Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији
Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији.
Југославија
[уреди | уреди извор]Према попису, 1931. у читавој Краљевини Југославији било је 13.934.038 становника, од тога: 6.785.501 православаца, 5.217.847 римокатолика, 231.169 евангелиста, 1.561.166 муслимана и 138.355 осталих.[1]
Заступљеност по вјерском опредјељењу
[уреди | уреди извор]Попис по бановинама
[уреди | уреди извор]| Бановина | православци | римокатолици | евангелисти | остали хришћани | муслимани | остали | укупно |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Дравска бановина | 6.745 | 1.107.155 | 25.717 | 2.665 | 927 | 1.089 | 1.144.298 |
| Дринска бановина | 992.924 | 169.613 | 3.804 | 1.836 | 356.469 | 10.093 | 1.534.739 |
| Дунавска бановина | 1.393.269 | 774.691 | 167.871 | 29.843 | 2.660 | 18.961 | 2.387.295 |
| Моравска бановина | 1.364.490 | 11.061 | 268 | 299 | 58.802 | 664 | 1.435.584 |
| Приморска бановина | 138.375 | 692.496 | 211 | 618 | 69.360 | 600 | 901.660 |
| Савска бановина | 517.191 | 2.122.631 | 21.888 | 18.922 | 3.823 | 19.928 | 2.704.383 |
| Вардарска бановина | 1.046.039 | 18.472 | 430 | 2.346 | 499.362 | 7.594 | 1.574.243 |
| Врбаска бановина | 600.529 | 172.787 | 3.377 | 9.245 | 250.265 | 1.179 | 1.037.382 |
| Зетска бановина | 516.490 | 92.165 | 208 | 337 | 315.677 | 639 | 925.516 |
| Управа града Београда | 209.449 | 56.776 | 7.395 | 2.041 | 3.821 | 9.456 | 288.938 |
| укупно | 6.785.501 | 5.217.847 | 231.169 | 68.152 | 1.561.166 | 70.203 | 13.934.038 |
БиХ
[уреди | уреди извор]На простору данашње Босне и Херцеговине пописано је 2.323.555 становника, од којих је према вјерском опредјељењу било:
- православних 1.028.139 или 44,25%
- муслимана 718.079 или 30,90%
- римокатолика 547.949 или 23,58%[2]
По вјерском опредјељењу у Босни (простор некадашње Бихаћке, Врбаске, Сарајевске, Травничке и Тузланске области) је пописано 2.018.220 становника:
- 929.947 православних (46,10%)
- 648.038 муслимана (32,10%)
- 410.809 римокатолика (20,3%)
По вјерском опредјељењу у Херцеговини (простор некадашње Мостарске области) је пописано 305.335 становника:
- 98.192 православних (32%)
- 70.041 муслимана (22,80%)
- 137.140 римокатолика (44,80%)
Ћоровић о попису
[уреди | уреди извор]| „ | По последњој статистици од 1931. године, у Босни и Херцеговини било је 2.323.555 становника. Од тога има 1.028.139 православних или 44,25%, муслимана 718.079 или 30,90% и римокатолика 547.949 или 23,58%. Од тога имала је Босна 2.018.220 душа, и то 929.947 православних (46,10%), 648.038 муслимана (32,10%) и 410.809 римокатолика (20,3%); а Херцеговина 98.192 православних (32%), 70.041 муслимана (22,80%) и 137.140 римокатолика (44,80%).
Од тога становништва православних је било по градовима свега 81.494, муслимана 181.254, а римокатолика 83.682. То ће рећи да је од целокупног православног становништва градског елемента свега 7,93%, док је муслиманског 25,30%, а римокатоличког 15,30%. Према томе је сасвим јасно чије интересе треба имати првенствено у виду кад је у питању општа политичка линија Босне и Херцеговине, а за Србе нарочито. Досадашња брига о селу била је веома оскудна, и то не само за време ранијих, туђинских режима, него у великој мери и у својој држави.[2] |
” |
| — Политичке прилике у Босни и Херцеговини - Владимир Ћоровић | ||
Види још
[уреди | уреди извор]- Попис становништва 1921. у Краљевини СХС
- Попис становништва 1948. у ФНРЈ
- Попис становништва 1953. у ФНРЈ
- Попис становништва 1961. у ФНРЈ
- Попис становништва 1971. у СФРЈ
- Попис становништва 1991. у СФРЈ
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promjenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103.