Јапанска лака крстарица Могами
Јапанска лака крстарица Могами | |
---|---|
Општи подаци | |
Каријера | |
Кобилица постављена | 3. март 1907. |
Поринут | 25. март 1908. |
Завршетак градње | 16. септембар 1908. |
Судбина | Сасечена 1928. - 1931. |
Главне карактеристике | |
Депласман | 1.350 тона стандардни депласман |
Дужина | 91.40 метара |
Ширина | 9.80 метара |
Газ | 3.00 метара |
Погон | 6 котла Мијабара, снаге 8.000 КС |
Гориво | 68 тоне угља; 352 тоне нафте |
Брзина | 23 чвора |
Посада | 134 официра и морнара |
Наоружање | Топови: 2 × 120 mm, 4 × 80 mm Митраљези: 1 Торпеда 2 × 450 mm |
Крстарица Могами (јап:最上 通報艦) је била други брод серије лаких крстарица класе Јодо у Царској Јапанској морнарици. Добила је име по реци Могами, која се налази на острву Хоншу, Јапан.
Позадина
[уреди | уреди извор]Пројектовани и изграђени у домаћим бродоградилиштима у Јапану, лако наоружани и лако оклопљени бродови класе Јодо, су били намењени за веома брзе извиђаче, и служили су као обавештајни бродови. Међутим, они су већ били застарели кад су пројектовани, са усавршеном бежичном радио везом коришћеном током Руско-Јапанског рата у периоду 1904. - 1905. године.
Могами је за разлику од постојећих бродова, био први брод у јапанској морнарици са турбином. Ипак, Јапанци нису могли да произведу редуктор, те је Могами имао један незграпан систем од три потпуно спрегнуте турбине; две за крстарење и једна за велке брзине. Такође то је био први ратни брод изграђен код Мицубишијеве Тешке индустрије у Нагасакију.
Служба
[уреди | уреди извор]Комплетирана након завршетка Руско-Јапанског рата, крстарица Могами је у почетку коришћена за обуку и обално патролирање. Могами је 12. октобра 1912. године, прекласификована у топовњачу 1. класе.
Крстарица Могами је била део јапанске флоте у бици за Цингтао у Првом светском рату, и помогла је у потапању немачког торпиљера С-90. Она је касније (1917. - 1921) прикључена патролној служби између Каролинских и Маријанских острва, након што је Јапан запленио те острвске групе од Немачке.
У периоду од 1921. до 1928, Могами је придружена рибарској патролној служби и патролира дуж обале Сибира.
Могами одлази на сечење 1. априла 1928. године. Иронично, мада је Могами сматран за модеран и успешан пројекат, са његовом великом брзином и турбинама, он је пензионисан много пре свог брода близанца – крстарице Јодо, углавном због перформанси и проблема са одржавањем његових мотора.
Док се налазио на сечењу у Осаки, једна искра из апарата за заваривање пали преосталу нафту у Могавијевим складиштима, проузроковавши експллозију и пожар који уништава труп брода за два сата. Могамијев главни јарбол је конзервисан и сачуван у Наканошима парку у центру града Осака као један мировни меморијал.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ивенс, Дејвид (1979). 'Kaigun: Strategy, Tactics, and Technology in the Imperial Japanese Navy, 1887-1941'. US Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-192-8.
- Ховарт, Стивен (1983). 'The Fighting Ships of the Rising Sun: The Drama of the Imperial Japanese Navy, 1895-1945'. Atheneum. ISBN 978-0-689-11402-1.
- Џеин, Фред Т. The imperial Japanese navy. Thacker, Spink & Co. јануар 1904. ASIN B00085LCZ4.
- Јенцура, Хансгеорг (1976). 'Warships of the Imperial Japanese Navy, 1869-1945'. Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-893-4.
- Шенкинг, Џ. Чарлс (2005). 'Making Waves: Politics, Propaganda, And The Emergence Of The Imperial Japanese Navy, 1868. - 1922.'. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-4977-0.