018. г. Приступљено 19. 6. 2017. 
  50. ^ „Establishing Twitter's presence in Africa”. blog.twitter.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 4. 2021. г. Приступљено 13. 4. 2021. 
  51. ^ „Ghana basks in Twitter's surprise choice as Africa HQ”. BBC News (на језику: енглески). 24. 4. 2021. Архивирано из оригинала 25. 4. 2021. г. Приступљено 25. 4. 2021. 
  52. ^ Perez, Sarah (3. 1. 2022). „Twitter completes sale of MoPub to AppLovin for $1.05 billion”. TechCrunch (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 1. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2022. 
  53. ^ „U.S. SEC: Schedule 13G”. U.S. Securities and Exchange Commission. 4. 4. 2022. Архивирано из оригинала 26. 4. 2022. г. Приступљено 24. 4. 2022. 
  54. ^ а б „U.S. SEC: Schedule 13D: Amendment No. 1 to Schedule 13G”. U.S. Securities and Exchange Commission. 4. 4. 2022. Архивирано из оригинала 23. 4. 2022. г. Приступљено 24. 4. 2022. 
  55. ^ „Elon Musk spent $2.64 billion on Twitter shares so far this year, new filing shows” (на језику: енглески). CNBC. 5. 4. 2022. Архивирано из оригинала 6. 4. 2022. г. Приступљено 7. 4. 2022. 
  56. ^ Turner, Giles; Trudell, Craig (2. 4. 2022). „Elon Musk Takes 9.2% Stake in Twitter After Hinting at Shake-Up”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 4. 4. 2022. г. Приступљено 4. 4. 2022. 
  57. ^ Corfield, Gareth (5. 4. 2022). „Elon Musk to join Twitter board”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 5. 4. 2022. г. Приступљено 5. 4. 2022. 
  58. ^ „U.S. SEC: Amendment No. 1 to Schedule 13D”. U.S. Securities and Exchange Commission. 9. 4. 2022. Архивирано из оригинала 12. 4. 2022. г. Приступљено 24. 4. 2022. 
  59. ^ „U.S. SEC: Amendment No. 2 to Schedule 13D”. U.S. Securities and Exchange Commission. 13. 4. 2022. Архивирано из оригинала 15. 4. 2022. г. Приступљено 14. 4. 2022. 
  60. ^ Robertson, Adi (15. 4. 2022). „What Elon Musk's Twitter 'free speech' promises miss”. The Verge. Vox Media. Архивирано из оригинала 15. 4. 2022. г. Приступљено 25. 4. 2022. 
  61. ^ Milmo, Dan (14. 4. 2022). „How 'free speech absolutist' Elon Musk would transform Twitter”. The Guardian. Архивирано из оригинала 27. 4. 2022. г. Приступљено 25. 4. 2022. 
  62. ^ „U.S. SEC: Form 8-K”. U.S. Securities and Exchange Commission. 15. 4. 2022. Архивирано из оригинала 25. 4. 2022. г. Приступљено 25. 4. 2022. 
  63. ^ Telford, Taylor; Lerman, Rachel; Siddiqui, Faiz (25. 4. 2022). „Twitter shares jump on reports a deal with Musk could come as soon as Monday”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 25. 4. 2022. г. Приступљено 25. 4. 2022. 
  64. ^ „U.S. SEC: Amendment No. 3 to Schedule 13D”. U.S. Securities and Exchange Commission. 20. 4. 2022. Архивирано из оригинала 23. 4. 2022. г. Приступљено 21. 4. 2022. 
  65. ^ Wells, Georgia; Lombardo, Cara; Bobrowsky, Meghan (25. 4. 2022). „Twitter and Elon Musk Strike Deal for Takeover”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 26. 4. 2022. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  66. ^ Roumeliotis, Greg (11. 7. 2022). „Twitter vows legal fight after Musk pulls out of $44 billion deal”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  67. ^ Duffy, Clare; Fung, Brian; Metz, Rachel (8. 7. 2022). „Musk tells Twitter he wants out of deal to buy it. Twitter says it will force him to close the sale”. CNN. Архивирано из оригинала 9. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  68. ^ „Musk abandons deal to buy Twitter; company says it will sue”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Архивирано из оригинала 9. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  69. ^ Spangler, Todd (8. 7. 2022). „Elon Musk Says He's Terminating Deal to Buy Twitter, Company Vows to Sue Him”. Variety (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  70. ^ Conger, Kate; Hirsch, Lauren (12. 7. 2022). „Twitter Sues Musk After He Tries Backing Out of $44 Billion Deal”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 20. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  71. ^ Feiner, Lauren (13. 9. 2022). „Twitter shareholders vote to approve Elon Musk's bid to buy the company”. CNBC. Архивирано из оригинала 13. 9. 2022. г. Приступљено 13. 9. 2022. 
