Пређи на садржај

Žene u pandemiji kovida 19

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Žene na globalnom nivou čine oko 70 posto zdravstvene radne snage, a mnoge od njih su na prvim linijama borbe sa kovidom 19

Žene u pandemiji kovida 19 našle su se prve na udaru virusa korona jer čine većinsku radnu snagu u takozvanim pomažućim profesijama, kao što su zdravstvo, obrazovanje, briga o deci i trgovina. Na osnovu analize Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u 28 zemalja otkriveno je da se u proseku 41 posto slučajeva kovida 19 odnosi na žene. Naravno, to se razlikuje od države do države. Brojne studije pokazale su da se žene manje obolevaju od muškaraca jer se češće pridržavaju preventivnih epidemioloških mera nego muškarci.[1]

Žene su tokom pandemije pokazale i impresivno liderstvo u politici i privatnom sektoru, i može se reći da su se žene (posebno one u zdravstvu) maksimalno mobilisale i u borbi protiv kovida 19 i drugih zdravstvenih problema, tokom ove pošasti.[1]

Opšte informacije

[уреди | уреди извор]

Žene na globalnom nivou čine oko 70 posto zdravstvene radne snage, a mnoge od njih su na prvim linijama borbe s kovidom 19, uključujući medicinske sestre i druge medicinarke radnike.[2]

I nacionalne statistike svedoče da su žene podnele teži deo tereta tokom korona krize. Podaci pokazuju da u:[3]

  • sektoru zdravstvene zaštite radi i do 79% žena,
  • sektoru socijalne zaštite radi čak 93% žena,
  • oblasti obrazovanja radi 73% žena.

Uticaj epidemije kovida 19 na primeru Danske

[уреди | уреди извор]

Na primeru Danske možda se najbolje može uočiti snažan uticaj pandemije na žene u 2020. i 2021. godini, jer se ona svrstava u red zemalja u koj vlada blagostanje za žene.[3]

Danska je najbolja zemlja na svetu za život žena i gajenje dece, naglašava se u najnovijem izveštaju magazina „U.S news & World report”, u kome se navodi da je ova skandinavska zemlja dospela na vrh top-liste popularnosti dama širom sveta, pre svega zbog visokog nivoa rodne ravnopravnosti i pomoći države u usklađivanju rada i roditeljstva. Ako je suditi po odgovorima 10.000 žena širom planete, koje su učestvovale u istraživanju ovog magazina, Danska, Švedska, Norveška, Holandija i Kanada su proglašene najboljim zemljama za život, dok su se Dankinje starije od 65 godina izjasnile kao najsrećnije žene u Evropskoj uniji.

Iako bi premijerka ove zemlje Mete Frederiksen mogla da bude zadovoljna rezultatima ove studije, pandemija virusa korona i te kako je uticala na kvalitet života žena u ovoj skandinavskoj zemlji. Istraživanje Nacionalne SOS linije za pomoć žrtvama nasilja „Lev uden vold hotlajn” o uticaju kovida 19 na nasilje nad ženama pokazuje da je u periodu od januara do septembra 3.510 osoba okrenulo telefon 1888 kako bi prijavilo nasilje u porodici. Kako se navodi u izveštaju koji je rukovodilac ovog istraživanja Helena Oldrup podnela Evropskom institutu za rodnu ravnopravnost, žene su bile žrtve nasilja u 91 odsto svih prijavljenih slučajeva, a povećan je i broj onih koje su imale potrebu za skloništem od nasilja, odnosno odlaskom u Sigurnu žensku kuću.[3]

Naime prema stavu Signe Gisel Šmit, potpredsednica Danskog udruženja žena, osnovanog 1871. godine, u ovoj skandinavskoj zemlji došlo je do znatnog porasta nasilja uzrokovanog pandemijom kovida 19, i to ovako obrazlaže:

