Јагода Брлић
| Јагода Брлић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Марија Агата Брлић, удата Армуш |
| Датум рођења | 5. фебруар 1824. |
| Место рођења | Брод на Сави, Краљевина Славонија, Аустријско царство |
| Датум смрти | 15. април 1897. (73 год.) |
| Место смрти | Загреб, Краљевина Хрватска, Аустроугарска |
| Књижевни рад | |
| Период | друга половина 19. века |
Јагода Брлић (Брод на Сави, 5. фебруар 1824 — Загреб, 15. април 1897) била је српска песникиња. Писала је родољубиву, љубавну и елегијску лирику, у духу илиризма.[2] Прву, а уједно и најбољу песму Чекање објавила је 1842. године у часопису Коло.[а] Популарности њене поезије допринео је Иван Зајц, компонујући музику за њену песму Уздах. У свом дому у Загребу Јагода Брлић окупљала је најугледније писце и политичаре друге половине 19. века.[5]
Биографија
[уреди | уреди извор]Порекло
[уреди | уреди извор]Јагода Брлић рођена је 1824. године у Броду на Сави (данашњи Славонски Брод) као Марија Агата Брлић. Отац јој је био српски књижевник, лингвиста и трговац Игњат Алојзије Брлић, а мајка Катарина Бенко. Породица Брлић је, осим Јагоде, имала још четворо деце: ћерку Ану и синове Игњата, Иву и Андрију Торквата, касније познатог публицисту и политичара.[6] Син Андрије Торквата Брлића, Ватрослав, био је ожењен чувеном књижевницом Иваном Брлић-Мажуранић.[7] Ватрослава је, као потенцијалног младожењу Иваниним родитељима препоручила управо Јагода.[8]
Образовање
[уреди | уреди извор]Јагода Брлић је у Броду на Сави похађала тзв. тривиалну и главну учиону, а затим и Државну дјевојачку школу.[2] Још у родитељском дому имала је велики подстицај за књижевни рад. Њен отац, Игњат Алојзије брлић, истиче се својим књижевним радом још у предилирском периоду. У оквиру свог књижевног и лингвистичког рада дописивао се и са Вуком Караџићем.[9]
Породични живот
[уреди | уреди извор]Године 1848. Јагода се удала за лекара Ивана Амруша, са којим је имала четворо деце: Милана, Вилхелмину, Аду и Јулку.[10] Породица је у почетку живела у родном Броду на Сави, затим у Новој Градишки од 1850. до 1859. После поновног краћег боравка у Броду, године 1861. породица се сели у Загреб.[2]
Као девојка, Јагода је писала поезију, али се удајом потпуно посветила породици, тако да је са писањем наставила тек под старе дане, када су јој деца одрасла и напустила родитељски дом.[10] Ипак, ни у том периоду није се сасвим одрекла књижевности. У њеном дому у Загребу окупљали су се познати књижевници и политичари,[5] међу којима су били Петар Прерадовић, Аугуст Шеноа, Јосип Еуген Томић и други.[2]
Умрла је 1897. године у Загребу. Сахрањена је у породичној гробници на загребачком гробљу Мирогој.[11]
Књижевни рад
[уреди | уреди извор]Писањем је Јагода Брлић почела да се бави као сасвим млада девојка. Прва песму, Чекање, објавила је у првом броју часописа Коло 1842. године, кад јој је било само 18 година. Исте године објављена јој је песма и у часопису Даница, који је уређивао Људевит Гај, а 1845. и у часопису Зора далматинска. После удаје Јагода је прекинула са писањем, да би поново објавила песму Три цјелова[12] тек 1897. у часопису Виенац (после 1906 Вијенац).[4]
Писала је родољубиву, љубавну и елегијску лирику. Бранко Водник сврстава је међу ретке, али истакнуте књижевнице Илирског покрета (Хрватски народни препород), заједно са Драгојлом Јарневић, Аном Видовић и кнегињом Љубицом Обреновић.[6] Аугуст Шеноа уврстио је руковет њених песама у антологију Виенац изабраних пјесама хрватских и србских из 1873. Њеној популарности допринео је хрватски композитор Иван Зајц, када је 1893. године компоновао музику за њену песму Уздах.[2]
Део њене песничке оставштине објављен је као рукопис 1919. године, у посебној књизи Пјесме.[13] Рукописна оставштина Јагоде Брлић чува се у Архиву породице Брлић у Славонском Броду.[2]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Часопис Коло је књижевно уметнички часопис у издању Матице хрватске. Покренуо га је 1842. године Станко Враз, заједно са Људевитом Вукотиновићем и Драгутином Раковцем као критички часопис, после разлаза са уредником часописа Даница,[3] Људевитом Гајем.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Slavonski Brod, Zgrada obitelji Brlić, Trg I.B. Mažuranić 8”. Središnji državni portal. Republika Hrvatska, Ministarstvo kulture. Приступљено 12. 11. 2019.[мртва веза]
- ^ а б в г д ђ Detoni-Dujmić, Dunja (1989). „Brlić, Jagoda”. Hrvatski biografski leksikon. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 12. 11. 2019.
- ^ Брешић, Винко. „Сви Павлетићеви часописи”. Лични сајт. академик Влатко Павлетић. Приступљено 12. 11. 2019.
- ^ а б Водник 1919, стр. IX
- ^ а б „Brlić, Jagoda”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 12. 11. 2019.
- ^ а б Водник 1919, стр. IV
- ^ „Rodoslovlje obitelji Mažuranić - Brlić - Ružić”. Villa Ruzic. Spomenička knjižnica i zbirka Mažuranić - Brlić - Ružić. Архивирано из оригинала 02. 09. 2020. г. Приступљено 12. 11. 2019.
- ^ „Ivana Brlić-Mažuranić - Biografija”. Europe Through the Lines of Literature. Erasmus. Приступљено 12. 11. 2019.
- ^ Водник 1919, стр. V
- ^ а б Водник 1919, стр. X
- ^ Водник 1919, стр. XI
- ^ „Brlić, Jagoda”. BRODENSIJA - zavičajna zbirka. Gradska knjižnica Slavonski Brod. Приступљено 12. 11. 2019.
- ^ Брлић 1919
Литература
[уреди | уреди извор]- Брлић, Јагода (1919). Пјесме. Загреб: Хрватски штампарски завод. Приступљено 12. 11. 2019.COBISS.SR 35851023
- Водник, Бранко (1919). „Јагода Брлићева”. Пјесме. Загреб: Хрватски штампарски завод. стр. I—XII. Приступљено 12. 11. 2019.COBISS.SR 35851023
- Шеноа, Аугуст (1873). Виенац изабраних пјесама хрватских и србских. Загреб: Књижара Фрање Жупана. Приступљено 12. 11. 2019.COBISS.SR 83637511
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Брлић, Јагода. „Рукописи песама Јагоде Брлић”. Дигитална збирка Хрватске академије знаности и умјетности. Хрватска академија знаности и умјетности. Приступљено 12. 11. 2019.
- Brunčić, Dubravka (2008). „Tvorba rodnoga identiteta u pjesništvu Brođanke Jagode Brlić”. Zvanična prezentacija. Matica hrvatska. Приступљено 12. 11. 2019.
- „Jagoda Marija Agata Amruš”. Geni. Приступљено 12. 11. 2019.