  72. ^ „Musk Revives $44 Billion Twitter Bid, Aiming to Avoid Trial”. Bloomberg News. 4. 10. 2022. Архивирано из оригинала 30. 10. 2022. г. Приступљено 4. 10. 2022. 
  73. ^ Faiz Siddiqui; Elizabeth Dwoskin; Rachel Lerman (5. 10. 2022). „Elon Musk offers to buy Twitter for original price, weeks before trial”. The Washington Post. Washington, D.C. ISSN 0190-8286. OCLC 1330888409. Архивирано из оригинала 4. 10. 2022. г. Приступљено 4. 10. 2022. 
  74. ^ Siddiqui, Faiz; Dwoskin, Elizabeth. „Top Twitter executives fired as Elon Musk takeover begins”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 28. 10. 2022. г. Приступљено 28. 10. 2022. 
  75. ^ Kay, Kali Hays, Grace. „Elon Musk is now officially Twitter's new owner, ending months of costly litigation”. Business Insider (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 10. 2022. г. Приступљено 28. 10. 2022. 
  76. ^ Corse, Lauren Thomas and Alexa (28. 10. 2022). „Elon Musk Buys Twitter, Fires CEO and CFO”. Wall Street Journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 10. 2022. г. Приступљено 28. 10. 2022. 
  77. ^ Mehta, Ivan (28. 10. 2022). „Twitter will be delisted from the New York Stock Exchange on November 8”. TechCrunch (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 11. 2022. г. Приступљено 10. 11. 2022. 
  78. ^ „MoneyWatch: Twitter delisted from the New York Stock Exchange”. CBS News (на језику: енглески). 8. 11. 2022. Архивирано из оригинала 10. 11. 2022. г. Приступљено 10. 11. 2022. 
  79. ^ „Elon Musk officially becomes Twitter CEO and dissolves board of directors”. Euronews. 1. 11. 2022. Архивирано из оригинала 10. 11. 2022. г. Приступљено 10. 11. 2022. 
  80. ^ Conger, Kate; Mac, Ryan; Isaac, Mike (15. 11. 2022). „Elon Musk Fires Twitter Employees Who Criticized Him”. The New York Times. Архивирано из оригинала 26. 1. 2023. г. Приступљено 26. 1. 2023. 
  81. ^ Donnie Sullivan; Clare Duffy (3. 11. 2022). „Elon Musk's Twitter lays off employees across the company”. CNN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 11. 2022. г. Приступљено 10. 11. 2022. 
  82. ^ Sato, Mia (4. 11. 2022). „Elon Musk's Twitter layoffs leave whole teams gutted”. The Verge (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 11. 2022. г. Приступљено 18. 11. 2022. 
  83. ^ Sam Tabahirti (6. 11. 2022). „Some laid off Twitter employees say they're being asked to come back to Twitter after mass layoffs”. Bloomberg (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 11. 2022. г. Приступљено 11. 11. 2022. 
  84. ^ Pearl, Mike (5. 11. 2022). „Twitter layoff lawsuit is aimed at preventing a repeat of Tesla layoffs”. Mashable (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 18. 11. 2022. 
  85. ^ Perez, Sarah (4. 11. 2022). „Twitter sued in class action lawsuit over mass layoffs without proper legal notice”. TechCrunch (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 18. 11. 2022. 
  86. ^ Conger, Kate; Mac, Ryan; Isaac, Mike; Hsu, Tiffany (11. 11. 2022). „Two Weeks of Chaos: Inside Elon Musk's Takeover of Twitter”. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 11. 2022. г. Приступљено 11. 11. 2022. 
  87. ^ Bond, Shannon (17. 11. 2022). „Twitter employees quit in droves after Elon Musk's ultimatum passes”. NPR (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 18. 11. 2022. 
  88. ^ Wagner, Kurt; Alba, Davey (18. 11. 2022). „Musk's 'Hardcore' Ultimatum Sparks Exodus, Leaving Twitter at Risk”. finance.yahoo.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 18. 11. 2022. 
  89. ^ Corse, Alexa; Needleman, Sarah E. (17. 11. 2022). „Twitter Workers Say Farewell After Musk Ultimatum Over Terms of Employment Passes”. Wall Street Journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 18. 11. 2022. 
  90. ^ Sato, Mia (17. 11. 2022). „Hundreds of employees say no to being part of Elon Musk's 'extremely hardcore' Twitter”. The Verge (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 18. 11. 2022. 
  91. ^ „Twitter Advertiser Pause Widens as General Mills Taps the Brakes”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 2022-11-03. Архивирано из оригинала 4. 3. 2023. г. Приступљено 2022-11-28. 
  92. ^ Sato, Mia (2022-11-11). „Another major ad agency recommends pausing Twitter ad campaigns”. The Verge (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 11. 2022. г. Приступљено 2022-11-28. 