U uobičajenim okolnostima, 38.000 žena i 19.000 muškaraca godišnje prijavi nasilje u porodici, ali su ovi brojevi mnogo veći od 27. februara, kada je zabeležen prvi slučaj zaraze virusom korona u Danskoj. Broj žena koje su potražile pomoć zbog nasilja se duplirao, a skloništa za žrtve nisu mogla da prime sve žene kojima je bila potrebna pomoć, pa smo morali da tražimo alternativni smeštaj za njih. Zbog toga je Dansko udruženje žena iniciralo otvaranje urgentnog skloništa za žrtve porodičnog nasilja, a vlada je opredelila dodatnu svotu novca kako bi pomogla prebijenim ženama i deci”,

Obrazovanje

[уреди | уреди извор]

Školovanje devojčica je ključno za postizanje rodne ravnopravnosti, prema novom izveštaju UNESKA. Kako se navodi, devojčice su i dalje iza dečaka po broju onih koje se školuju. Obrazovanje je još jedna oblast na globalnom nivou koju je pandemija dodatno pogoršala. Nastava za vreme pandemije odvija se preko internet platformi i aplikacija koje su predviđene za učenike. Platforme omogućavaju da učenici efikasno nastave obrazovanje iako nisu u mogućnosti da idu u školu. Nedostatak pristupa tehnologiji može sprečiti studente iz ruralnih oblasti da se obrazuju, što onemogućava da uče efikasno. Kako bi se zaustavilo širenje virusa korona na hiljade biblioteka moralo je da se zatvori.

Širom sveta, trenutno 132 miliona devojčica ne ide u školu, a veliki broj njih u nerazvijenima sredinama nema mogućnost praćena nasrave preko interneta. Ako se ima u vidu da svaka treća devojčica iz najsiromašnijih porodica, nikada nije ni počela školovanje, ovu statistiku u narednim godinama još više če pogoršati dugo trajanje pandemija kovida 19.[4] Na to upućuje i istraživanje Fonda Malala koji je pokrenula Malala Jusufza, po kome preko 20 miliona devojčica nikada se neće vratiti u školu kada se pandemija završi.[4]

Nasilje nad ženama u pandemiji kovida 19

[уреди | уреди извор]

Nasilje u porodici globalni je fenomen koji najčešće pogađa žene i djevojčice širom planete i, kao takav, teško krši uživanje ljudskih prava.[5][6]

U vanrednim situacijama, kao što je trenutna pandemija kovida 19, porodično nasilje i nasilje prema ženama veoma često se zanemaruje, jer su svi resursi u svim zemljama sveta trenutno usmereni na zdravstvo, koje je u direktnoj vezi sa očuvanjem zdravlja građana i građanki, a potom i na ekonomiju.[7]

Međutim, uz donošenje mera suzbijanja koronavirusa i zatvaranja granica, mediji na globalnom nivou izveštavaju o povećanju nasilja u porodici od početka pandemije koida 19.[8]

Kada su u pitanju oblici ispoljavanja nasilja u porodici, razlikuju se:

Fizičko nasilje — koje može biti direktno (od neželjenog fizičkog kontakta do ubistva) ili indcirektno (uništavanje stvari, bacanje stvari u pravcu žrtve, pored žrtve, kao i povređivanje kućnih ljubimaca).

Psihološko nasilje — uključuje pretnje fizičkim nasiljem, koje su najčešće usmerene ka žrtvi, deci ili prema sebi, kao i pretnje druge vrste, vređanje i ponižavanje.[9]

Seksualno nasilje — koje je u suštini forma fizičkog nasilja, ali ima i svoju specifičnost, pa se najčešće posebno i razmatra (jer je reč je o neželjenom i nedobrovoljnom seksualnom odnosu koji se vrši prinudom).[10]

Ekonomsko nasilje — koje je često povezano sa psihološkim nasilje, i uključuje ekonomsku kontrolu, kao što je kontrolisanje žrtvinog novca i ekonomskih resursa, ograničenje i zabranu odlaska na posao, zabranu zapošljavanja, donošenje odluke o tome kako će se novac trošiti, kao i socijalnu kontrolu (zabranjivanje žrtvi da viđa prijatelje i rođake, aktivno sabotiranje žrtvinih društvenih veza i izolaciju od socijalnih kontakata).[11]

