Пређи на садржај

Čejn-Stouksovo disanje

С Википедије, слободне енциклопедије
Čejn-Stouksovo disanje
Uporedni grafički prikaz Čejn-Stouksovog i normalnog disanja
Specijalnostipulmologija

Čejn-Stoksovo disanje je poseban oblik patološkog disanja kod koga se se periodično smjenjuju rastuća hiperpneja i apneje tako da disajni ciklus traje 45 sekundi do 3 minute.[1] Najčešće se javlja kod srčane insuficijencije.[2][3]

Istorija

[уреди | уреди извор]

Ovaj oblik patološkog disanja dobio je naziv po lekarima Johnu Cheineu i Villiamu Stokesu, koji su ga prvi opisali u 19. veku.[4][5]

Izraz je postao široko poznat, nakon što je korišćen u Sovjetskom Savezu posle smrti Staljina 1953. godine, koji je prema pisanju sovjetska štampe koji je u okviru osnovne bolesti imao napade Čejn-Stoksovog disanja.[6][7] Lekari po kojima je ovaj oblik disanja dobio naziv Čejn-Stoksovo disanje

  • Džon Čejn
    Džon Čejn
  • Vilijem Stoks
    Vilijem Stoks

Etiopatogeneza

[уреди | уреди извор]
Grafički prikaz Čejn-Stouksovog i drugi patoloških oblika disanja

Čejn-Stoksovo disanje se sastoji od ponavljajućeg smenjivanja perioda povećanja i smanjenja volumena disanja i apnočnih pauza,odnosno od dubokog disanja i apneje u redovnim vremenskim intervalima. Periodi apneje traju 15-60 sec i bivaju praćeni ventilacijama koje se povećavaju u volumenu do dostizanja pika, posle koga se ventilacije snižavaju ponovo do apneje. Trajanje disajnih faza je 30-40 ciklusa.[2][3]

Karakteristično za ovaj poremećaj disanja je da u fazi hiperventilacije u alveolarnim prostorima dolazi do prekomernog izbacivanja ugljen-dioksida i razvoja hipokapnije koja uslovljava postepeno snženje ventilacije. Međutim kod ovih bolesnika je hipokapnija prisutna čak i u fazi smanjenog disanja. Zbog toga se smatra da je u osnovi poremećaja povećana osteljovost na PaCO2.[8]

Uzroci mogu uključivati zatajenje srca, zatajenje bubrega, trovanje narkoticima i povišen intrakranijalni pritisak.[1]

U stabilno, fiziološkom stanju stopa prodikcija CO2 jednaka je neto brzini kojom se on izdiše iz tela u spoljašnju sredinu (pod pretpostavkom da u spoljašnjem vazduhu nema CO2), i jednaka je optimalnoj koncentracije CO2 u telu. Međutim u patološkim stanjima Čejn-Stouksovim disanje se može sažeto prikazati kao apneja koja dovodi do povećanja CO2 u alveolarnom vazduhu što uzrokuje prekomernu kompenzacijsku hiperventilaciju, koja potom uzrokuje smanjenu koncentraciju CO2 i ponovo dovodi do apneje, odnosno pokretanja ciklusa poremećenog disanja.[1]

Mogući uzroci

[уреди | уреди извор]
Srčana insuficijencija je jedan od najčešćih uzroka ovog tipa disanja

Čejn-Stouksovo disanje se najčešće javlja kod:[2][3]

  • insuficijencije levog srca,[9][10]
  • moždanog udara,
  • hiponatremije,
  • endogenih intoksikacija — uremija, delovanja narkotika (trovanje morfinom)
  • starijih osob u snu, zbog odloženog odgovora neurorgulatornog mehanizma regulacije disanja,
  • oštećenja moždanog stabla nakon traumatičnih povreda mozga — zbog prekida eferentnih puteva kod neuroloških porermećaja iznad moždanog stabla.[8]
  • tumora mozga,
  • nekih slučajeva, inače zdravih ljudi tokom spavanja na velikim visinama
  • trovanja ugljen-monoksidom, zajedno sa sinkopom ili komom.[11]

Klinička slika

[уреди | уреди извор]

Klinička slika ovog tipa patološkog disanja je vrlo dinamična. Nastaje kao posledica bilo kojih stanja koja snižavaju priliv krvi u moždano stablo što ima za posledicu usporavanja aferentnih impulsa ka respiratornom centru, i čest je slučaj kod insuficijencije levog srca.[3]

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „What is Cheyne-Stokes respiration? A brief Cheyne-Stokes definition”. Sleep Apnea (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28. 
  2. ^ а б в Hall, John (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology (12th ed.). Philadelphia, Pa.: Saunders/Elsevier. ISBN 978-1-4160-4574-8. стр. 5.
  3. ^ а б в г Rudrappa, Mohan; Modi, Pranav; Bollu, Pradeep C. (2020), Cheyne Stokes Respirations, StatPearls Publishing, PMID 28846350, Приступљено 2021-01-28 
  4. ^ J. Cheyne: A case of apoplexy in which the fleshy part of the heart was converted into fat. Dublin Hospital Reports, 1818, 2: 216-223. Reprinted in F. A. Willius & T. E. Keys: Cardiac Classics, 1941, pp. 317-320
  5. ^ William Stokes (1854), Fatty degeneration of the heart. In his: The Diseases of the Heart and Aorta Dublin, by alok mishra pp. 320–327.
  6. ^ Gessen, Masha (6. 3. 2018). „"The Death of Stalin" Captures the Terrifying Absurdity of a Tyrant”. The New Yorker (на језику: енглески). 
  7. ^ Wolf J, Narkiewicz K. Managing comorbid cardiovascular disease and sleep apnea with pharmacotherapy. Expert Opin Pharmacother. 2018 Jun;19(9):961-969
  8. ^ а б Ali J. Sumer WL, Levitzky MG, eds. Pulmonary pathophisiology. clinical approach. 3rd eclition Toronto The MeGrew Hill companies: 2010
  9. ^ Lanfranchi PA, Braghiroli A, Bosimini E, et al. (1. 3. 1999). „Prognostic value of nocturnal Cheyne–Stokes respiration in chronic heart failure”. Circulation. 99 (11): 1435—40. PMID 10086966. doi:10.1161/01.cir.99.11.1435. 
  10. ^ Brack T, Thüer I, Clarenbach CF, et al. (1. 11. 2007). „Daytime Cheyne–Stokes respiration in ambulatory patients with severe congestive heart failure is associated with increased mortality”. Chest. 132 (5): 1463—71. PMID 17646230. doi:10.1378/chest.07-0121. 
  11. ^ The Diagnosis of Stupor and Coma by Plum and Posner. ISBN 978-0-19-513898-6.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Čejn-Stouksovo_disanje&oldid=28526580”