  93. ^ Twitter hit by 40% revenue drop amid ad squeeze, say reports Архивирано јануар 18, 2023 на сајту Wayback Machine The Guardian
  94. ^ Sarah E. Needleman; Alexa Corse (5. 11. 2022). „Elon Musk Says Twitter Has Had Massive Revenue Drop as Layoffs Begin”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 26. 1. 2023. г. Приступљено 26. 1. 2023. 
  95. ^ Hubbard, Halisia (2022-11-25). „Twitter has lost 50 of its top 100 advertisers since Elon Musk took over, report says”. NPR (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 11. 2022. г. Приступљено 2022-11-29. 
  96. ^ „Ad spending on Twitter falls by over 70% in Dec - data”. Reuters. 24. 1. 2023. Архивирано из оригинала 25. 1. 2023. г. Приступљено 25. 1. 2023. 
  97. ^ Primack, Dan (16. 12. 2022). „Elon Musk asks Twitter investors for more money”. Axios. Архивирано из оригинала 17. 12. 2022. г. Приступљено 17. 12. 2022. 
  98. ^ Liz Hoffman; Reed Albergotti (16. 12. 2022). „Elon Musk's team is seeking new investors for Twitter”. Semafor. Архивирано из оригинала 17. 12. 2022. г. Приступљено 17. 12. 2022. 
  99. ^ Berber Jin; Alexander Saeedy (25. 1. 2023). „Elon Musk Explores Raising Up to $3 Billion to Help Pay Off Twitter Debt”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 26. 1. 2023. г. Приступљено 26. 1. 2023. 
  100. ^ Kirsch, Noah (25. 1. 2023). „Elon Musk Denies Report That He's Thinking of Raising $3 Billion for Twitter”. The Daily Beast. Архивирано из оригинала 26. 1. 2023. г. Приступљено 26. 1. 2023. 
  101. ^ Ladden-Hall, Dan (5. 4. 2023). „NPR Labeled 'State-Affiliated Media' on Twitter as Musk Steps Up Press Feud”. The Daily Beast. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. Приступљено 5. 4. 2023. 
  102. ^ Novak, Matt. „Twitter Adds 'State-Affiliated Media' Label To NPR Account Putting It On Par With Russia Today”. Forbes. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. Приступљено 5. 4. 2023. 
  103. ^ „NPR Gets 'State-Affiliated Media' Tag in Twitter's Latest Swipe at News Outlets”. Bloomberg. 5. 4. 2023. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. Приступљено 5. 4. 2023. 
  104. ^ Spangler, Todd (5. 4. 2023). „NPR CEO Slams Twitter for Labeling Its Account as 'State-Affiliated Media': It's 'Unacceptable'”. Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. Приступљено 5. 4. 2023. 
  105. ^ „Twitter Acquires Video Service; Are Third Party Video Developers In Danger Now Too?”. MediaBistro. 9. 10. 2012. Архивирано из оригинала 11. 10. 2012. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  106. ^ „Twitter Buys Vine, a Video Clip Company That Never Launched”. All Things D. 9. 10. 2012. Архивирано из оригинала 25. 9. 2014. г. Приступљено 10. 10. 2012. 
  107. ^ Dredge, Stuart (23. 1. 2013). „Vine iPhone app brings short, sharp video to Twitter”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 27. 4. 2019. г. Приступљено 26. 1. 2013. 
  108. ^ Foxx, Chris (27. 10. 2016). „Twitter axes Vine video service”. BBC News. Архивирано из оригинала 8. 11. 2020. г. Приступљено 27. 10. 2016. 
  109. ^ „Important News About Vine”. Medium.com. Архивирано из оригинала 27. 10. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2016. 
  110. ^ „Vine FAQs”. Архивирано из оригинала 6. 7. 2018. г. Приступљено 13. 5. 2020. 
  111. ^ Constine, Josh (13. 3. 2015). „Twitter Confirms Periscope Acquisition, And Here's How The Livestreaming App Works”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2019. г. Приступљено 10. 4. 2015. 
  112. ^ Pierce, David (26. 3. 2015). „Twitter's Periscope App Lets You Livestream Your World”. Wired. Архивирано из оригинала 13. 5. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2015. 
  113. ^ Gartenberg, Chaim (15. 12. 2020). „Twitter is shutting down its Periscope apps”. The Verge (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 5. 2022. г. Приступљено 12. 5. 2022. 
  114. ^ Kastrenakes, Jacob (31. 3. 2021). „Periscope shuts down, six years after popularizing mobile live streaming”. The Verge (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 5. 2022. г. Приступљено 12. 5. 2022. 
