Пређи на садржај

60 minuta

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Šezdeset minuta)

60 Minuta
Otvarajuća sekvenca (29. oktobar 2006–sadašnjost)
Prepoznatljivo i kao60 Minutes
Žanrnovinski magazin
TvoracDon Hjuit
Država poreklaSjedinjene Države
Jezik(ci)engleski
Broj sezona52
Broj epizoda2.325 (prema podacima od 3. 12. 2017)[1]
Produkcija
Dužina trajanja42 minuta (60 minuta sa reklamama, otuda naslov)
Produkcijska kućaCBS vesti produksije
CBS Produkcije
DistribucijaCBS
Emitovanje
Format slike480i (4:3 SDTV)
(1968–2008)
720p (4:3 HDTV)
(1998–2008)
1080i (16:9 HDTV)
(2008–present)[2]
Prvo prikazivanje24. septembar 1968 (1968-09-24) — sadašnjost
Hronologija
Srodnost sa:48 Sati
Lice nacije
CBS prekonoćne vesti
Spoljašnje veze
Zvanični sajt

60 Minuta je američki novinski časopis i televizijski program koji se emituje na CBS televizijskoj mreži. Program je debitovao 1968. godine, a stvorio ga je Don Hjuit, koji je odlučio da ga izdvoji od ostalih informativnih emisija koristeći jedinstveni stil istraživanja centriran na reporteru. Godine 2002, 60 Minuta je bio rangirano na 6. mestu među 50 najvećih TV emisija svih vremena TV vodiča,[3] a 2013. godine je na 24. mestu 60 najboljih TV serija svih vremena.[4] Njujork tajms nazvao ga je „jednim od najcenjenijih novinskih časopisa na američkoj televiziji”.[5]

Istorija emitovanja

[уреди | уреди извор]

Rane godine

[уреди | уреди извор]
Od početka serije 1968, otvaranje 60 minuta sadrži štopericu.[6] Dizajn Aristo (Heuer) prvi put se pojavio 1978. Dana 29. oktobra 2006, pozadina se promenila u crvenu, boja naslova promenila se u belu, a štoperica je premeštena u uspravni položaj. Ova verzija korišćena je od 1992. do 2006. (tekst fonta Evrostil izmenjen je 1998).
Spoljašnji video-zapis
Panel diskusija o tridesetogodišnjici 60 Minuta u Njuseumu, na kojoj su učestvovali Ed Bradli, Ester Hartigejner, Don Hjuit, Džoš Hauard, Stiv Kroft, Mari Libertal, Endi Runi, Morli Sejfer, Filip Šefler, Lesli Stahl i Majk Volas

Program je koristio format časopisa, sličan formatu kanadskog programa W5, koji je premijerno prikazan dve godine ranije. On je imao pionirski pristup mnogim od najvažnijih postupaka i tehnika istraživačkog novinarstva, uključujući reeditovanje intervjua, skrivene kamere, i posete kući ili kancelariji istraživanog subjekta „goča novinarstva”.[7] Slični programi pojavili su se u Australiji i Kanadi tokom 1970-ih, kao i na vestima lokalne televizije.[7]

Ocene i priznanja

[уреди | уреди извор]

Nilsenove ocene

[уреди | уреди извор]
Sezona Vreme Rang Ocena
1968–1969 utorak 10:00 p.m. N/D
1969–1970
1970–1971
1971–1972 nedelja 6:00 p.m.
1972–1973 nedelja 6:00 p.m. (januar–jun 1973)
petak 8:00 p.m. (jun–septembar 1973)
1973–1974 nedelja 6:00 p.m. (januar–jun 1974)
nedelja 9:30 p.m. (jul–septembar 1974)
1974–1975 nedelja 6:00 p.m. (septembar 1974 – jun 1975)
nedelja 9:30 p.m. (jul–septembar 1975)
1975–1976 nedelja 7:00 p.m.
1976–1977 18 21,9[а]
1977–1978 4 24,4[б]
1978–1979 6 25,5
1979–1980 1 28,4
1980–1981 3 27,0
1981–1982 2 27,7
1982–1983 1 25,5
1983–1984 2 24,2
1984–1985 4 22,2
1985–1986 23,9
1986–1987 6 23,3
1987–1988 8 20,6
1988–1989 5 21,7
1989–1990 7 19,7
1990–1991 2 20,6
1991–1992 1 21,9
1992–1993
1993–1994 20,9
1994–1995 6 17,2
1995–1996 9 14,2
1996–1997 11 13,3
1997–1998 7 13,8
1998–1999 13,2
1999–2000 8 12,0
2000–2001 15 11,1
2001–2002 13 10,1
2002–2003 17 9,6
2003–2004 16 9,4
2004–2005 9,2[в]
2005–2006 21 9,0[г]
2006–2007 20 8,7[д]
2007–2008 17 8,4
2008–2009 14 8,9
2009–2010 17 8,4
2010–2011 12[ђ]
2011–2012 14 8,3
2012–2013 nedelja 7:00 p.m. ili
7:30 p.m. (ako CBS ima 4:25 p.m. NFL igru)		 16 8.0[е]
2013–2014 17 7,7
2014–2015 7,8[ж]
2015–2016 15 7,7
2016–2017 12 12,4
  1. ^ Povezano sa Havaji Fajv-O
  2. ^ Povezano sa Čarlijevim anđelima i Svi u porodici
  3. ^ Povezano sa Red i zakon: Odeljenje za specijalne žrtve
  4. ^ Povezano sa Dogovor ili nema dogovora — sreda
  5. ^ Povezano sa Morski pas
  6. ^ Povezano sa Mesto zločina: Las Vegas
  7. ^ Povezano sa Zločinački umovi
  8. ^ Povezano sa Uvod u anatomiju i Havaji Fajv-0

