Винковачка култура
| Винковачка култура | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Средња Европа, Балкан | ||
| Земља | Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Мађарска | ||
| Главни локалитет | Винковци | ||
| Друштво | |||
| Језик | индоевропски | ||
| Религија | индоевропска | ||
| Друштвено уређење | земљорадничко-сточарско друштво | ||
| Период | |||
| Историјско доба | бронзано доба | ||
| Настанак | 2500. п. н. е. | ||
| Престанак | 2200. п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Вучедолска култура | Ватинска култура → | ||
| Портал Археологија | |||
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Србије и Мађарске | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||
Винковачка култура (такође и култура Шомођвар – енгл. Somogyvár-Vinkovci culture) је регионална култура раног бронзаног доба (2000 г. п.н.е. - 1600 г. п.н.е.) у оквиру великог културног комплекса Шомођвар–Винковци, распрострањена на територији Славоније, у Срему, од Блатног језера до Црне Горе и од Подриња до Поморавља. Ову културу је дефинисао археолог Стојан Димитријевић, 1966. године, на археолошком налазишту на локалитету Тржница у Винковцима.[1] Винковачка група је настала на традицијама касноенеолитског вучедолског комплекса уз мешавину са новим елементима које доноси бронзано доба.[2]
Значајни локалитети
[уреди | уреди извор]- Градина на Босуту
- Врдник — Пећине
- Вучедол
- Градина у Остриковцу
- Винковци
Керамика
[уреди | уреди извор]Керамика има уобичајену фактуру типичну за подунавско балкански комплекс раног бронзаног доба. Најтипичнју појаву у финој керамици представљају трбушасти крчази са високи цилиндричним вратом и једном тракастом дршком која спаја врат и трбух суда.
Карактеристични керамички облици су:
- пехари са једном дршком која креће ниже од обода
- мали конични, издужени пехари са две тракасе дршке на ободу тзв. „посуде за млеко“
- велики лонци
- зделе (више типова, са косо засеченим или проширеним ободом)
- крчази са цилиндричним вратом и биконичним трбухом
Карактеристичан је метличасти орнамент. Орнаментика је веома сиромашна, јавља се намерно огрубљивање посуда, али је и то била ретка појава, што се може објаснити презасићеношћу орнаментиком керамике у претходном периоду и тежњом за јасним и чистим формама.
Насеља
[уреди | уреди извор]Винковачка група има насеља која су на високим речним терасама или доминантним ћувицима. Предпоствља се да су куће биле коцкасте, надземне колибе са зидовима од колаца и грана, а подови су били земљани.[3] Податке о сахрањивању имамо са локалитета Белегиш, где су откривена четири гроба. Примењује се и инхумација и кремација. Код скелетног сахрањивања покојници су у згрченом положају, на левом боку са прилозима у висини ногу. Код кремације остаци су у урни.
Види још
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Arheološka iskopavanja na području Vinkovačkog muzeja, rezultati 1957-1965, S. Dimitrijević, Acta Musei, Cibalensis, t. I, Vinkovci 1966
- ^ [file:///Users/apple/Downloads/vinkovacka-kultura.html „Српска енциклопедија”] Проверите вредност параметра
|url=(помоћ). - ^ „Хрватска енциклопедија”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.
- Die Vinkovci-Kultur, eine neue Kultur der Frühbronzezeit in Syrmien und Slawonien, N. Tasic, Archeologia Jugoslavica, t IX, 1968
