Попис становништва 1948. у ФНРЈ

Попис становништва 1948. у ФНРЈ је обавио Државни статистички уред Савезне планске комисије 16. марта 1948. године. Пописница, образац је садржавао 13 питања и упутство за попуњавање. Основна намера је била урадити попис становништва ради процене ратних последица и штета. Имена нација су наведена по званичном Попису 1948, а број становника по тадашњој методологији. Републике и покрајине су се делиле на градове и срезове.^[1]

Национални састав становништва

Национални састав становништва ФНРЈ, 1948.
Република/покрајина	укупно	Срби	Хрвати	Словенци	Македонци	Црногорци	неопр. муслимани	Бугари	Чеси	Словаци
ФНРЈ	15.772.098	6.547.117	3.784.353	1.415.432	810.126	425.703	808.921	61.140	39.015	83.626
НР СРБИЈА	6.527.966	4.823.730	169.864	20.998	17.917	74.860	17.315	59.472	6.760	73.140
* НР СРБИЈА - уже подручје	4.136.934	3.810.573	30.342	13.492	8.301	16.221	6.586	55.894	2.755	1.106
Град Београд	367.816	299.498	24.331	9.463	5.265	7.686	1.218	327	2.026	959
* ВОЈВОДИНА	1.663.212	841.246	134.232	7.223	9.090	30.589	1.050	3.501	3.976	72.032
Град Нови Сад	75.158	36.520	8.417	910	298	544	142	54	382	2.069
* КОСОВО И МЕТОХИЈА	727.820	171.911	5.290	283	526	28.050	9.679	77	29	2
Град Приштина	19.631	5.119	105	15	108	1.142	60	2	3	0
НР ХРВАТСКА	3.756.807	543.795	2.975.399	38.734	1.387	2.871	1.077	637	28.991	10.097
Град Загреб	279.623	13.125	241.007	17.054	430	795	209	332	1.674	167
НР СЛОВЕНИЈА	1.391.873	7.048	16.069	1.350.149	366	521	179	35	1.063	82
Град Љубљана	115.095	1.441	2.377	109.681	74	136	48	7	303	14
НР БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА	2.565.277	1.136.116	614.123	4.338	675	3.094	788.403	94	1.978	274
Град Сарајево	113.769	40.914	26.486	1.408	323	1.846	39.328	49	530	24
НР МАКЕДОНИЈА	1.152.986	29.721	2.090	729	789.648	2.348	1.560	889	130	29
Град Скопље	87.654	5.872	986	425	51.819	770	405	275	74	11
НР ЦРНА ГОРА	377.189	6.707	6.808	484	133	342.009	387	13	93	4
Град Титоград	10.338	287	133	58	23	9.567	32	7	18	0

Национални састав становништва ФНРЈ, 1948.
Република/покрајина	Руси	Русини/Украјинци	Шиптари	Мађари	Немци	Румуни	Власи	Италијани	Турци	Цигани	остали и неп.
ФНРЈ	20.069	37.140	750.431	496.492	55.337	64.095	102.953	79.575	97.954	72.736	19.883
НР СРБИЈА	13.329	22.667	532.011	433.701	41.460	63.130	93.440	863	1.914	52.181	9.214
* НР СРБИЈА - уже подручје	7.819	553	33.289	4.686	9.442	3.849	93.440	632	523	33.366	4.065
Град Београд	5.144	287	1.137	3.427	3.409	323	4	441	77	90	2.704
* ВОЈВОДИНА	5.148	22.083	480	428.932	31.821	59.263	0	192	76	7.585	4.693
Град Нови Сад	761	887	44	21.000	1.390	382	0	33	16	57	1.252
* КОСОВО И МЕТОХИЈА	362	31	498.242	83	197	18	0	39	1.315	11.230	456
Град Приштина	45	2	11.442	20	5	3	0	4	65	1.274	217
НР ХРВАТСКА	3.210	6.397	635	51.399	10.144	743	1	76.093	13	405	4.779
Град Загреб	1.070	181	261	1.058	595	45	1	466	5	0	1.148
НР СЛОВЕНИЈА	796	170	216	10.579	1.824	71	0	1.458	5	46	1.196
Град Љубљана	220	34	65	57	298	9	0	171	2	0	158
НР БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА	1.316	7.883	755	532	1.174	71	1	964	80	442	2.964
Град Сарајево	552	84	418	122	338	22	1	136	56	0	1.132
НР МАКЕДОНИЈА	1.141	0	197.389	219	360	77	9.511	56	95.940	19.500	1.649
Град Скопље	557	0	5.209	113	152	16	665	27	13.928	5.796	554
НР ЦРНА ГОРА	277	23	19.425	62	375	3	0	141	2	162	81
Град Титоград	42	0	45	4	61	1	0	58	0	0	2

