Zlato(V) fluorid
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Zlato(V) fluorid
| |
| Drugi nazivi
Zlato pentafluorid
Peraurinski fluorid | |
| Identifikacija | |
| Svojstva | |
| AuF5 | |
| Agregatno stanje | crveni nestabilni čvrsti materijal |
| Tačka topljenja | 60 °C (140 °F; 333 K) (razlaže se) |
| Razlaže se | |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | ortorombna (Pnma) |
| Opasnosti | |
| Opasnost u toku rada | Korozivan, toksičan |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi katjoni
|
SbF5, BrF5, IF5 |
Srodna jedinjenja
|
AuF3, AuF7 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Zlato(V) fluorid je neorgansko jedinjenje sa formulom Au2F10. Ovo fluoridno jedinjenje sadrži zlato u njegovom najvišem poznatom oksidacionom stanju. Ovaj crveni maerijal se rastvara u fluorovodoniku ali se ti rastvori razlažu uz oslobađanje fluora.
Struktura zlato(V) fluorida u čvrstom stanju je centrosimetrična sa heksakoordinatnim zlatom i oktaedralnim aranžmanom fluoridnih centara na svakom centru zlata. To je jedini poznati dimerni pentafluorid; drugi pentafluoridi su monomerni (P, As, Cl, Br, I), tetramerni (Nb, Ta, Cr, Mo, W, Tc, Re, Ru, Os, Rh, Ir, Pt), ili polimerni (Bi, V, U).[1] U gasnoj fazi je uočena smeša dimera i trimera u odnosu 82:18.
Zlato pentafluorid je najjači poznati fluoridni jonski akceptor. On premašuje akceptorsku tendenciju čak i antimon pentafluorida.
Sinteza
[уреди | уреди извор]Zlato(V) fluorid se može sintetisati zagrevanjem metalnog zlata u atmosferi kiseonika i fluora do 370 °C pri 8 atmosfera čime se formira dioksigenil heksafluoroaurat:[2][3]
- Au(s) + O2(g) + 3 F2(g) → O2AuF6(s)
Ova so se razlaže pri 180 °C uz formiranje pentafluorida:
- 2 O2AuF6(s) → Au2F10 (s) + 2 O2(g) + F2(g)
Kripton difluorid je prvenstveno moćno oksidaciono i fluorinacino sredstvo. On može da oksiduje zlato do njegovog najvišeg poznatog oksidacionog stanja, +5:[4]
- 7 KrF
2 (g) + 2 Au (s) → 2 KrF+
AuF−
6 (s) + 5 Kr (g)
KrF+
AuF−
6 se razlaže na 60 °C u zlato(V) fluorid i gasoviti kripton i fluor:[5]
- 2 KrF+
AuF−
6 → Au
2F
10 (s) + 2 Kr (g) + 2 F
2 (g)
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ In-Chul Hwang, Konrad Seppelt "Gold Pentafluoride: Structure and Fluoride Ion Affinity" Angewandte Chemie International Edition 2001, volume 40, 3690-3693. Hwang, In-Chul; Seppelt, Konrad (2001). „Gold Pentafluoride: Structure and Fluoride Ion Affinity This work was supported by the Deutsche Forschungsgemeinschaft and the Fond der Chemischen Industrie”. Angewandte Chemie International Edition. 40 (19): 3690—3693. PMID 11592224. doi:10.1002/1521-3773(20011001)40:19<3690::AID-ANIE3690>3.0.CO;2-5.
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ Emeléus, H. J.; Sharpe, A. G. (1983). Advances in Inorganic Chemistry and Radiochemistry. Academic Press. стр. 83. ISBN 0-12-023627-3.
- ^ W. Henderson (2000). Main group chemistry. Great Britain: Royal Society of Chemistry. стр. 149. ISBN 0-85404-617-8.
- ^ Charlie Harding; David Arthur Johnson; Rob Janes (2002). Elements of the p block. Great Britain: Royal Society of Chemistry. стр. 94. ISBN 0-85404-690-9.