Пређи на садржај

Шкода 120

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Škoda Estelle)
Шкода 120
Шкода 120
Преглед
ПроизвођачАЗНП, Шкода
Производња1976. – 1990.

1.958.041 јединица

Модели105 (S, L, GL, SP), 120 (–, L, LE, GL, LS, LX, GLS), 125 L, Estelle (УК)
МонтажаЧехословачка
Каросерија и шасија
КласаНижа средња класа
Каросерија4 врата – лимузина
СличниШкода гарде
Шкода рапид (1984)
Шкода 130
Погонски агрегат
Моторбензин
1046 cm3 (44 КС), 1174 cm3 (49 и 54 КС)
Степен преноса4 и 5 степени (мануелни)
Величине
Међуосовинско
растојање
2400
Дужина4160 (76–83)
4200 (83–90)
Ширина1595 (76–83)
1610 (83–90)
Висина1400
Хронологија
ПретходникШкода 100
НаследникШкода 130
Шкода фаворит

Шкода 120 (чеш. Škoda 120) је аутомобил који је производила чехословачка фабрика аутомобила АЗНП. Производио се од 1976. до 1990. године.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Раних седамдесетих година 20. века, Шкода је првобитно намеравала да, за наследника С100/110, произведе модел са предњим погоном и мотором напред. Међутим, због компликованих односа унутар источног блока, тачније на релацији Чехословачке и Совјетског Савеза, сан Шкодиних инжењера о преласку са задњег погона на предњи при констриусању овог модела, никад није остварен. СССР није желео да се на тржишту појави аутомобил који драстично одступа од већине њихових возила, те је без дозволе Москве и недостатка средстава, настала напредна верзија претходног модела 100/110.

Шкода 120 се појавила на тржишту у некадашњој Чехословачкој 1976. године на сајму у Брну и одликовале су је бројне иновације у погледу дизајна, упркос томе што је задржала мотор позади и погон на задњим точковима што није било нимало обећавајуће. Шкода 120 се могла похвалити сасвим новом шасијом и ентеријером, укључујући и инструмент таблу. Метод отварања поклопца на пртљажнику, са стране, попут концертног клавира, такође је чинио овај аутомобил јединственим.

Шкода 105, 120 и 125 су модели са заједничком интерном ознаком Тип 742. Разлика између 105 и 120 је у моторима, 105 има 1046 кубика, а 120 има 1174 кубика, док је 125 имао петостепени мануелни мењач. Овај аутомобил се производио у различитим верзијама и као такав се мењао током година. Од 1983. године модел Типа 742 се производио, са већим димензијама, пластичним браницима и неким модернизованим елементима.[1]

1984. године када су модернизоване 105/120 појавила се и Шкода 130 која такође има интерну ознаку 742, док модели 135/136 имају ознаку 746. У Уједињеном Краљевству модел 105/120 носио је назив Estelle.

Модели и мотори

[уреди | уреди извор]

Доступни нивои опреме су, 105 Standard (S), de Luxe (L), Grand de Luxe (GL) и Special (SP), 120 (без ознаке), de Luxe (L), de Luxe Super (LS), de Luxe Extended (LX), Grand Luxe (GL), Grand de Luxe Super (GLS) и de Luxe Economic (LE), а 125 само са de Luxe (L).[2]

Спецификације
Модел Тип мотора Запремина Снага Мењачи Производња
105 S 742.10 1046 cm³ I4 33 kW / 44 КС 4-степени мануелни 1976−1987
105 L 742.10 1046 cm³ I4 33 kW / 44 КС 4-степени мануелни 1976−1989
105 GL 742.10 1046 cm³ I4 33 kW / 44 КС 4-степени мануелни 1981−1983
105 SP 742.10 1046 cm I4 33 kW / 44 КС 4-степени мануелни 1982−1988
120 742.12 1174 cm³ I4 37 kW / 49 КС 4-степени мануелни 1978−1983
120 L 742.12 1174 cm³ I4 37 kW / 49 КС 4-степени мануелни 1976−1990
120 LE 742.12 1174 cm³ I4 37 kW / 49 КС 4-степени мануелни 1982−1983
120 GL 742.12 1174 cm³ I4 37 kW / 49 КС 4-степени мануелни 1984−1987
120 LS 742.12X 1174 cm³ I4 41 kW / 54 КС 4-степени мануелни 1976−1987
120 LX 742.12X 1174 cm³ I4 41 kW / 54 КС 4-степени мануелни 1984−1987
120 GLS 742.12X 1174 cm³ I4 41 kW / 54 КС 4-степени мануелни 1976−1984
120 GLS 742.12X 1174 cm³ I4 41 kW / 54 КС 5-степени мануелни 1984−1987
125 L 742.12X 1174 cm³ I4 41 kW / 54 КС 5-степени мануелни 1988−1990

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Стари модели” (на језику: српски). skodasamardzic.rs. Приступљено 17. 2. 2014. 
  2. ^ „Шкода 120, 125 Л” (на језику: енглески). skoda-auto.co.in. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 17. 2. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]