Пређи на садржај

Јаши

Координате: 47° 09′ 25″ С; 27° 35′ 25″ И / 47.156944° С; 27.590278° И / 47.156944; 27.590278
С Википедије, слободне енциклопедије
Јаши
рум. Iaşi
Јаши
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ЖупанијаЈаши
Становништво
Становништво‍
 — 2021.271.692 [1]
 — густина2.968,99 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 09′ 25″ С; 27° 35′ 25″ И / 47.156944° С; 27.590278° И / 47.156944; 27.590278
Апс. висина200 m
Површина91,51 km2
Јаши на карти Румуније
Јаши
Јаши
Јаши на карти Румуније

Јаши или Јаш (рум. Iaşi) је један од најзначајнјиих градова у Румунији. Град се налази у североисточном делу земље, у историјској покрајини Молдавија. Јаши је управно средиште истоименог округа Јаши и културно и привредно средиште румунске Молдавије. То је и највећи економски и културни центар области североисточно од Букурешта.

Јаши се простире се на 91,51 km² и према попису из 2021. године у граду је живело 271.692 становника што га чини трећим највећим у земљи после Букурешта и Клуж-Напоке.[2][1]

Град Јаши је био престоница Молдавије од 16. века до 1861. као и Румуније између 1916-1918. за време Првог светског рата.

Географија

[уреди | уреди извор]

Јаши се налази у средишњем делу покрајине Молдавије, а близу данашње границе румунске Молдавије и државе Молдавије. Град се налази у области молдавског побрђа, типичног за ову историјску покрајину. Око града терен је нешто нижи и равнији, што је био разлог образовања града на овом месту. Важна река Прут, погранична ка држави Молдавији, налази се око 10 km источно од града.

Историја

[уреди | уреди извор]

Значај града почиње да расте после премештања седишта Кнежевине Молдавије из Сучаве. Током следећег раздобља град је био седиште кнезова зависних од османских власти у Цариграду. У следећим вековима град је преживео више ратних разарања и пожара, али се брзо обнављао захваљујући важним функцијама управног, културног и образовног центра.

Године 1792, град и Кнежевина Молдавија се ослобађају вазалства према Османлијама у корист Русије. Године 1861. Јаши губи положај средишта независне кнежевине и постаје други по важности град у новообразованој држави Румунији. И поред тога развој града се наставио. Град је добио много велелепних здања и значајних установа.

Град Јаши је био престоница Румуније у периоду од 1916. до 1918. за време Првог светског рата. Током Другог светског рата град је тешко страдао. После рата Јаши је доживео брз и нагли привредни развој и демографски раст.

Срби у Јашију

[уреди | уреди извор]

Јаши је стари кнежевски - главни град Молдавије, или како наше епске песме певају - "Карабогданске". У Јашију се сада налазе мошти Св. Петке, ранохришћанске светитељке која се једно време налазила у Београду цркви, па је 1521. године однета од стране протераних Срба у Цариград. У 17. веку је продата у Цариграду - молдавском кнезу који ју је однео у Јаши. Симеон Пишчевић мемоарист српски, бавио се у Јашију око 1790. године.

Ту се двапут за кратко време решавала судбина Срба; склапани су мировни споразуми између Русије и Турске, након ратова - 1792. и 1809. године.

У граду су били смештени многи Срби избегли из устаничке Србије, након пропасти Првог српског устанка. Српски војвода Петар Добрњац је умро у Јашију 1828. године. Неколико гарнитура српских депутата је походило Јаши, тражећи решење за националне интересе. Зна се да је тамо дуже боравио као српски депутат Чардаклија. Карађорђе је оставио Југовића у Јашију, да би му слао информације о догађајима и приликама. Ту се иначе налазио руски конзул Иполит Балкунов, од којег се очекивала помоћ и посредовање код Турака. Србин, пуковник Стеван Живковић је био 1818. године умешан у устанак у Јашију. То се десило 8-9. јуна када је стигао тамо Живковић. У тој буни учествовали су неки Срби, његови познаници, а он је био тесно повезан са Емануилом Ксантосом једним од организатора "Хетерије".[3]

