Очага (језеро)
| Очага | |
|---|---|
 | |
| Координате | 44° 23′ 25″ С; 20° 14′ 13″ И / 44.3903052° С; 20.2370655° И 44° 23′ 25″ С; 20° 14′ 13″ И / 44.3903052° С; 20.2370655° И |
| Тип | вештачко језеро |
| Земље басена |  Србија |
| Површина | 0,12[1] km2 |
| Прос. дубина | 6 m |
| Макс. дубина | 6 m |
| Над. висина | 157 m |
  Очага | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Очага је вештачко језеро на територији општине Лазаревац, у околини Лазаревца,[2] на шездесет километара од Београда, са десне стране Ибарске магистрале.[3] Налази се у оквиру Спортско-рекреативног центра „Колубара“[4]и настало је уређивањем површинске девастације Рударског басена лигнита „Колубара“.[3] Постоје Нова и Стара Очага.[5]
Нова Очага
[уреди | уреди извор]Језеро је прављено за купање и има бетонско дно.[2] Дубина му је 6 метара, а капацитет око 6.000 купача дневно.[6] На једном делу се налази уређена шљунковита плажа[3]. Снабдева се изворском водом, која се свакодневно филтрира и контролише.[2]
Језеро краси вештачки гејзир за чију су израду због променљивог нивоа воде примењена атипична решења. Постоје две олимпијске скакаонице на по три нивоа[6] и тобоган са базеном[7]. У језеру је могуће играти ватерполо и кошарку у води. У близини су урађени и терени за одбојку на песку и мали фудбал на трави. За децу постоји посебно игралиште направљено од природних материјала.[3]
Око целог језера налази се стаза за шетњу, уређене зелене површине, велики храстови, око којих су засађене цветне ронделе. Постављене су клупе са столовима, као и ресторан[3], чија башта излази на обалу језера[8]. Испред језера има одличан паркинг за све посетиоце.[8]
Цео комплекс је осветљен[6]. На платоу поред језера одржавају се за културне манифестације: концерти, забаве, такмичења и др,[3] због чега је језеро постало једно од средишта јавног живота Лазаревчана.[5] Језеро је посебно посећено у летњим месецима.[3]
Мада има рибе, од најситнијих, до капиталних примерака амура, пецање није могуће, с обзиром да рибе служе за успостављање равнотеже екосистема[3]. Риболов је дозвољен само са друге стране ограде, у језеру Стара Очага.[8]
Стара Очага
[уреди | уреди извор]Језеро Стара Очага се налази у наставку, северно од Нове Очаге. Дугачко је 800, а широко око 40 метара[9] и има облик канала.[9] Около су направљене банкине, обала је раскрчена, а језеро очишћено од блата и грања, тако да је изузетно чисто. Вештачки је порибљавано шараном и амуром.[9] а у њему живе и бројни примерци беле рибе, као што су бабушка, деверика, бодорка.[3] У околини живе роде и чапље.[9]
Језеро је погодно за риболов. Годишња дозвола за пецање се може набавити у просторијама Риболовачког друштва „Колубара“ у центру Лазаревца, а дневна дозвола се купује на самом језеру.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Lakes in Serbia: Ocaga Lake, 21. 7. 2012, Приступљено 4. 1. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2012)(језик: енглески)
- ^ а б в „24 сата: Скривена излетишта на ободима града, Д. Милићевић”. 24sata.rs. 23. 3. 2012. Архивирано из оригинала 27. 07. 2013. г. Приступљено 4. 1. 2013.
- ^ а б в г д ђ е ж з „Београдска језера: Језеро Очага”. beogradskajezera.com. Архивирано из оригинала 28. 12. 2012. г. Приступљено 4. 1. 2013.
- ^ РБ Колубара: Нико није запостављен, 28. децембар, 2011[мртва веза], Приступљено 4. 1. 2013.
- ^ а б „Политика: Језера као замућена огледала Београда, Далиборка Мучибабић – Владимир Вукасовић”. politika.rs. 6. 5. 2012. Приступљено 4. 1. 2013.
- ^ а б в Еколошки билтен: Језеро Очага. pp. 40, април-јун 2012 Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2013), Приступљено 4. 1. 2013.
- ^ Андроид водич: Језеро Очага, Језера и водопади, Крагујевац Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 4. 1. 2013.
- ^ а б в Београдски излети: Језеро Очага, 29. април 20012 Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2012), Приступљено 4. 1. 2013.
- ^ а б в г д „Глас Јавности: Порибљава се Стара Очага”. glas-javnosti.rs. 7. 9. 2007. Приступљено 4. 1. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
| Градске општине | |
|---|---|
| Знамења | |
| Архитектонски симболи | |
| Дворци и тврђаве | |
| Верски објекти | |
| Манифестације | |
| Библиотеке | |
| Позоришта | |
| Музеји |
|
| Образовање | |
| Саобраћај | |
| Језера | |
