Пређи на садржај

Јевто Дедијер

С Википедије, слободне енциклопедије
Јевто Дедијер
Јевто Дедијер
Лични подаци
Датум рођења(1880-08-15)15. август 1880.
Место рођењаЧепелица, Аустроугарска
Датум смрти24. децембар 1918.(1918-12-24) (38 год.)
Место смртиСарајево, Краљевство СХС
Породица
СупружникМилица Дедијер
ДецаВладимир, Боро, Стеван

Јевто Дедијер (Чепелица, 15. август 1880Сарајево, 24. децембар 1918) био је српски географ и универзитетски предавач. Дедијер је био доцент географије на Београдском универзитету.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 15. августа 1880. године у селу Чепелица, код Билеће (Херцеговина).

Као гимназијалац у Мостару, почео је да студира села. Студирао на Великој школи у Београду и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. године.[2][3]

Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине (1908).[1] Потом је професор на богословији у Београду, а од 1910. године доцент географије на Универзитету у Београду.[2]

У Првом светском рату емигрирао је у Француску, а затим у Швајцарску. По завршетку рата вратио се у земљу, где је и умро 24. децембра 1918. године у Сарајеву од компликација изазваних шпанским грипом.[1]

Из брака са Милицом Дедијер имао је три сина Стевана, Боривоја и Владимира.

Написао је више радова из антропогеографије и геоморфологије.

  • Прилози геолошкој историји Неретве
  • Трагови глечера у Албанији и Новој Србији (на француском језику)
  • Билећке Рудине, Српски етнографски зборник, 1903.
  • Глацијални трагови на Зеленгори, Товарници и Маглићу, Глас СА, 1905, LXIX
  • Херцеговина и Херцеговци, „Летопис Матице српске“, 1912, 289
  • Стара Србија, СКГ, 1912, 25
  • Нова Србија“ СКЗ, 1913, 154
  • Сточарске зоне у планинама динарске системе, Гласник Српског географског друштва, 1914, 3-4.
  • Далмација, Библиотека Савремена питања 5, 1915.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Jevto Dedijer”. www.zapadnisrbi.com. Приступљено 2021-02-01. 
  2. ^ а б „ДЕДИЈЕР Јевто | Енциклопедија Српског народног позоришта” (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  3. ^ Pecelj, Milovan (2017). Jevto Dedijer- novi prilozi za biografiju. Beograd: Beograd. стр. 57. ISBN 9788662830500. 

Литература

[уреди | уреди извор]