Крушевачка област
Изглед
Крушевачка област | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1922.—1929. | |||||||||
Крушевачка област | |||||||||
Главни град | Крушевац | ||||||||
Регија | Балкан | ||||||||
Земља | Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||
Површина | 2.709[1] км2 | ||||||||
Становништво | 152.976[1] | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Статус | Бивша област | ||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||
|
Крушевачка област је једна од 33 области у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
Административна подела
[уреди | уреди извор]Област је садржавала срезове:
- Жупски (Александровац)
- Копаонички (Брус)
- Ражањски
- Расински (Крушевац)
- Трстенички
Велики жупани
[уреди | уреди извор]- 1922-1924 Марко Новаковић (други пут)
- 1924-1925 Др Ђорђе Бошковић (други пут)
- 1925-1927 Михајло Павловић (1876-1928), из Крушевца
- 1927-1929 Милутин Нагулић (1885-1952), из Сталаћа
- 1929 Мирослав Динић
- 1929 Др Душан Петровић[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Народна енциклопедија — књига 2. — страница 545.
- ^ Значајни људи Крушевца[мртва веза]
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.