Kao poseban oblik javlja se proganjanje, koje je u poslednje vreme posebno izdvaja kao proganjanje (stalking), kao i stvarno ili virtuelno lišavanje slobode, što su ustvari forme koje se mogu svrstati u pomenute kategorije nasilja.[12]

Iako su zvanični podaci još uvek nedostupni široj javnosti, države članice Evropske unije prijavljuju i do 60% povećanja hitnih poziva žena koje su bile izložene nasilju svojih intimnih partnera u aprilu 2020. godine u odnosu na 2019.. Prijave putem interneta povećale su se do pet puta. Svetska zdravstvena organizacija izrazila je duboku zabrinutost zbog izveštaja iz mnogih zemalja, uključujući Belgiju, Francusku, Irsku, Rusku Federaciju, Španiju, Ujedinjeno Kraljevstvo i druge o povećanju međuljudskog nasilja – uključujući nasilje nad ženama i muškarcima, kao i nasilje usmereno ka deci, zbog uvođenja preventivnih mera za borbu protiv koronavirusa.[13]

Stanje u Srbiji

[уреди | уреди извор]

Slična situacija je i u Srbiji u kojoj je pandemija kovida 19 promenila i statistiku femicida, pa je tako prema rečima Vanje Macanović, advokat Autonomnog ženskog centra.[3]

Od početka do kraja 2020. godine 25 žena ubijeno u porodičnom nasilju

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenjuje...[3]

da je pandemija toliko ogolila rodnu neravnopravnost u kući, jer su mnoge žene grcale pod teretom duplih i troduplih obaveza – osim što su morale da idu na posao, najveći broj njih preuzeo je ulogu pedagoškog asistenta svojoj školskoj deci, koja su morala da prate onlajn nastavu, a u trećoj „smeni” ih je čekalo kuvanje ručka, pranje, peglanje i spremanje domaćinstva.

„Studija pod nazivom `Majčinstvo u doba korone` sprovedena od 28. aprila do 8. maja na uzorku od 1.909 mama u Srbijii, takođe je pokazala nezadovoljavajuće rezultate, jer je...[14]

da čak 60 odsto zaposlenih mama nije uspevalo da usaglasi poslovne obaveze sa obavezama oko dece i balansiranje im je teže palo nego inače. Čak 63 odsto reklo je da su tokom vanrednog stanja imale više obaveza, četvrtina ocenjuje da se ništa nije promenilo, a tek je svaka deseta mama izjavila da ima manje obaveza“

Trudnoća i porođaj u pandemiji kovida 19

[уреди | уреди извор]
Porođaj u pandemiji kovida 19 izvodi se u sterilnim uslovima uz primenu posebne zaštitne oprema za sve profesionace koji su neophodni u tom procesu.
Tokom carskog primenjuje se posebna zaštitna oprema za sve profesionace koji su neophodni u tom procesu, od anesteziologa i anestetičara, bar dva ginekologa koji rade carski rez, babice, neonatolog, neonatološka sestra, svi moraju biti maksimalno zaštićeni

Trudnoća i porođaj u pandemiji kovida 19 postao je jedan od zdravstvenih problema koji od porodilja, njihove porodice i zdravstvene služeba zahteva neophodnu zaštitu i optimalnu negu.[15] Pandemija kovida 19 prisilila je mnoge bolnice da potraže alternativne pristupe redovnom načinu zbrijnavanja trudnica u neplaniranim situacijama.[16][17]

Iako se malo zna o stvarnim rizicima koje kovid 19 predstavlja u trudnoći, iskustva s virusima iste porodice (poput SARS-a i MERS-a) ukazuju na to da trudnice mogu biti izložene većem riziku od teških respiratornih bolesti, nakon infekcije virusom uzročnikom kovida 19.[18]

Otprilike, od oko 18 slučajeva koji su do sada opisani u literaturi za vreme pandemije kovida 19, i koji su uglavnom iz Kine, samo je jedna trudnica zbog pogoršanja stanja zahtevala lečenje u intenzivnoj nezi.[19]

