Моравска бановина
Моравска бановина | |
---|---|
1929.—1941. | |
Положај Моравске бановине | |
Главни град | Ниш |
Регија | Балкан |
Земља | Краљевина Југославија (1929—1941) Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка (1941) |
Становништво | 1.435.584 (1931) |
Догађаји | |
Статус | бивша покрајина |
Владавина | |
• Облик | бановина |
Бан | |
• | Ђорђе Несторовић |
Историја | |
• Успостављено | 1929. |
• Укинуто | 1941. |
Овај чланак је део серије о историји Србије и Косова |
Моравска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије од 1929. до 1941. године, као и за време Територије немачког војноуправног команданта Србије до децембра 1941. године.
Име
[уреди | уреди извор]Названа је по Морави, најпознатијој реци која протиче кроз њу, зато што су називи по рекама били одомаћени и јер су били у употреби код војно-територијалне поделе.[1] Након стварања Бановине Хрватске (1939) и покретања политичких расправа о реорганизацији осталих бановина,[2] појавили су се предлози да се од бановина на српском етничком подручју створи јединствена Бановина Србија или да се у називе српских бановина званично уведу одговарајуће српске одреднице, те су тако настале замисли да се назив Моравске бановине промени у Бановина Моравска Србија или Бановина Источна Србија.
Власт и управа
[уреди | уреди извор]Административно средиште бановине био је Ниш[1][3], а седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати.
Била је подељена на нижа управна подручја: срезове и општине.[3]
На челу бановине се налазио бан који је био представник краљевске власти у бановини.[1] Постављао га је и разрешавао краљ.[4] Самоуправна тела су била: Бановинско веће и Бановински одбор.[5]
Важнија места су била Крушевац, Краљево, Јагодина, Зајечар, Неготин итд.
Општински избори у Моравској бановини
[уреди | уреди извор]1936.
[уреди | уреди извор]На општинским изборима одржаним 27. септембра 1936. године од 756 општина Југословенска радикална заједница добила је 631 општину (83.14%), опозиција победила у 107 општина, а у 18 општина победу су однеле листе чији носиоци не припадају ниједној странци. Уједињена опозиција је добила 58 општина (7.65%), Југословенска народна странка добила је 35 општина (4.63%), Југословенска национална странка добила је 9 општина (1.18%), група Аце Станојевића добила је 3 општине (0.39%), грађанска листа добила је 1 општину (0.13%), присталице Драгољуба Јовановића добиле су 1 општину (0,13%) и неопредељани 18 општина (2.36%). За три општине избори су били одржани 4. октобра исте године.[6] Од 392.557 уписаних гласача на биралишта је изашло 299.974 гласача. Од тога је Југословенска радикална заједница добила 230.129 гласова, док је опозиција добила 69.845 гласова.
Банови Моравске бановине
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. (октобар 2024.) |
Слика | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
---|---|---|---|---|---|
1. | Ђорђе Несторовић (1864—1935) |
9. октобар 1929 |
1931 | ||
2. | Ђорђе Дреновац | 1931 | 1932 | ||
3. | Јеремија Живановић (1874—1940) |
1932 | 1935 | ||
4. | Добрица Матковић (1887—1973) |
1935 | 1936 | ||
5. | Марко Новаковић | именован 27. априла 1936 |
1937 | ||
6. | Предраг Лукић | 1937 | до септембра 1938 |
||
7. | Јанићије Красојевић | од септембра 1938. |
1939 | ||
8. | Милан Николић (1877—1943) |
1939 | 1941 | ||
9. | Иван Ђорђевић | 1941 | 1941 | ||
Јанићије Красојевић | 1941 | ||||
Божидар Крстић | 1941 |
Границе
[уреди | уреди извор]Ова бановина се налазила на подручју данашње Србије, већим делом Централне а мањим делом на подручју Косова и Метохије. Обухватала је део Великог Поморавља.
Границе су биле одређене према природним факторима, искоришћењу комуникационих и природних веза поједних крајева са појединим центрима, величини бановина, економским целинама и социјалним факторима, и потребама државне администрације.[1]
Према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја од 1929, границе Бановине биле су следеће:
Ограничена је са северне и источне стране државном границом према Румунији и Бугарској до јужне границе среза Лужничког (код Дашчаног кладенца). Одавде граница иде јужном границом срезова: Лужничког, Нишког, Добричског, Прокупачког, Косаничког, Лабског, Вучитрнског и Дреничког обухватајући и ове срезове на тромеђи срезова Источног, Дреничког и Подримског избија на означену границу Зетске бановине. Даља граница иде на север означеним границама Зетске, Дринске и Дунавске бановине.
— Члан 3.[7]
Према Уставу Краљевине Југославије од 1931, границе Бановине биле су следеће:
Ограничена је са северне и источне стране државном границом према Румунији и Бугарској до јужне границе среза Лужничког (код Дашчаног Кладенца). Одавде граница иде јужном границом срезова: Лужничког, Нишког, Добричског, Прокупачког, Косаничког, Лапског и Вучитрнског обухватајући и ове срезове на тромеђи срезова Вучитрнског, Грачаничког и Дреничког избија на означену границу Зетске бановине. Даља граница иде на север означеним границама Зетске, Дринске и Дунавске бановине.