Na osnovu rejtinga, 60 Minuta je jedan od najuspešnijih programa u istoriji američke televizije od kada je premešten u današnji vremenski period 1975. Tokom pet sezona to je bio top program godine, podvig kome pariraju sitkomi Svi u porodici i Kozbijev šou, a koji je nadmašio samo realistički takmičarski serijal Američki idol, koji je bio emisija #1 tokom osam uzastopnih televizijskih sezona, od sezone 2003–2004 do sezone 2010–2011. 60 Minuta je bio među prvih deset emisija tokom 23 sezone zaredom (1977–2000), što je nenadmašan rekord, i ovaj šou je bio među prvih 20 za svaku sezonu od sezone 1976–1977, osim sezone 2005–2006 kada je završio kao #21.[8]

60 Minuta se prvi put probio među Nilsenovih Top 20 tokom sezone 1976-1977. Sledeće sezone to je bio četvrti najgledaniji program, a od 1979. do 1980. to je bio šou broj jedan.[8] Tokom 21. veka i dalje je među prvih 20 programa u Nilsenovim rejtinzima, i predstavlja novinski magazin sa najvišom ocenom.[9]

Izdanje od 16. novembra 2008, u kome je sadržan intervju sa izabranim predsednikom Barakom Obamom, osvojilo je ukupno 25,1 miliona gledalaca.[10]

Izdanje od 6. oktobra 2013. (koje je te večeri kasnilo 44 minuta zbog NFL igre Denver bronkosi-Dalas kaubojsi) privuklo je 17,94 miliona gledalaca; zadržavši 63% od 28,32 miliona gledalaca prethodnog programa, te je to bila najgledanija emisija 60 Minuta od 16. decembra 2012.[11][12]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Announced on the December 3, 2017 episode
  2. ^ Steve K (17. 9. 2008). „60 Minutes Goes HD With Nominees”. TVNewser. Mediabistro.com. Приступљено 29. 3. 2012. 
  3. ^ Bootie Cosgrove-Mather (26. 4. 2002). „TV Guide Names Top 50 Shows”. CBS News. Associated Press. Архивирано из оригинала 02. 08. 2002. г. Приступљено 29. 3. 2012. 
  4. ^ „TV Guide Magazine's 60 Best Series of All Time”. tvguide.com. 23. 12. 2013. 
  5. ^ Carter, Bill; Michael S. Schmidt (8. 11. 2013). „CBS Correspondent Apologizes for Report on Benghazi Attack”. The New York Times. 
  6. ^ „Timely Donation From '60 Minutes'”. CBS News. 22. 9. 1998. 
  7. ^ а б Frum, David (2000). How We Got Here: The '70sНеопходна слободна регистрација. New York City, New York: Basic Books. стр. 36. ISBN 978-0-465-04195-4. 
  8. ^ а б „60 Minutes: Milestones”. CBS. CBS Interactive. 20. 8. 1999. Архивирано из оригинала 2. 6. 2007. г. Приступљено 22. 5. 2007News 
  9. ^ Johnson, Peter (11. 8. 2003). „At '60 Minutes,' clock ticking on change”. USA Today. Gannett Company. Приступљено 22. 5. 2007. 
  10. ^ Seidman, Robert (17. 11. 2008). „Early Sunday Tidbits: NFL, Barack Obama Score for CBS, Cowboys Lead NBC”. TV by the Numbers. Zap2It (Tribune Media). Архивирано из оригинала 2. 12. 2014. г. 
  11. ^ Kondolojy, Amanda (8. 10. 2013). „Sunday Final Ratings: 'Once Upon a Time' & 'The Simpsons' Adjusted Up + Final NFL Ratings & Unscrambled CBS”. TV by the Numbers. Zap2It (Tribune Media). Архивирано из оригинала 11. 10. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2014. 
  12. ^ Kondolojy, Amanda (8. 10. 2013). „'60 Minutes' is #3 for the Week and is Sunday's Most-Watched Prime Program”. TV by the Numbers (Саопштење). Zap2It (Tribune Media). Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2014. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Who's Who in America 1998, "Hewitt, Don S." Marquis Who's Who: New Providence, NJ, 1998. p. 1925.
  • Who's Who in America 1998, "Wallace, Mike." Marquis Who's Who: New Providence, NJ, 1998. p. 4493.
  • Madsen, Axel. 60 Minutes: The Power and the Politics of America's Most Popular TV News Show. Dodd, Mead and Company: New York City, 1984.
  • Coffey, Frank (1993). 60 Minutes: 25 Years of Television's Finest HourНеопходна слободна регистрација. Santa Monica, California: General Publishing Group, Inc. ISBN 978-1-881649-04-5. . With introduction by Don Hewitt.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
60 minuta на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=60_minuta&oldid=27837211”