Жировница (Баточина)

Жировница
Жировница;
	Поглед на Жировницу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Баточина
Становништво
— 2022.	669
Географске карактеристике
Координате	44° 07′ 01″ С; 21° 01′ 29″ И / 44.116833° С; 21.024666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	211 m
	Жировница Жировница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	34229
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Жировница је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 669 становника (према попису из 2011. било је 742 становника).^[1]

Географија

Жировница се налази на 211 метара надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 01" северно и 21° 01′ 29" источно. Налази се на око 7 km од Баточине, 20 km од Крагујевца и 110 km од Београда.

Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.

Историја

У Жировници је пронађено налазиште из бронзаног доба. Потиче највероватније из трако-кимерског периода.^[2] Налаз од девет наочарастих фибула, спирелно увијене наруквице, две огрлице, две украсне плоче се везује за гроб неког угледног домороца.^[3]

Жировница је преживела античко доба и средњи век, али се ипак угасила крајем XVII века. У турском попису 1739/41 село се не помиње. Село је добило назив по жиришту које је било познато у овом крају.^[4] На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Жировница је имала 29. домаћинства са 76 харачких глава.^[5]

После ослобађања село је било у саставу доброводичке општине. Око 1830. кмет је био Ђура Живадиновић. Кратко време село је припадало бадњевачкој општини, да би се убрзо вратило Доброводици. До 1874. заједно са Кијевом и Доброводицом чинили су исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.^[4]

Жировничани су учествовали у ратовима од 1912–1918, када је из овог села погинуло 114 људи.^[6] Спомен-црква је изграђена 1939.^[7]

Пољопривреда

Пољопривреда Жировнице као и целе баточинске општине има веома значајну улогу у њеној свеукупној привреди.Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Жировници. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Жировници је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Демографија

У насељу Жировница живи 694 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (42,7 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 239 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	1.216
1953.	1.216
1961.	1.188
1971.	1.055
1981.	1.078
1991.	974	923
2002.	830	908
2011.	742
2022.	669

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Срби	830	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	0	1
80+	14	16
75—79	17	23
70—74	23	27
65—69	29	34
60—64	30	21
55—59	16	20
50—54	40	32
45—49	35	43
40—44	24	26
35—39	24	12
30—34	20	20
25—29	31	27
20—24	37	29
15—19	34	21
10—14	15	23
5—9	18	22
0—4	11	15
Просек :	42,7	43,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	274	277	272	256	264	237	239

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	40	49	45	29	37	25	9	3	1	1	3,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	374	111	223	30	10	0
Женски	352	53	225	61	12	1
УКУПНО	726	164	448	91	22	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	193	75	0	26	33
Женски	92	56	0	1	12
УКУПНО	285	131	0	27	45
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	11	25	3	10
Женски	1	1	9	4	0
УКУПНО	4	12	34	7	10
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	3	0	0
Женски	0	0	0	3	2
УКУПНО	0	1	3	3	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	2	0	0
Женски	2	0	0	1
УКУПНО	3	2	0	1

Школство

Жировница је до 1870. године своју децу слала у грнчаричку основну школу, када је она престала да ради, морали су да шаљу децу у Ботуње. Због даљине Жировничани су одлучили да отворе своју школу и 6. марта 1871. су се обратили Министарству просвете. Окружни начелник у Крагујевцу известио је Министарство просвете да у Жировници нема много ђака и да деца могу ићи у ботуњску школу отворену прошле године. На исти начин је пропао и други покушај Жировничана да добију школу.^[11]

Ипак Жировничани су 8. јуна 1893. обавестили министарство просвете да је за школу у селу направљена лепа зграда од тврдог материјала и замолили су да се пошаље учитељ. Након што је урађена мала поправка коју је тражила комисија школа је била спремна за школску 1893/94. годину. Број ђака се стално повећавао, па је отворена и друга учионица. Године 1902. било је 85 ђака, а од тога 13 су били из Доброводице и Прњавора. Због сиромаштва села одлучено је да се опет ради у једној учионици, па је петнаест ђака који су били вишак послато у ботуњску школу.^[11]

Много учитеља је прошло кроз ову школу. Смењивале су се генерације и генерације а зграда школе је остарела и оронула. Дошло се на идеју да се зграда школе реновира, тако да је 1991. године кренуло са реновирањем. Реновирање је трајало две године, а настава се изводила у просторијама спортског клуба. Школске 1993/94. године почело се са радом у новој школи. Школа је мењала и свој назив. Најпре је била Основна школа „Нада Наумовић“ и припадала матичној школи у Бадњевцу, па затим „14. октобар“ са матичном школом у Баточини. Данас школа носи име Основна школа „Свети Сава“ и ради као издвојено одељење Основне школе „Свети Сава“ у Баточини.

Галерија

Црква Свете Ане
Црква Свете Ане
Поглед на Жировницу
Поглед на Жировницу

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ М. Гарашанин, Праисторија Србије, стр. 487.
^ Историја српског народа, прва књига, Београд 1994. стр. 55.
^ ^а ^б Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 56.
^ Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 90
^ Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 191-193
^ "Политика", 31. јул 1939
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ ^а ^б Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 122.

Спољашње везе

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] М. Гарашанин, Праисторија Србије, стр. 487.

[3] Историја српског народа, прва књига, Београд 1994. стр. 55.

[Митровић56-4] а ^б Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 56.

[5] Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 90

[6] Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 191-193

[7] "Политика", 31. јул 1939

[8] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[9] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[10] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[Митровић122-11] а ^б Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 122.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

п р у Општина Баточина
Насељена места	Баточина Бадњевац Брзан Градац Доброводица Жировница Кијево Милатовац Никшић Прњавор Црни Као Горња Баточина (бивше насеље)
Култура	Културни центар „Доситеј Обрадовић” Баточина Народна библиотека „Вук Караџић“ Баточина
Знаменитости	Запис Стојановића дуд Пећина Градац Споменик природе Рогот Специјални резерват природе Брзанско Моравиште
Верски објекти	Црква Светог Петра и Павла Црква Рођења Пресвете Богородице Црква брвнара Црква Светог пророка Илије Црква Сабора српских светитеља Црква Свете Ане Црква Свете Тројице Црква Светог Ђорђа Манастир Доброводица Манастир Грнчарица
Спорт	Стадион Бадњевац ФК Бадњевац ФК Слога Баточина ФК Слога Милатовац ФК Лепеница ФК Шумадинац Брзан

п р у Српске православне цркве и манастири на територији општине Баточина
Манастири	Манастир Доброводица (Доброводица) · Манастир Грнчарица (Прњавор)
Цркве	Црква Светог Петра и Павла (Бадњевац) · Црква Рођења Пресвете Богородице (Баточина) · Црква брвнара (Брзан) · Црква Светог пророка Илије (Брзан) · Црква Сабора српских светитеља (Доброводица) · Црква Свете Ане (Жировница) · Црква Свете Тројице (Кијево) · Црква Светог Ђорђа (Црни Као)