Јасмина Нинков
Јасмина Нинков | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Јасмина Нинков |
| Датум рођења | 1. април 1962. |
| Место рођења | Ћуприја, ФНР Југославија |
Јасмина Нинков (Ћуприја, 1. април 1962), дипломирани је политиколог и библиотекар саветник, један је од водећих српских стручњака у области библиотекарства. Од 2009. године је директор Библиотеке града Београда, највеће јавне библиотеке у Србији.
Биографија
[уреди | уреди извор]Јасмина Нинков је рођена 1962. године у Ћуприји (Србија). Дипломирала је новинарство на Факултету политичких наука у Београду 1986. године, чиме је стекла звање дипломираног политиколога. Стручни испит из области библиотекарства положила је 1993. године, а звање дипломираног библиотекара саветника стекла је 2006. године. Специјализирала се за предавача у области интелектуалних слобода (Словенија, 2001) информационе писмености (Анкара, 2008), дигитализације (Праг, 2008).[1] Од 1991. до 2002. године радила је у Библиотеци града Београда на уредничким пословима, организовању културних програма, стручним пословима и као шеф Дечје библиотеке. Била је директор Библиотеке Милутин Бојић у Београду од октобра 2002. године до јуна 2009. године.[2] Од 2009. године директор је Библиотеке града Београда, највеће јавне библиотеке у Србији.[3] Била је члан Управног одбора Библиотекарског друштва Србије (2005—2009), председник Библиотекарског друштва Србије (2011—2015), члан Друштва са односе са јавношћу Србије, Друштва Свети Сава и других организација.[4] Члан је Комисије за стандарде у области информација и документаристике Завода за стандардизацију Србије.
Учествовала је на бројним стручним скуповима, семинарима и међународним конференцијама, радионицама и стратешким конференцијама (Савет Европе, Европска комисија). Ангажована је и активно учествује у међународним пројектима EAwarenes (Europeana Awareness), Di-XL (Dissemination and eXploration through Libraries), LoCloud, АxcessIT, AxcessIT plus, Pulman, Calimera.[5][6]
Објављени радови
[уреди | уреди извор]Активно објављује текстове у домаћој и страној периодици о књизи, читању, библиотекарству, европским интеграцијама, електронској управи, као и стручне радове (интернет, маркетинг, односи са јавношћу, е-култура...)[7]
Монографске публикације
[уреди | уреди извор]- Библиотеке XXI века. - Београд : Чигоја штампа, 2010—103 стр.
- Библиотека као јавни сервис културе. - Београд : Демократска странка, Истраживачко-издавачки центар, 2006—15 стр.
- Електронска управа : како служити грађанима. - Београд : Демократска странка, Истраживачко-издавачки центар, 2006—19 стр.
Награде
[уреди | уреди извор]- Повеља Библиотекарског друштва Србије за допринос библиотекарству.
- Награда „Марија Илић Агапова”, 2009.
- Награда „Запис”, 2010.
- Награда „Ђура Даничић”, 2013.[4]
- Награда „Јанко Шафарик”, 2016.[8]
- Награда „Златни беочуг”, 2017.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Радна биографија”. jasminaninkov.com. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ „Извештај о раду Библиотеке Милутин Бојић за 2009. годину” (PDF). Библиотека Милутин Бојић. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Запослени БГБ-а”. Библиотека града Београда. Архивирано из оригинала 25. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ а б „Награда Ђура Даничић директорки БГБ”. Библиотека града Београда. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ Нинков, Јасмина (2002). „PULMAN XT пројекат у Србији”. Гласник Народне библиотеке Србије (4): 323—330. ISSN 1450-8915.COBISS.SR 105197324
- ^ Нинков, Јасмина (2005). „Нове технологије и стандарди: CALIMERA дигитални водич и на нашем језику”. Јавне библиотеке : часопис за теорију и праксу библиотекарства (1): 135—139. ISSN 1452-1253.COBISS.SR 126608396
- ^ „Библиографија”. jasminaninkov.com. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ „Obeležen Dan Narodne biblioteke i Nacionalni dan knjige”. N1. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- ^ „"Беочуг" за изузетне”. Вечерње Новости online. 30. 3. 2017. Приступљено 2. 11. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Нинков, Јасмина (2010). Библиотеке XXI века. Београд: Чигоја штампа. ISBN 978-86-7558-784-2. Приступљено 2. 11. 2017.COBISS.SR 180182796
- Нинков, Јасмина (2006). Библиотека као јавни сервис културе. Београд: Демократска странка, Истраживачко-издавачки центар. ISBN 978-86-7856-033-0.COBISS.SR 136224524
- Нинков, Јасмина (2006). Електронска управа : како служити грађанима. Београд: Демократска странка, Истраживачко-издавачки центар. ISBN 978-86-7856-014-9.COBISS.SR 134281228
- Ćorović, Ljubica (2011). Ilustrovana istorija Biblioteke grada Beograda. Beograd: Biblioteka grada Beograda. ISBN 978-86-7191-204-4.COBISS.SR 184263948
- Ninkov, Jasmina; Vuksan, Vesna (26. 1. 2012). „65þ: Engaging underserved patrons - a success story!” (PDF). IFLA Journal: 276—279. ISSN 1745-2651. Приступљено 3. 11. 2017.
- Арсић, Весна (2011). „Библиотеке будућности већ данас” (PDF). Читалиште. 19: 103—104. ISSN 2217-5563. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 05. 2020. г. Приступљено 3. 11. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Vesna, Crnogorac; Ninkov, Jasmina. „WHAT IS ‘PUBLIC’ AND WHAT IS ‘PRIVATE’IN LIBRARIES? THE ROLE OF CODE OF ETHICS FOR LIBRARIANS IN SEARCHING FOR THE RELEVANT ANSWER” (PDF). Global. 11: 89—96. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2017.
- Bottazzo, Violetta; Dolgan Petrič, Mojca. „Poročilo o udeležbi na delavnicah projekta IFLA / ALP »Regionalno sodelovanje – izzivi in priložnosti«”. KNJIŽNIČARSKE NOVICE. Narodna in univerzitetna knjižnica. Архивирано из оригинала 12. 05. 2020. г. Приступљено 3. 11. 2017.
- Ninkov, Jasmina; Marinković, Marjan; Vuksan, Vesna. „Library = Knowledge = Wealth”. MetLib. Zagreb City Libraries. Приступљено 3. 11. 2017.
- Јанковић, Јована (10. 6. 2020). „Јасмина Нинков: Интернет је омогућио библиотекама да преживе пандемију”. РТС. Приступљено 11. 6. 2020.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