— Одељак VII: Управна власт, Члан 83.[8]
Управна подручја
[уреди | уреди извор]Срезови са подручја Моравске бановине:
- |
Историја
[уреди | уреди извор]Формирање
[уреди | уреди извор]Успостављена је Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године који је донео краљ Александар I Карађорђевић[1]. Доношењем Септембарског устава 1931. године бановина је постала управна и самоуправна јединица.[10] Први бан је био Ђорђе Несторовић (1864—1935).[11]
Формирана је од области Зајечар, Крушевац, Ниш, Ђуприја, као и делова неких других области.
Априлски рат и подела Југославије
[уреди | уреди извор]Након слома Југославије 1941. године, у Другом светском рату, била је окупирана од стране сила Осовине и подељена између три окупационе зоне.
Највећи део припао је Недићевој Србији под влашћу немачке Територије војноуправног команданта Србије, а мањи део фашистичкој Италији (односно италијанској Албанији) и Бугарској (Пирот са околином).
Моравска бановина под немачком окупацијом
[уреди | уреди извор]Немци су привремено задржали доташњу административно-политичку поделу и административно-управни апарат, који је одмах ушао у службу окупационих власти. У Нишу је рад наставила Управа Моравске бановине, а за бана је постављен њен дотадашњи мобилизациони официр Милан Костић. Немачка Фелдкомандантура 809 и Министарство унутрашњих послова Недићеве владе користиле су банске управе за прослеђивање својих наређења среским начелствима и квинслишким формацијама.[12]
Због неспособности окупатора и квислиншких власти да потпуно угуше народни устанак и покрете отпора, дошло је до реформе административно-управног апарата, од бановина, преко среских начелстава и општина, до полиције и квинслиншких војних формација. Недићева влада је затражила боља решења за организацију административно-политичке власти, па је 26. децембра 1941. године дошло до укидања бановина а Србија је подељена на 14 округа.[12]
Након рата
[уреди | уреди извор]После завршетка Другог светског рата, Моравска бановина није обновљена него је њена некадашња територија укључена у новоформирану Народну Републику Србију (са Аутономном Косовско-Метохијском Облашћу), у оквиру Федеративне Народне Републике Југославије.
Демографија
[уреди | уреди извор]1921.
[уреди | уреди извор]Број домаћинстава износио је 219.752.[13]
Број присутног становништва износио је 1.211.812.[13]
На један километар квадратни долазило је 46.22 становника.[13]
На једно домаћинство долазило је 5.51 становника.[13]
1929.
[уреди | уреди извор]Према Закону о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године, Бановина је требало да буде површине 25.721 km2 а да има приближно 1.200.000 становника.[1]
1931.
[уреди | уреди извор]Површина бановине износила је 26.218 km2.[13]
Број домаћинстава износио је 267.654.[13]
Број присутног становништва износио је 1.452.967, од којих је 716.775 мушких а 736.192 женских.[13]
Природни прираштај од 1921. до 1931. износио је апсолутно +241.155 односно 19,90 %.[13]
На један километар квадратни долазило је 55.42 становника.[13]
На једно домаћинство долазило је 5.43 становника.[13]
Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[14] (по вероисповести) | |||
---|---|---|---|
вера | број верника | ||
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Некадашња зграда банске управе
-
Краљевина Југославија са бановинама (1929—1939)
-
Бановине Краљевине Југославије
-
Заседање Банског већа Моравске бановине фебруара 1940. под председништвом бана Јанићија Красојевића
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Политика, бр. 7.694 од петка 4. октобра 1929, насловна страна.
- ^ Димић 2001.
- ^ а б Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 83.
- ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 86.
- ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Самоуправа, Члан 88.
- ^ „Коначни резултат општинских избора у Моравској бановини”. Време. 29. 9. 1936. Приступљено 25. 2. 2024.
- ^ Политика, бр. 7.694 од петка 4. октобра 1929.. pp. 3.
- ^ Политика, бр. 8.375 од четвртка 3. септембра 1931.. pp. 3.
- ^ ОД СРБИЈЕ ДО СРБИЈЕ
- ^ Устав Краљевине Југославије од 1931, Одељак VII: Управна власт, Члан 84.
- ^ На његовом споменику на Новом гробљу је записано „Ђорђе Б. Несторовић, бивши државни саветник, председник Београдске општине и први бан Моравске бановине”, наводи се у књизи Бранислав Божовић: Управа и управници града Београда 1839—1944, Просвета, Београд, 2011. године, 243. страна. ISBN 978-86-07-01910-6. COBISS.SR 176630540
- ^ а б Логор Цвени Крст: Банска управа, окружна и среска начелства и општине, Приступљено 13. април 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Политика, „У нашој земљи има 13.929,988 становника”, бр. 8.300 од суботе 20. јуна 1931.. pp. 7.
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 13. април 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.