Ђурђе Нинковић
| Ђурђе Нинковић | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||
| Датум рођења | 1942. | ||||||||
| Место рођења | Београд, Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка | ||||||||
| Држављанство | Србија | ||||||||
| Професија | адвокат | ||||||||
| Породица | |||||||||
| Супружник | Мирјана | ||||||||
| Деца | Марко, Петар | ||||||||
| Родитељи | Милорад Ђ. Нинковић Вишња (рођ. Поповић) | ||||||||
| Политичка каријера | |||||||||
| Политичка странка | Демократска странка Србије (1992—2007) раније: Демократска странка (1989—1992) | ||||||||
| |||||||||
Ђурђе Нинковић (Београд, 1942) српски је правник, један од обновитеља Демократске странке и члан Крунског већа престолонаследника Александра Карађорђевића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Београду 1942. године. Његови родитељи Милорад Ђ. Нинковић, резервни коњички официр Југословенске краљевске војске и Вишња (рођена Поповић) су такође били правници.
Завршио је Класичну гимназију и дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године, где је окончао и последипломске студије. Ради као адвокат.
Један је од обновитеља рада Демократске странке 1989. године[1], заједно са др Зораном Ђинђићем, академиком Бориславом Пекићем, Драгољубом Мићуновићем… Напустио је ДС 1992. године, заједно са др Војиславом Коштуницом и са њим основао Демократску странку Србије [1].
Од фебруара до октобра 2001. године, био је заменик министра правде Републике Србије [1].
Ђурђe je син власника национализованог Хотел „Асториа”, адвоката Милорада Ђ. Нинковића[2] и унук хотелијерa и предузетника Ђурђa C. Нинковићa, кojи je у Београду caгpaдиo хотелe „Пошта”[3], отворен 1930. године и „Асториа”[4], отворен 1938. године.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]
Велики крст Ордена поларне звезде, доделио краљ Карл XVI Густаф (Краљевина Шведска, 1988);[5]
Велики крст Краљевског ордена Белог орла, доделио престолонаследник Александар Карађорђевић (2017).[6]- Златнa плакетa Адвокатске коморе Београда (2023).[7]
_-_Commander_Grand_Cross.svg){kind=small}
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Batić, Vladan (2009-06-03). „Astorija”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-11-23.
- ^ „Denacionalizacija u senci komunizma”. Politika Online. Приступљено 2023-11-23.
- ^ 011info.com <office@011info.com>. „Hotel "Pošta" - Jedan od prvih poslovnih hotela u Beogradu”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2023-11-27.
- ^ 011info.com <office@011info.com>. „Hotel “Astorija“ - Diskretni svedok uspona Beograda”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2023-11-27.
- ^ „Ђурђе Нинковић, члан Крунског већа”.
- ^ „Обележено 25 година постојања Крунског савета”.
- ^ TANJUG, TANJUG (18. 11. 2023). „Advokatima sa 50 godina staža uručene Zlatne plakete”. https://www.tanjug.rs/srbija/drustvo/60022/advokatima-sa-50-godina-staza-urucene-zlatne-plakete/vest. Спољашња веза у
|website=(помоћ)