Izgledi da trudnice, u principu prolaze jednako dobro kao opšta populacija u tom starosnom periodu, i dobro se bore sa infekcijom Koovid-19, navode i neki izvori iz Srbije.[20] Da je to tako ukazuju preliminarno istraživanje britanskih naučnika, koja su pokazala da trudnice nisu podložnije ozbiljnijim posledicama ako obole od kovida 19 u odnosu na ostalu ženski populaciju i da se, ako se kod njih ipak razvije teži oblik bolesti, to najčešće dogodi u kasnijim fazama trudnoće.[21][22]

Međutim, kako su saznanja još nedovoljna (mali broj studija) porođaj obolelih trudnica zahteva posebne procedure, prilikom porođaja bilo da se radi o carskom rezu ili klasičnom porođaju. Prema izjavama srpskih akušera, u pandemiji kovida 19:

Ako se kod trudnice pojave izraženiji simptomi kovida 19 ili je oporavak od infekcije respiratornih puteva slične gripu produžen, to može biti znak da se razviila značajnija infekciju grudnog koša koja zahteva specijalizovanu negu.

Poboljšanje pristupa psihološkoj terapiji, kada je u uslovima izolacije kod trudnice došlo do narušavanja mentalnog zdrvalja, mora biti jedan od elemenata socijalne zaštite trudnica u pandemiji kovida 19.

Dobra strana pandemije - drastičan pad stope prevremenih porođaja:
Tokom pandemije kovida19, u mnogim zemljama je zabeležen drastičan pad stope prevremenih porođaja, koji se kretao od smanjenja od 20% do pada od 90% u najkrupnijim slučajevima. Studije u Irskoj i Danskoj prvi su primetile fenomen, a potvrđen je i drugde. Ne postoji univerzalno prihvaćeno objašnjenje za ovaj pad od avgusta 2020. godine. Hipoteze uključuju dodatni odmor i podršku budućim majkama da ostanu kod kuće, manje zagađenja vazduha zbog isključenja i smanjenih isparenja automobila i smanjenu verovatnoću zaraze drugim bolestima i virusima uopšte zbog višemesečne fizičke izolacije.[24]

Oralno zdravlje

[уреди | уреди извор]

Kada je reč o eventualnoj povezanosti koronavirusa i zdravlja zuba i usne duplje, za sada još nema adekvatnih studija o mogućim korelacijama, ali istraživanja se svakako rade.[25]

Na stomatološkom fakultetu u Beogradu navode da konstantno nošenje maske tokom dana, može dodatno da isuši oralnu sluzokožu i da se u tom smislu ona može izgubiti zaštitne funkcije pljuvačke.[25] Suva usta, mogu poremetiti i oralnu biofloru što može da dovede do paradontalnih oboljenja kod žena u vreme pandemije. Međutim...neophodno je vreme da se ustanovi da li će biti posledica i kakve će one biti.[25]

Konstantno nošenje maske tokom dana, može dodatno da isuši oralnu sluzokožu i da se u tom smislu mogu izgubiti zaštitne funkcije pljuvačke

