Пређи на садржај

Винковачка култура

С Википедије, слободне енциклопедије
Винковачка култура
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Мађарска
Главни локалитет Винковци
Друштво
Језик индоевропски
Религија индоевропска
Друштвено уређење земљорадничко-сточарско друштво
Период
Историјско доба бронзано доба
Настанак 2500. п. н. е.
Престанак 2200. п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Вучедолска култура Ватинска култура
Портал Археологија

Винковачка култура (такође и култура Шомођваренгл. Somogyvár-Vinkovci culture) је регионална култура раног бронзаног доба (2000 г. п.н.е. - 1600 г. п.н.е.) у оквиру великог културног комплекса Шомођвар–Винковци, распрострањена на територији Славоније, у Срему, од Блатног језера до Црне Горе и од Подриња до Поморавља. Ову културу је дефинисао археолог Стојан Димитријевић, 1966. године, на археолошком налазишту на локалитету Тржница у Винковцима.[1] Винковачка група је настала на традицијама касноенеолитског вучедолског комплекса уз мешавину са новим елементима које доноси бронзано доба.[2]

Значајни локалитети

[уреди | уреди извор]

Керамика

[уреди | уреди извор]

Керамика има уобичајену фактуру типичну за подунавско балкански комплекс раног бронзаног доба. Најтипичнју појаву у финој керамици представљају трбушасти крчази са високи цилиндричним вратом и једном тракастом дршком која спаја врат и трбух суда.

Карактеристични керамички облици су:

  • пехари са једном дршком која креће ниже од обода
  • мали конични, издужени пехари са две тракасе дршке на ободу тзв. „посуде за млеко“
  • велики лонци
  • зделе (више типова, са косо засеченим или проширеним ободом)
  • крчази са цилиндричним вратом и биконичним трбухом

Карактеристичан је метличасти орнамент. Орнаментика је веома сиромашна, јавља се намерно огрубљивање посуда, али је и то била ретка појава, што се може објаснити презасићеношћу орнаментиком керамике у претходном периоду и тежњом за јасним и чистим формама.

Винковачка група има насеља која су на високим речним терасама или доминантним ћувицима. Предпоствља се да су куће биле коцкасте, надземне колибе са зидовима од колаца и грана, а подови су били земљани.[3] Податке о сахрањивању имамо са локалитета Белегиш, где су откривена четири гроба. Примењује се и инхумација и кремација. Код скелетног сахрањивања покојници су у згрченом положају, на левом боку са прилозима у висини ногу. Код кремације остаци су у урни.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Arheološka iskopavanja na području Vinkovačkog muzeja, rezultati 1957-1965, S. Dimitrijević, Acta Musei, Cibalensis, t. I, Vinkovci 1966
  2. ^ [file:///Users/apple/Downloads/vinkovacka-kultura.html „Српска енциклопедија”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). 
  3. ^ „Хрватска енциклопедија”. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.
  • Die Vinkovci-Kultur, eine neue Kultur der Frühbronzezeit in Syrmien und Slawonien, N. Tasic, Archeologia Jugoslavica, t IX, 1968