Општина Димитровград
Општина Димитровград | |
|---|---|
 Зграда скупштине општине Димитровград | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Пиротски |
| Седиште | Димитровград |
| Становништво | |
| — 2022. |  8.043 |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 483 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Председник општине | Владица Димитров (СНС) |
| Веб-сајт | www.dimitrovgrad.rs |
Општина Димитровград је део Пиротског округа. Седиште општине је градско насеље Димитровград. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 8.043 становника[1] Ова општина је једна од две општине у Србији, заједно с општином Босилеград где већинско становништво чине Бугари (према последњем попису становништва чине највећу етничку групу у општини).
Географија
[уреди | уреди извор]
У постојећим записима као и у стручној литератури прихваћена је подела општине на пет мањих просторних целина: Горње Понишавље, Горњи Висок, Забрђе, Бурел и Дерекул.
Околину Димитровграда чини брдско-планински предео издужен у правцу југозапад-североисток. Крупни облици рељефа простиру се управно на правац пружања територије. Територију чини део Горњег Понишавља, од кога се у правцу североистока наставља Забрђе, Видлич и Горњи Висок. Југозападно од долине Нишаве доминира брдско-планинско земљиште познато као Бурел, Дерекул, и Барје, које је на истоку ограничено долином реке Лукавице, а на западу просечено клисуром Јерме. Источно и југоисточно димитровградски крај ограничен је територијом Бугарске, а на северу и северозападу су територије општина Пирот и Бабушница. У целини то је брдско-планински крај кроз који је усечен део долине Нишаве, који је узан и кратак са правцем пружања југоисток-северозапад. Сам град је у средишту атара од 17,17 km².
Насељена места
[уреди | уреди извор]У општини постоји град
и 43 села
Становништво
[уреди | уреди извор]| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 23.063 | |
| 1953. | 22.082 | |
| 1961. | 18.418 | |
| 1971. | 16.365 | |
| 1981. | 15.158 | |
| 1991. | 13.488 | 13.334 |
| 2002. | 11.748 | 11.893 |
| 2011. | 10.118 | |
| 2022. | 8.043 | |
Национална припадност
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – општина Димитровград | |||
|---|---|---|---|
| Укупно | 8.043 (100,00%) | 10.118 (100,00%) | 11.748 (100,00%) |
| Бугари | 3.669 (45,61%) | 5.413 (53,50%) | 5.836 (49,68%) |
| Срби | 2.016 (25,06%) | 2.819 (27,86%) | 3.005 (25,58%) |
| Неизјашњени и непознато | 2.022 (25,14%) | 1.554 (15,36%) | 2.181 (18,56%) |
| Остали | 336 (4,17%) | 332 (3,28%) | 726 (6,18%) |
Образовање
[уреди | уреди извор]- Основна школа „Христо Ботев“ у Димитровграду
- Гимназија „Св. Кирило и Методије“
- Виша пословна Школа Блаце, истурено одељење Димитровград
Култура
[уреди | уреди извор]- Народна библиотека „Детко Петров“
- Позориште „Христо Ботев“
- Градска галерија у Димитровграду
- Културно-информативни центар „Цариброд“ бугарске националне мањине у Србији
Медији
[уреди | уреди извор]- Радио Телевизија Цариброд
- Новинско издавачка кућа „Братство“
- Интернет Портал ”ФАР"
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003 подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Презентација општине на интернету
- Туристички путоказ: Димитровград („Политика“, 22.11.2006.)[мртва веза]