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „SZO: Pohvala ženama za hrabrost i empatiju tokom borbe protiv kovida”. N1 (на језику: српски). 2021-03-04. Приступљено 2021-03-16. 
  2. ^ Lazarević, Marija (2020). „Anxiety in healthcare workers during the COVID-19 pandemic”. Medicinski Casopis. 54: 14—17. ISSN 0350-1221. S2CID 229234416. doi:10.5937/mckg54-27871. .
  3. ^ а б в г д Đorđević, Katarina. „Pandemija pogoršala život žena u Srbiji i Danskoj”. Politika Online. Приступљено 2021-03-16. 
  4. ^ а б „Pandemija pogoršala položaj devojčica širom sveta”. Glas Amerike (на језику: српски). 11. 10. 2020. Приступљено 2021-03-17. 
  5. ^ Bašić, S. (2020), Pandemija COVID 19 – Rodna perspektiva, Analiza, Friedrich Ebert Stiftung, str. 3, dostupno na: https://www.fes-bosnia-andherzegovina.org/publikacije/[мртва веза]
  6. ^ Mitrović, Lj. (2013). „Nasilje u porodici prema Zakonu o zaštiti od nasilja u porodici Republike Srpske iz 2012. godine“, XXV naučni skup: Kriminal, državna reakcija i harmonizacija sa evropskim standardima, Palić, str.231–248.
  7. ^ OEBS BiH (2009), Nasilje u porodici – odgovor nadležnih institucija i zaštita žrtava u Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj, Zapažanja o primjeni Zakona o zaštiti od nasilja u porodici u praksi nadležnih institucija,Sarajevo: OSCE BiH. Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, Savjet Evrope, Istanbul, 11. maj 2011.
  8. ^ Roesch, Elisabeth; Amin, Avni; Gupta, Jhumka; García-Moreno, Claudia (2020). „Violence against women during covid-19 pandemic restrictions”. BMJ. 369: m1712. PMC 7202944 Слободан приступ. PMID 32381644. doi:10.1136/bmj.m1712. 
  9. ^ Mušić, S. (2018), „Nasilje u porodici kroz pravni okvir u Bosni i Hercegovini“, Zbornik radova Pravnog fakulteta Sveučilišta u Mostaru, br. XXVI.
  10. ^ „Koronavirus – najnoviji podatci”. www.hzjz.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2021-03-16. 
  11. ^ .Mitrović, LJ., Grbić Pavlović N. (2020), „Nasilje u porodici novine u pravnoj regulativi Republike Srpske“, Zbornik radova Krivično zakonodavstvo i prevencija kriminaliteta (norma i praksa), GrafoMark Laktaši i Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu Beograd
  12. ^ Jovanović, S. (2010), Pravna zaštita od nasilja u porodici, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd, str. 43
  13. ^ Dr Nikolina Grbić Pavlović, DEMOKRATIJA I LJUDSKA PRAVA NASILJE U PORODICI U DOBA PANDEMIJE Uticaj preventivnih mjera za korona virus na nasilje u porodici u Bosni i Hercegovini Sarajevo, novembar 2020.
  14. ^ Бегановић, Јасмина. „Мајчинство у доба коороне. Истраживање центра за маме”. Архивирано из оригинала 30. 11. 2022. г. Приступљено 30. 11. 2022. 
  15. ^ „Coronavirus disease (COVID-19): Pregnancy and childbirth”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  16. ^ „Pregnancy and Delivery In:When to Seek Emergency Care During the COVID-19”. www.verywellhealth.com. Приступљено 6. 4. 2020. 
  17. ^ Berghella, Vincenzo (15. 1. 2021). „Coronavirus disease 2019 (COVID-19): Pregnancy issues and antenatal care”. www.uptodate.com. Приступљено 24. 1. 2021. 
  18. ^ „Coronavirus infection and pregnancy”. www.rcog.org.uk. Royal College of Obstetricians and Gynaecologists 2020. Приступљено 6. 4. 2020. 
  19. ^ Zambrano LD, Ellington S, Strid P, Galang RR, Oduyebo T, Tong VT, Woodworth KR, Nahabedian JF 3rd, Azziz-Baumgartner E, Gilboa SM, Meaney-Delman D, CDC COVID-19 Response Pregnancy and Infant Linked Outcomes Team SO Morbidity and Mortality Weekly Report. 69  (44):  1641. Epub 2020 Nov 6.
  20. ^ Тодоровић, Тома. „У Нишу лече и две заражене труднице”. Politika Online. Приступљено 2020-07-16. 
  21. ^ „Kako koronavirus utiče na trudnice”. Politika Online. 12. 5. 2020. Приступљено 3. 6. 2020. 
  22. ^ „When to Seek Emergency Care During the COVID-19 Pandemic”. Verywell Health (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-24. 
  23. ^ „Kako izgleda porođaj trudnice obolele od Kovida-19”. RTS Beograd. Приступљено 6. 4. 2020. 
  24. ^ Preston, Elizabeth (2020-07-19). „During Coronavirus Lockdowns, Some Doctors Wondered: Where Are the Preemies?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-03-23. 
  25. ^ а б в „Упркос пандемији, не заборавите на своје зубе”. www.rts.rs. 19. 3. 2021. Приступљено 2021-03-19. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Žene_u_pandemiji_kovida_19&oldid=28309098”