Пређи на садржај

Ђерђ Сепеши

С Википедије, слободне енциклопедије
др.

Ђерђ Сепеши
Сепеши 1970.
Име по рођењуЂерђ Фридлендер
Датум рођења(1922-02-05)5. фебруар 1922.
Место рођењаБудимпештаК. Мађарска
Датум смрти25. јул 2018.(2018-07-25) (96 год.)
Место смртиБудимпештаМађарска
ДржављанствоМађарска мађарско
УниверзитетУниверзитет за физичко васпитање, Будимпешта
ЗанимањеРадио коментатор, новинар и спортски директор

Ђерђ Сепеши (мађ. Szepesi György, Friedländer) је био мађарска радио репортер и коментатор, новинар и спортски руководилац.[1][2] Године 2006. Сепеши је остварио рекорд за најдужу каријеру као спортски коментатор.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Шепеши је рођен као Ђерђ Фридлендер у јеврејској породици у Будимпешти, Мађарска.[1][4] Играо је кошарку за секцију мађарског Вац-Ујбуда ЛТЦ−а до 1942. Његов отац, Миклош Фридлендер, умро је у концентрационом логору Бухенвалд 1945. године.[4] Сам Ђерђ је био депортован у радни батаљон у Украјини, који је распуштен октобра 1944. године.[4] Сепеши се потом вратио у Будимпешту и живео са Габором Кочишем, преживелим колегом из радног батаљона, Кочишевом женом и њихово четворо деце, све до средине јануара 1945, када су се немачке трупе повукле из Мађарске.[5] Сепеши је докторирао историју спорта на Универзитету за физичко васпитање у Будимпешти.[1]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Сепеши је почео да ради на Мађарском радију у априлу 1945. године.[1][2][6][7][8] Био је редовни извешавалац за мађарски радио са олимпијских игара почевши од 1948. и светских првенстава у фудбалу почевши од 1954. године.[1] Сепеши је био члан Мађарског олимпијског комитета од 1962. до 2000. године и био је председник Извршног комитета Међународне фудбалске федерације (ФИФА) од 1982. до 1994. године.[1] Био је председник Мађарског фудбалског савеза (МЛС) од 1978. до 1986. године.[1] Био је почасни председник МЛСа и почасни члан Извршног комитета ФИФА.[1]

Смрт и наслеђе

[уреди | уреди извор]

Сепеши је добио ФИФА медаљу 1994. године, као признање за рад у фудбалу а и у спорту уопште, а Олимпијски орден од Међународног олимпијског комитета 1995. године.[1][3] Добио је награду Стуб за достигнућа од Међународне јеврејске спортске куће славних 1997. године.[1][2][6] Године 2004. Сепеши је добио награду Прима Примиса у категорији Мађарске електронске штампе.[9] Године 2005. Сепеши је постао почасни грађанин Будимпеште.[10] Исте године одликован је Средњим крстом Ордена заслуга Републике Мађарске.[4]

Године 2015. Награда Сепеши је створена да ода признање другим значајним личностима мађарског и спортског новинарства.[11] Сепеши је реминуо 25. јула 2018. године у Будимпешти у 96. години.[12]

Писани радови

[уреди | уреди извор]

Поред неколико десетина објављених радова, ове три се истичу

  • (са Ласлом Лукачем) Утакмица века, мађарски сервис вести и информација, 1953 OCLC 943101461
  • „Наше становништво данас и сутра“, Кошут. Népesedésünk ma és holnap,. 1986. ISBN 963-09-2840-X. 
  • Мађарска фудбалска рапсодија: 70 година фудбалске историје, Панонија Прес, 1968 OCLC 937175955

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и „др. Сепеши Ђерђ”. Jewishsports.net. Архивирано из оригинала 18. 8. 2011. г. Приступљено 3. 11. 2011. 
  2. ^ а б в Tom Tugend (1. 12. 1997). „Параолимпијска одбојкашка звезда ушла је у Кућу славних”. The Jerusalem Post. Архивирано из оригинала 5. 11. 2012. г. Приступљено 3. 11. 2011. 
  3. ^ а б „Рекорди”. Гинисова књига рекорда. Приступљено 3. 11. 2011. 
  4. ^ а б в г „Сегедкурир - Ђерђ Сепеши: Нисам могао да спасем живот оцу”. Szegedkurir.hu. Архивирано из оригинала 15. 4. 2011. г. Приступљено 4. 11. 2011. 
  5. ^ „Свечано је отворен споменик јеврејским радницима” (на језику: мађарски). zsido.hu. 18. 4. 2009. Архивирано из оригинала 14. 4. 2012. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  6. ^ а б Scheinberg, Robert (2. 12. 1997). „Девет је гласало за јеврејску спортску халу”. Jewish Telegraphic Agency. Архивирано из оригинала 15. 4. 2013. г. Приступљено 3. 11. 2011. 
  7. ^ Andrei S. Markovits (18. 2. 2009). „Са трибина”. The Vienna Review. Приступљено 3. 11. 2011. 
  8. ^ John Cunningham (2004). Мађарски биоскоп: од кафића до мултиплекса. Wallflower Press. ISBN 9781903364796. Приступљено 3. 11. 2011. 
  9. ^ „2004. Prima Primissima медаља” (на језику: мађарски). primissima.hu. Архивирано из оригинала 25. 4. 2012. г. Приступљено 11. 11. 2011. 
  10. ^ „Ђерђ Сепеши ће постати почасни грађанин Будимпеште” (на језику: мађарски). Origo. 23. 9. 2005. Приступљено 11. 11. 2011. 
  11. ^ „Легендарни спортски репортер Ђерђ Сепеши преминуо је у 96. години”. Hungary Today. 25. 7. 2018. Приступљено 25. 7. 2018. 
  12. ^ Жалост: Преминуо је Ђерђ Сепеши, легенда мађарског радија (језик: мађарски)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]