Велика Мађарска
| Историја Мађарске |
|---|
 |
Велика Мађарска (мађ. Nagy-Magyarország), се односи на знање о Мађарима пре њиховог доласка на данашње просторе Панонске низије крајем 9. века.
Мађарска прапостојбина (мађ. Magyar őshaza), је теоријска прапостојбина Мађара. Неки верују да је била смештена источно од Урала, док је неки стављају на западну страну. Најпоузданији извори је стављају на место данашњег аутономног округа Хантија-Мансија, Руске Федерације. Одатле су прото-Мађари се преселили јужно, на територија зване Магна Хунгарија.
Назив Магна Хунгарија[1] (лат. Magna Hungaria – „Велика Хунгарија“), први пут се спомиње у списима доминиканског Фратра Јулијана из 1235. године. То је локација где су се населили прото-Мађари и смештена је на западној страни планине Урал, у регији данас познатој по имену Башкортостан, што је аутономна област у Русији. Мађари су се одатле померали ка југозападу у населили Леведију и Етелкез, пре него што су дефинитивно се настанили на данашње просторе.
Остатак прото-Мађара је остао и основао Паскатир у регији данашњег Башкоторстана.
Мађарска праисторија укључује и историју номада као што су Скити, Сармати, Хуни, Алани, Авари, Јаси, Печењези и осталих који су утицали на етногенезу мађарског народа.
Мађарска нација
[уреди | уреди извор]Порекло имена
[уреди | уреди извор]Око 833. године, мађарска племена су живела у такозваној Магна Хунгарији која је била смештена у околини Урала и Леведији која је била егзистирала између река Дон и Дњепар, и била су у директном додиру са великим царством Хазара.
Мађари су, у временском периоду од 850. до 860. године, из своје домовине Леведије били потиснути од стране Печењеза и прешли су на нове просторе које су назвали Етелкез (Etelköz). Мађари су стигли до Дунава негде око 880. године. Своје латинско име Угари по многим изворима Мађари су добили у овом периоду. По једној теорији име Угари је потекло од турске речи Ун-Огури (On-Oghur) што би значило „десет племена“[2], који се односио на седам мађарских и три кабарска племена.[3]. Такође је и име Уногури (тур. Onoghur) могући извор[4].
Нација
[уреди | уреди извор]Мађара данас има око 15 милиона, сачували су своју традицију и идентитет. Мађарски језик припада групи угро-финских језика, и по томе је јединствен у Европи (наравно поред Финаца и Естонаца).
Мађарске хронике, традиција и историчари, мађарско порекло и идентитет везују за племена која су дошла у Карпатски басен у неколико таласа. Почетак је везан за Хуне, који су позвани од стране Римљана 361. Настављени су са Секељима, који тврде да су потомци Хуна. После 586. долазе Авари и на крају 895. Мађари са Арпадом на челу.
Као део мађарске нације рачунају се и припадници чланова народа староседелаца у Панонској низији и чланови неких других групе народа који су касније дошли и утопили се међу етничке Мађаре, као што су: Јаси, Кумани, Саси, Швабе, Словаци, Украјинци, Срби, Хрвати, Бугари и тако даље.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The long and wonderful voyage of Frier Iohn de Plano Carpini”. Приступљено 11. 4. 2013.
- ^ Marcantonio, Angela. The Uralic Language Family, pp. 33. . Blackwell Publishing. 2002. ISBN 978-0-631-23170-7.
- ^ Rady, Martyn C. Nobility, land and service in medieval Hungary, pp. 12. . Macmillan. 2000. ISBN 978-0-333-80085-0.
- ^ Sinor, Denis. The Cambridge History of Early Inner Asia, pp. 143. . Cambridge University Press. 1990. ISBN 978-0-521-24304-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Праисторија извори, Бакај Корнел, Bakay Kornél (1997, 1998): Őstörténetünk régészeti forrásai. I. P. 302; II. P. 336. Miskolci Bölcsész Egyesület. Miskolc, .
- Арпадова држава, Бакај Корнел, Bakay Kornél (2000): Az Árpádok országa. Kőszeg. P. 512.
- Мађарска енциклопедија, Ласло Богоши, Encyclopaedia Hungarica (1992, 1994, 1996) I-III. Főszerkesztő: Bagossy László. Hungarian Ethnic Lexicon Foundation. Calgary. P. 778, 786, 888.
- Мађарска нација, Иштван Кисели, Kiszely István (1979): Rassengeschichte von Ungarn. In: Schwidetzky, Ilse ed.: Rassengeschichte der Menschheit. R. Oldenburg Verlag. München-Wien. pp. 1–50.
- Одакле смо дошли, Иштван Кисели, Kiszely István (1992): Honnan jöttünk? Elméletek a magyarság őshazájáról. Új Mandátum Könyvkiadó. Budapest. P. 460.
- Мађарска праисторија, Иштван Кисели, Kiszely István (1996): A magyarság őstörténete. Mit adott a magyarság a világnak. Püski Kiadó, Budapest. I-II. P. 860.
- Порекло мађара и култура, Иштван Кисели, Kiszely István (2000, 2002, 2004): A magyarok eredete és ősi kultúrája. Püski Kiadó. Budapest. I-II. P. 1500.
- Мађар, Иштван Кисели, Kiszely István (2004): A magyar ember. Püski Kiadó. Budapest. I-II. P. 980.
- Прошлост за будућност, Ђула Ласло, László Gyula (1999): Múltunkról utódainknak. I. A magyar föld és a magyar nép őstörténete. P. 573; II. Magyarok honfoglalása - Árpád népe, pp. 574–1036. Püski Kiadó. Budapest.