Када је 1839. године славни српски путописац Јоаким Вујић, путујући за Русију свратио у град, одсео је код јединог Србина тада у месту. Био је то трговац са дућаном Михаил Станић родом из села Рац Козара у Барањи.[4]

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија
1912.1930.1948.1956.1966.1977.1992.2002.2011.2021.
75.229102.87294.075112.977161.023256.002344.425320.888290.422271.692[5]

Према попису из 2021. на територији града Јаши живело је 271.692 становника што је мање за 18.730 (-6,45%) у односу на претходни попис из 2011. на ком је било 290.422 становника.[1][6]

Према последњем попису становништва из 2021. године, већинско становништво чинили су Румуни.

Етнички састав према попису из 2021.‍[7]
Румуни
  
 200.377 73,75%
Роми
  
 699 0,26%
Липовани
  
 201 0,07%
Јевреји
  
 121 0,04%
Италијани
  
 93 0,03%
Остали
  
 868 0,32%
Непознато
  
 69.333 25,52%

Матични Румуни чине већину градског становништва Јашија, а од мањина присутни су Роми. Некада су у граду живеле и заједнице Јевреја и Јермена.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
Јаши - детаљ из градског средишта

Јаши је највише познат као верско средиште и најзначајније место ходочашћа на тлу Румуније. Има и велики број цркава, преко 50, од којих су неке важне и ван граница Румуније.

  • Најзначајније градске цркве су:
    • Најважнија црква је Саборни храм Митрополије Молдавске, у коју су у 18. веку из Цариграда пренете мошти свете Петке.
    • Црква света Три Јерарха из 18. века, коју је подигао кнез Василе Лупу и у коју су првобитно биле положене мошти свете Петке.
    • Црква св. Николе из 15. века је најстарија црква у граду, чији је ктитор молдавски кнез Стефан ћел Маре

У Јашију се налази и најстарији универзитет у земљи на којем студира преко 60.000 студената на пет државних и 3 приватна факултета.

Град има и Народно позориште (најстарије у Румунији), оперу, државну филхармонију, централну универзитетску библиотеку (најстарију у земљи) и ботаничку башту (најстарију и највећу у Румунији). Александар Пишчевић је у својим мемоарима описао један новогодишњи обичај 1790.-1791. г. у Јашију. Групе људи бичевима ударају испред кућа, тако терају стару годину и честитају нову. Тај "обред" се наплаћивао али Александар није хтео да га плати и да учествује у том "чудном обичају".[8]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Манастир Галата
    Манастир Галата
  • Универзитет „Јоан Куза“
    Универзитет „Јоан Куза“
  • Главна пошта
    Главна пошта
  • Новија градска четврт Канта
    Новија градска четврт Канта

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „RPL 2021: Populația rezidentă pe sexe, pe județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 14. 1. 2025. 
  2. ^ „Volumul datelor imobilelor gestionate la nivel de UAT: Septembrie 2018”. data.gov.ro. ANCPI. 17. 12. 2018. Приступљено 14. 1. 2025. 
  3. ^ "Историјски часопис", Београд 14-15/1963-1965. године
  4. ^ Јоаким Вујић: "Путешествије по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845.
  5. ^ „Romania: Cities”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 14. 1. 2025. 
  6. ^ „RPL 2011: Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete”. recensamantromania.ro. Приступљено 14. 1. 2025. 
  7. ^ „RPL 2021: Populaţia rezidentă după etnie, pe județe, municipii, orașe și comune”. recensamantromania.ro. Приступљено 14. 1. 2025. 
  8. ^ Пишчевић, Александар (2003). Мој живот (1746—1805), стр. 171. Нови Сад: Матица српска и Српско-украјинско друштво. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Пишчевић, Александар (2003). Мој живот (1746—1805), стр. 171. Нови Сад: Матица српска и Српско-украјинско друштво. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јаши&oldid=28975879”