Јатаган
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/e/e5/Paja_Jovanovic%3BCas_macevanje.jpg/252px-Paja_Jovanovic%3BCas_macevanje.jpg)
Јатаган (од тр. yatağan) је врста мача који је кориштен у османском царству од средине XVI до краја 19. века. Име је добио по граду Јатагану у југозападној Турској где је отпочела производња таквих мачева.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/cd/Jatagan_crnosapac%2C_XIX_vek%2C_drvo%2C_metal%2C_srebro%2C_76%C3%973%C3%972_cm.jpg/220px-Jatagan_crnosapac%2C_XIX_vek%2C_drvo%2C_metal%2C_srebro%2C_76%C3%973%C3%972_cm.jpg)
Јатаган је једноручни мач налик на сабљу са једном оштрицом. Дужина оштрице је од 60 до 80 цм. Сечиво је повијено унапред, као код грчког кописа или иберијске фалкате и понекад подсећа на латинично "S". Био је таквог облика да би када се противник прободе поцепао све виталне органе у телу. Израђиван је ламинацијом од две врсте челика. Између два листа мекшег и еластичнијег, уметан је лист тврђег, каљеног челика. Ова три листа би се ковањем спојила у једно сечиво које је имало истовремено и високу тврдоћу и еластичност, што је била предност у односу на многе мачеве који су се користили у то време.[1]
Јањичари и други пешаци турске војске користили су краће јатагане како не би сметали код дугих маршева. Због добрих карактеристика у бодењу, јатаган је послужио као модел за бајонет многих европских војски средином XIX века.
Према историјским подацима јатаган можда и није изворно турско оружје, али је за време османске владавине дефинитивно ушло у масовну производњу и широку употребу. Постоје подаци који његову појаву везују за 14. или чак 12. век, али данас је општеприхваћен став да је први познати јатаган у историографији онај султана Сулејмана Величанственог из 1526/27. године. Овај веома богато украшен јатаган дело је мајстора Ахмеда Текелија, и мада представља први познати примерак овог оружја, не може се, наравно, са сигурношћу тврдити да представља и први примерак уопште.[2]