Градска општина Звездара
Градска општина Звездара | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Град Београд |
Град | Београд |
Становништво | |
— 2022. | 172.625[1] |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 32 km2 |
Остали подаци | |
Председник општине | Владан Јеремић (СНС) |
Веб-сајт | zvezdara.org.rs |
Општина Звездара је градска општина Града Београда. Налази се у југоисточном делу града Београда. Општина заузима површину од 3.165 ha, на којој према попису из 2011. живи 151.808 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 172.625 становника[1] Слава општине Звездара је Сретење Господње, 15. фебруар.
Историја
[уреди | уреди извор]На врху брда раније познатог као Велики Врачар подигнута је 1887. астрономска опсерваторија по којој су овај крај, а касније и општина добили назив. Укидањем рејона 1952. подручје данашње општине Звездара је подељено на Стари Ђерам и Звездару. Ове две општине су 1960. спојене у садашњу општину.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 2002. године општина Звездара има 132.621 становника у 51.626 домаћинстава. Број становника износи 8% укупног становништва Београда.
Установе
[уреди | уреди извор]У општини Звездара налази се неколико вртића и основних школа; неколико средњих школа, укључујући Медицинску школу, VI Београдску гимназију, као и VII Београдску гимназију; Библиотека "Вук Караџић" са седам огранака широм Општине; Дом здравља "Звездара" са огранком у Миријеву и Градска болница; Установа културе „Вук Стефановић Караџић" и позоришта УК „Вук Стефановић Караџић" и „Звездара театар”.
Кретање броја становника
[уреди | уреди извор]Етничка структура
[уреди | уреди извор]- Срби - 119.570
- Црногорци - 1.715
- Југословени - 1.609
- Хрвати - 636
- Македонци - 360
- остали
Види још
[уреди | уреди извор]Meсне заједнице
[уреди | уреди извор]- Булбулдер
- Велики Мокри Луг
- Војвода Мишић
- Војвода Путник
- Врачарско поље
- Вуков споменик
- Звездара
- Зелено брдо
- Липов лад
- Мали Мокри Луг
- Миријево
- Ново Миријево
- Северни булевар
- Славујев поток
- Смедеревски ђерам
- Стеван Синђелић
- Ћирило и Методије
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.