Јаков Орфелин
| Јаков Орфелин | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Вуковар или Сремски Карловци, |
| Датум смрти | 20. октобар 1803. |
Јаков Орфелин (средина 18. века, Вуковар или Сремски Карловци — око 20. октобра 1803) био је српски иконописац и барокни сликар.
Биографија
[уреди | уреди извор]Школовао га је стриц Захарије Орфелин.[1][2] Године 1766. уписао се на бечку бакрорезачку академију Јакоба Шмуцера.[3] Из писма, које му је упутио стриц 13. марта 1773. године, види се да га је стриц већ посинио и да је тада био већ академски сликар као и да му је помагао у сликању и да је зарађивао толико да је могао да помаже свога поочима. Неки од његових радова су приписивани Захарију Орфелину.
У друштву са Теодором Крачуном радио је на Саборној цркви у Сремским Карловцима 1780 — 1781. године и то велике престоне иконе на иконостасу Св. Јована Крститеља, Св. Јерарха и Св. Тројице као и многе друге иконостасе у Бачкој, Срему,[4] а врло је вероватно да је радио и портрете.[5] Живео је у Сремским Карловцима.[6]
Поред религиозног сликарства и портрета израдио је и цртеже за бакрорезе Рајићеве историје.
Сматра се водећим представником српског каснобарокног сликарства, у коме се јасно огледају утицаји рококоа и неокласицизма. Орфелиново сликарство је по духу најближе епохи просветитељства и језефинистичким просветитељским реформама.
Дело
[уреди | уреди извор]
Орфелин је био добар уметник и достојан члан групе коју су сачињавали Теодор Крачун, Теодор Илић Чешљар и други школовани српски уметници.[7] Његова најјача страна је био колорит који већ носи карактеристике бечког рококоа и неокласицизма. Сликао је иконостасе за многе парохијске и манастирске цркве Карловачке митрополије:
- 1773. иконостас цркве Светог Николе у Кикинди
- 1774. иконостас цркве манастира Гргетег
- 1776. иконостас цркве Светог Саве у Марадику
- 1778. иконостас цркве Преображења Христовог у Обрежу
- 1780. иконостас цркве Светог Апостола Луке и Купинову
- 1780 —1781. иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима (заједно са Теодором Крачуном)
- 1788. иконостас цркве Светог Теодора Тирона у Иригу
- 1790. иконостас цркве Ваведења пресвете Богородице у Стапару
- 1792. иконостас у Парабућу (данашњем Раткову)
- 1793. иконостас цркве Светог арханђела Михаила у Великим Радинцима[8][9]
- 1794. иконостас Светог Николе у Краљевцима[10]
- 1797. иконостас цркве Светог Георгија у Јарку (са Стефаном Гавриловићем)
- 1802. иконостас манастира Бездин код Арада
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кућење Захарије и Јакова Орфелина у Карловцима / Чедомир Денић. - [Б. м. : б. и.], 1976. - Стр. 515-524. - П. о.: Библиотекар; бр. 3-4, 1976.
- ^ Барокно сликарство у Срему / Мирјана Лесек ; [фотографије Гојко Ранисављевић, Немања Максић, Вукосав Савић, Бранко Лучић]. - Нови Сад : Матица српска, 2001 (Нови Сад : Будућност). - 367 стр.
- ^ М. Симић, Владимир (2014). „ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН И ЛИКОВНА АКАДЕМИЈА У БЕЧУ: ПРИЛОГ БИОГРАФИЈИ*”. ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ. XXI-2: 193—204.
- ^ Три иконостаса Јакова Орфелина у Срему / Павле Васић. - Нови Сад : Матица српска, 1970 (Београд : "Радиша Тимотић"). - Стр. 241-246, [6] стр. с таблама. - П. о.: Зборник за ликовне уметности; 6, 1970, Нови Сад.
- ^ Костић, Мирослава (2007). Јаков Орфелин и његово доба. Нови Сад: Галерија Матице српске.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 31. јул 1904.
- ^ Јаков Орфелин: Архијерејски трон Цркве Мајке Ангелине у селу Крушедол / Мирослава М. Костић. - Илустр. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 56-58. - У: Зборник Народног музеја у Београду. Историја уметности. - ISSN 0352-2466. - Књ. 23, св. 2 (2018), стр. 47-61
- ^ Јаков Орфелин. -У: Српски сион, 31. јул 1904, стр:441-442
- ^ „Црква Светог арханђела Гаврила”. Споменици културе у Србији. Приступљено 6. 2. 2020.
- ^ "Српски сион", Карловци 1904. године
Литература
[уреди | уреди извор]- Мирослав Тимотијевић, „Српско барокно сликарство“, Матица српска, Нови Сад 1996.
- Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, приређивач и уредник, др. Ст Станојевић, Загреб 1925.- 1929.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