Национални састав становништва ФНРЈ, 1948. — остали и непознато^[2]
Република/покрајина	Пољаци	остали Словени	Аустријанци	Јевреји	Грци	Французи	остали несловени	непознато
ФНРЈ	5.937	34	1.843	6.853	1.830	730	1.610	1.046
НР СРБИЈА	1.799	0	297	4.649	694	422	984	369
* НР СРБИЈА - уже подручје	706	0	230	1.339	576	349	630	235
* ВОЈВОДИНА	1.074	0	61	3.067	103	70	197	121
* КОСОВО И МЕТОХИЈА	19	0	6	243	15	3	157	13
НР ХРВАТСКА	2.308	8	849	712	77	164	287	374
НР СЛОВЕНИЈА	396	2	582	25	18	85	78	10
НР БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА	1.386	16	89	1.144	19	24	93	193
НР МАКЕДОНИЈА	25	8	16	314	1.013	29	157	87
НР ЦРНА ГОРА	23	0	10	9	9	6	11	13

Занимљивост

За 6. питање које се односило на народност (национална припадност) упутство је гласило: "Svako lice upisaće koje je narodnosti, na pr. Srbin, Hrvat, Slovenac, Makedonac, Crnogorac, Madjar, Šiptar, Rumun itd. Muslimani ce staviti Srbin-musliman, Hrvat-musliman, neopredeljen-musliman".^[3]^[4]

Било је предвиђено да они грађани исламске вероисповести (муслимани) који су јужнословенског етничког порекла, дају неки од одговора: Србин-муслиман, Хрват-муслиман или неопредељен-муслиман, с тим што су Срби-муслимани у коначним резултатима укључени у Србе, Хрвати-муслимани у Хрвате и Македонци-муслимани у Македонце, док су неопредељени-муслимани исказани посебно.

За лица која су означила регионалну припадност, у упутствима за ревизију пописне грађе било је предвиђено да се решење доноси од случаја до случаја. Тако, на пример, Далматинци су укључивани у Хрвате, Шумадинци у Србе, а у случају одговора Босанац ревизија је вршена према имену лица.

Види још

Референце

^ Novak 1954.
^ Novak 1955, стр. 2—38.
^ Novak 1954, стр. IX.
^ Grupković 1988, стр. 50.

Литература

Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103.
Novak, Ante, ур. (1955). Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine : Stanovništvo po pismenosti. 5. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
Novak, Ante, ур. (1954). Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine. 9. Beograd: Savezni zavod za statistiku.

Спољашње везе

Републички завод за статистику Србије

[FOOTNOTENovak1954-1] Novak 1954.

[FOOTNOTENovak19552—38-2] Novak 1955, стр. 2—38.

[FOOTNOTENovak1954IX-3] Novak 1954, стр. IX.

[FOOTNOTEGrupković198850-4] Grupković 1988, стр. 50.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Пописи становништва Југославије
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1929)	1921
Краљевина Југославија (1929—1944)	1931
Федеративна Народна Република Југославија (1945—1963)	1948 1953 1961
Социјалистичка Федеративна Република Југославија (1963—1992)	1971 1981 1991
Такође погледајте: Пописи становништва Србије Црне Горе Северне Македоније Босне и Херцеговине Хрватске Словеније