Сирмијум (тема)
| Тема Сирмијум Θέμα Σιρμίου | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1018—1071 | |||||||||||||
 Тема Сирмијум, око 1025. године | |||||||||||||
| Главни град | Сирмијум | ||||||||||||
| Регија | Панонска низија, Балкан | ||||||||||||
| Земља | Византијско царство | ||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||
| стратег | |||||||||||||
• | Константин Диоген | ||||||||||||
| Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1018 | ||||||||||||
• Укинуто | 1071 | ||||||||||||
| |||||||||||||
Тема Сирмијум (византијски грчки: Θέμα Σιρμίου) је била византијска административна јединица (тема), са седиштем у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица). Постојала је у 11. веку, као погранична византијска област наспрам суседне Краљевине Угарске. Обухватала је Срем са околним областима, које се налазе у саставу данашњих држава Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
| Овај чланак је део серије о историји Србије, Војводине, Босне и Херцеговине, Републике Српске и Хрватске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Почетком 11. века, подручје на коме ће касније бити формирана тема Сирмијум налазило се у саставу Самуиловог царства. После пораза Самоулових наследника (1018) и локалног војводе Сермона, који је покушао да се осамостали у Срему, ту област је запосела Византија, која је формирала посебну покрајину - тему Сирмијум, која је добила име по свом главном граду.
Тема Сирмијум је поред самог Срема обухватала и неке околне области које су биле под византијском влашћу, западно од Београда, са обе стране реке Саве. Као погранична област, била је изложена честим угарским нападима.
Поред теме Сирмијум, током прве половине 11. века постојала је нешто јужније и византијска тема Србија, која је обухвала средишње српске области.[2]
Након великог византијског пораза на азијском бојишту у бици код Манзикерта (1071), у царству је завладала полиичка нестабилност, што је искористила суседна Угарска која је похарала и заузела Срем, чиме је и тема Сирмијом престала да постоји. Та област је средином 12. века поново дошла под привремену византијску власт, али већ након 1180. године поново потпада под угарску власт.[3]
У црквеном погледу, на подручју теме Сирмијум постојала је православна Сремска епископија, која се у то време налазила у саставу Охридске архиепископије.
Управитељи[уреди | уреди извор]
Управитељи теме са титулом стратега:
- Константин Диоген (1018—1029)
- Теофил Еротик (1040)
- Љутовид (1039—1042)
Види још[уреди | уреди извор]
- Историја Срема
- Словенски устанак против византијске власти (1040—1041)
- Словенски устанак против византијске власти (1072)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Коматина & Коматина 2018, стр. 141-164.
- ^ Максимовић 1997, стр. 31-43.
- ^ Острогорски 1969.
Литература[уреди | уреди извор]
- Коматина, Ивана; Коматина, Предраг (2018). „Византијски и угарски Срем од X до XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 55: 141—164.
- Максимовић, Љубомир (1997). „Организација византијске власти у новоосвојеним областима после 1018. године”. Зборник радова Византолошког института. 36: 31—43.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Радојчић, Борислав (1966). „Скиличин Настављач”. Византијски извори за историју народа Југославије. 3. Београд: Византолошки институт. стр. 173—187.
- Thurn, Hans, ур. (1973). Ioannis Scylitzae Synopsis historiarum. Berlin-New York: De Gruyter.
- Ферлуга, Јадран (1966). „Јован Скилица”. Византијски извори за историју народа Југославије. 3. Београд: Византолошки институт. стр. 51—172.
- Flusin, Bernard; Cheynet, Jean-Claude, ур. (2003). John Scylitzès: Empereurs de Constantinople. Paris: Lethielleux.
- Wortley, John, ур. (2010). John Skylitzes: A Synopsis of Byzantine History, 811–1057. New York: Cambridge University Press.