  115. ^ Vanian, Jonathan (9. 11. 2022). „Elon Musk took over a struggling business with Twitter and has quickly made it worse”. CNBC. Архивирано из оригинала 2. 4. 2023. г. Приступљено 2. 4. 2023. 
  116. ^ а б в г „2013 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 25. 2. 2021. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  117. ^ „2014 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 26. 2. 2021. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  118. ^ „2015 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 1. 3. 2021. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  119. ^ „2016 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 24. 2. 2021. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  120. ^ „2017 Annual Report” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 4. 2019. г. Приступљено 12. 1. 2021. 
  121. ^ „2018 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 24. 2. 2021. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  122. ^ „2019 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 22. 3. 2021. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  123. ^ „2020 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 24. 6. 2021. г. Приступљено 20. 6. 2021. 
  124. ^ „2021 Annual Report” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 14. 4. 2022. г. Приступљено 20. 4. 2022. 
  125. ^ а б „Twitter Raises over $35M in Series C”. MarketingVOX. 16. 2. 2009. Архивирано из оригинала 7. 8. 2011. г. Приступљено 23. 2. 2011. 
  126. ^ Womack, Brian (12. 11. 2008). „Twitter Shuns Venture-Capital Money as Startup Values Plunge”. Bloomberg. Архивирано из оригинала 3. 6. 2010. г. Приступљено 23. 2. 2011. 
  127. ^ Miller, Claire Cain; Vindu, Goel (16. 10. 2008). „Twitter Sidelines One Founder and Promotes Another”. The New York Times Bits. Архивирано из оригинала 27. 4. 2019. г. Приступљено 5. 2. 2011. 
  128. ^ Ante, Spencer E.; Efrati, Amir; Das, Anupretta (10. 2. 2011). „Twitter as Tech Bubble Barometer”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 27. 4. 2019. г. Приступљено 23. 2. 2011. 
  129. ^ Delevett, Peter (1. 8. 2011). „Twitter lands $800 million venture capital deal, breaking record”. San Jose Mercury News. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 10. 5. 2022. 
  130. ^ Scott, Mark (19. 12. 2011). „Saudi Prince Invests $300 Million in Twitter”. The New York Times. Архивирано из оригинала 3. 5. 2019. г. Приступљено 19. 12. 2011. 
  131. ^ „Twitter plans stock market listing”. BBC News. 12. 9. 2013. Архивирано из оригинала 7. 4. 2019. г. Приступљено 13. 9. 2013. 
  132. ^ „Twitter's filing for IPO”. The New York Times. 7. 11. 2013. Архивирано из оригинала 28. 1. 2018. г. Приступљено 23. 9. 2016. 
  133. ^ „Twitter wants to raise $1bn in its stock market debut”. BBC News. 4. 10. 2013. Архивирано из оригинала 14. 4. 2019. г. Приступљено 12. 10. 2013. 
  134. ^ Lapowsky, Issie (4. 10. 2013). „Ev Williams on Twitter's Early Years”. Inc. Архивирано из оригинала 10. 4. 2019. г. Приступљено 5. 10. 2013. 
  135. ^ „S-1 1 d564001ds1.htm FORM S-1”. United States Securities Exchange Commission. 3. 10. 2013. Архивирано из оригинала 7. 11. 2019. г. Приступљено 5. 10. 2013. 
  136. ^ „Amendment 1 to Form S-1 Registration Statement, Twitter, Inc.”. EDGAR. 15. 10. 2013. Архивирано из оригинала 27. 4. 2019. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  137. ^ „Twitter Announces It Will List On The NYSE Under TWTR, Twitter, Inc.”. TechCrunch. 15. 10. 2013. Архивирано из оригинала 7. 11. 2019. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  138. ^ „Interesting Numbers From Twitter's IPO”. ABC News. 8. 11. 2013. Архивирано из оригинала 12. 11. 2013. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  139. ^ „Twitter prices IPO at $26 per share”. Yahoo! Finance. 6. 11. 2013. Архивирано из оригинала 7. 11. 2019. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  140. ^ „Twitter shares jump 73% in market debut”. BBC News. 7. 11. 2013. Архивирано из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  141. ^ Wagner, Kurt (8. 11. 2013). „Twitter IPO: Guess Who Just Got Rich”. Mashable. Архивирано из оригинала 31. 12. 2019. г. Приступљено 8. 11. 2013. 
  142. ^ Rushe, Dominic (5. 2. 2014). „Twitter posts revenues of $242m but share price plummets as growth stalls”. The Guardian. Архивирано из оригинала 6. 11. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2014. 
  143. ^ "So lief die SZ-Recherche Архивирано новембар 5, 2017 на сајту Wayback Machine".
  144. ^ Drucker, Jesse (5. 11. 2017). „Kremlin Cash Behind Billionaire's Twitter and Facebook Investments”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 5. 11. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2017. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Twitter,_Inc.&oldid=27734168”